Кифла сумњивог „пуњења“ и опрема за археолошка ископавања: Најчуднији покушаји кријумчарења преко границе

Колико су царинска искуства са покушајима кријумчарења шаренолика и необична, најсликовитије показује популаран Инстаграм налог ове службе који тренутно прати скоро 70 хиљада људи.

Захваљујући њему успјели су да заинтересују најширу јавност за значајну улогу коју царина има у друштву, да информишу о ономе што би требало да знамо прије него што кренемо на пут, али и да скрену пажњу на појаве са којима се успјешно боре…

Ево неколико најнеобичнијих случајева са којима су се царински службеници сусретали у протеклом периоду.

Наркотици у свакој шупљини возила

У настојањима да замаскирају свој товар нарочито су креативни кријумчари дроге, па су тако недавно цариници на граничном прелазу Прешево у резервоару једног камиона открили преко 42 килограма хероина за који се првобитно сумњало да је ријеч о синтетичкој дроги.

Товар је откривен када је камион који се из Грчке упутио ка Белгији издвојен за преглед на царинском мобилном скенеру, захваљујући чему су цариници примјетили неправилности у предјелу резервоара за гориво који је био преграђен за потребе кријумчарења.

Унутрашњост резервоара је била подијељена тако да само једна четвртина прими гориво, док је већи део резервоара послужио као специјални бункер за скривање наркотика.

„Некада је мале количине теже пронаћи него велике, али Царина је до сада имала прилично успеха без обзира на количину скривене дроге и маштовитост кријумчара, па је тако прошле године заплењено укупно око 1,1 тоне разних наркотика“, наводе из Управе царина Србије за Јуроњуз Србија.

Кријумчари користе сва расположива места у возилима - било да су у питању фабричке или било које друге доступне шупљине или простори који су специјално направљени да би послужили за кријумчарење, али и друге предмете.

„Место скривања пре свега зависи од тога о којој количини је реч. Тако су царински службеници прошле године пронашли преко пола тоне марихуане у преграђеној цистерни, а неколико година раније и непуну тону те дроге скривену у кухињским елементима“, објашњавају из Управе царина.

Нарочиту маштовитост кријумчари показују у скривању мањих количина недозвољених супстанци, када је за царинике драгоцјена подршка „четвороножних колега“ од којих је најпопуларнији белгијски овчар Нерон.

Он је тако почетком фебруара ове године нањушио сумњиву кифлу у ранцу путника, у којој је потом пронађен џоинт.

На званичном налогу Царине Србије на Инстаграму, објава о Нероновом успјеху побрала је највећи број лајкова - преко 12.000.

Нерон има и колегиницу Херу исте расе, па заједно много помажу царинским службеницима у спречавању кријумчарења цигарета, дувана и наркотика.

Шта путници најчешће прећуте цариницима

Из Управе царина Србије кажу да се најчешће кријумчари акцизна роба и гардероба, али да кријумчари прате и потребе тржишта.

Тако је пред Међународни дан жена кријумчарење козметике готово редовна појава, а ове године су тако на граничном прелазу Келебија пронашли декоративну козметику врједну 11.000 евра и то скривену испод половних ствари. Утврђено да се радило о 12.770 артикала: маскара, ружева, сјајева, лакова, пудера, бронзера и сјенки познате робне марке.

Има и оних који преко границе покушавају да прокријумчаре и аутомобиле, а методе којима се служе понекад су за неверицу.

Један такав, крајње необичан случај, откривен је у камиону који је према документацији из Словеније ка Србији превозио товар сировина за производњу боја и лакова.

Након што је са возила уклоњена церада, цариници су на врху пријављеног товара угледали „BMW“ за чији утовар је очигледно било потребно ангажовати виљушкар, а потом га и добро обезбједити да се не би помјерао током вожње.

Повремено се дешава и кријумчарење већих количина хране намјењене даљој продаји и то без адекватне документације и декларације.

Тако је један возач комбија прелазећи гранични прелаз Келебија цариницима рекао да нема ништа да пријави, а онда је у товарном дијелу возила откривена количина сухомеснатих производа довољна да га прехрани и у наредних неколико година.

Он је, наиме, међу другим стварима, крио кутије у којима се налазило 130 килограма говеђе пршуте, 40 кг суџука и 30 кг суве овчетине.

Кријумчарење културне баштине

Из Управе царина Србије додају да су се у свом богатом искуству сусретали и са бројним покушајима кријумчарења предмета културне баштине: римског новца, античког накита, уметничких слика, вредних књига, икона, старих црквено-службених предмета, старог оружја, сатова, сребрнине...

Такви предмети најчешће завршавају на лицитацијама иностраних аукцијских кућа или на сајмовима антиквитета, где се зарада мјери десетинама, па и стотинама хиљада евра.

Током прошле године откривено је неколико таквих прекршаја, међу којима је посебно занимљив случај са граничног прелаза Рибарци ка Бугарској, забилјежен почетком октобра - преко 100 сребрних и бакарних кованица, прстења и других предмета од метала и глине, заплењена и професионална археолошка опрема.

На граничном прелазу Градина је спречен покушај двојице путника да у личном пртљагу прокријумчаре седам вредних православних икона. Да би се са прецизношћу утврдила њихова старост и аутентичност ангажован је стручњак који је потврдио да је реч о иконама велике материјалне, историјске и умјетничке вриједности, насталим највероватније крајем 18. и почетком 19. века.

Експертиза је такође показала да су иконе сликане на дрвету руком истог иконописца, јајчаном техником са позлатом у подлози.

Интересантан је и случај откривен на граничном прелазу Хоргош, када је у торби са алатом, коју сваки возач има у аутомобилу, пронађено 20 сребрних кованица, међу којима два аустријска талира са ликом Марије Терезије на предњој страни, који потичу из 1780. године, као и сребрни долари „Либертy“ из 1795, 1804, 1862. и 1872. године и с почетка 20. века.

Из Управе царина Србије кажу, да их упркос креативним покушајима, кријумчари ипак ријетко изненаде.

„Царинике је тешко изненадити, посебно колеге које раде деценијама, јер су они такорећи већ све видели и чули: сва места, све начине и све изговоре. Као и у било којој другој професији, што дуже сте у материји, то су шансе за изненађивање мање“, кажу из ове државне институције.

„Данас имамо много више могућности за учење од оних који су тај посао радили у прошлости. Осим личног професионалног искуства, царински службеници захваљујући интернету брзо сазнају за случајеве откривене у свету, а негују се и контакти и са бројним организацијама које радо размењују искуства из ове области, попут Светске царинске организације и бројних других“, закључују из Управе царина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.