Кетрин Ештон, дипломата без окуса и мириса
Била је то седмица у којој се она понадала да је, за промјену, напокон све учинила како треба. У понедјељак се састала са новим предсједником Украјине, сљедећег дана је отпутовала на Хаити да обиђе жртве земљотреса. Једва да се опоравила од разлике у временским зонама послије повратка са Кариба, а већ је службеним авионом долетјела у Кордобу на састанак шефова дипломатија Европске уније.
Послије свега, шта је постигла Кетрин Ештон (53), први дипломата Европске уније? Ништа, осим још више негодовања.
Критиковали су је што је дошла на Хаити сувише касно - шест седмица послије америчког државног секретара Хилари Клинтон; замјерено јој је што је закаснила у Кордобу и пропустила састанак са министрима одбране земаља чланица ЕУ те са генералним секретаром NATO-а на Мајорки седам дана раније, а по мишљењу неких учесника састанка, слабо је представила смјернице развоја европских дипломатских служби.
Њен претходник Хавијер Солана, познат по увијек претрпаном плану активности, прелијетао је авионом шест хиљада километара седмично. Ештонова је у посљедње вријеме летјела три пута али, према извјештају Би-Би-Сија, као награду за своју "летећу" дипломатију добила је само "пацке" од европских земаља. Као што рече један европски дипломата, креће битка између "политичких лилипутанаца", што значи да Европска унија полако губи значај на свјетској сцени.
Послије 100 дана Кетрин Ештон, знана и као бароница Ештон од Aпхоланда, најмоћнија је жена у Европи - бар на папиру. Као "високи представник ЕУ за спољне послове и безбједност", ова британска политичарка представља пола милијарде људи из 27 земаља које чине Европску унију. Њој је подређено готово седам хиљада бирократа из Европске службе за спољне послове (ЕЕAS) са буџетом од неколико милијарди евра.
Именовање неискусне Британке на тако одговорну позицију гарантовало је да се нико неће мијешати у засебне спољне политике чланица ЕУ, нарочито оних најмоћнијих као што су Француска, Њемачка и Велика Британија.
Aли, сада се све више страхује, чак и у Паризу и Берлину, да је избором Ештонове Европа пропустила историјску прилику.
Наравно, очекивања су била велика. Уз именовање првог сталног предсједника Европског савјета, високи представник ЕУ требало је да Европи напокон да "лик и глас". Замишљено је да оба висока званичника Европи дају пуно бољи статус у спољној политици и да је доведу у исти ниво са свјетским силама, уз способност и вољу за доношење исправних одлука.
Међутим, тај сан уједињене Европе почео је да се руши само стотину дана након што су Ештонова и предсједник Европског савјета Херман ван Ромпеј преузели дужност. Бароница од Aпхоланда чини све да тај сан још више упропасти.
Све је почело наизглед непримјетно. Њемачко министарство спољних послова упозорило је у интерном меморандуму, којег је цитирао "Гардијан", да би именовањем Кетрин Ештон Велика Британија добила "непропорционалан" утицај у дипломатским службама Велике Британије.
Да ли је меморандум, чији је садржај "процурио" у јавност, значио намјерно упозорење Њемачке прије него што су услиједила именовања? Вернер Хојер, виши званичник њемачког министарства спољних послова, настојећи да умањи значај цијелог случаја изјавио је: "Наш став је јасан: настојаћемо да подржимо Ештонову."
Међутим, бацајући дрвље и камење на Ештонову, њени критичари као да су заборавили да је она била најмањи заједнички именилац у једначини која замало да није успјела. Заговорници европског уједињења својевремено су се залагали за спољну политику ЕУ ослобођену размирица унутар њених институција. Међутим, Лисабонски споразум, настао као резултат дугогодишњих преговора и политичке трговине, пред првог дипломату ЕУ поставља готово немогуће захтјеве.
Као високи представник ЕУ за спољне послове, Кетрин Ештон би требало да спољну политику ЕУ проводи и обликује независно од моћне Европске комисије, док је истовремено потпредсједник те исте комисије. Од ње се очекује да се понаша у складу са тежњама 27 земаља чланица ЕУ, те да њеним радом буде задовољна институција која их представља, а то је Савјет Европе. Поред тога, за свој рад одговара посланицима Европског парламента, а њих је 736.
Да ли би дипломата од каријере био предмет исмијавања? Неко ко, за разлику од Ештонове, може да каже о будућности трансатлантског тржишта, зна гдје се налази град Кундуз и препознаје због чега је неумјесно критику Гадафијевог позива на џихад против Швајцарске ограничити само на чињеницу да је фетва либијског вође издата у "незгодном тренутку"?
Дејвид Милибанд, британски шеф дипломатије и чедо европске љевице, одбио је понуђено мјесто. Некадашњи министар спољних послова Њемачке Франк-Валтер Штајнмајер умјесто у Брисел послат је по налогу Aнгеле Меркел у покрајинску владу Баден-Виртемберга. Кандидатура Масима Д'Aлеме, искусног италијанског политичара, стопирана је протестима Израела и јеврејских заједница, због његове изразите наклоности Палестини.
Бајка
Све до 2001. године Кетрин Ештон је била начелник за здравство британског округа Хертфордшир. Оно што се послије тога догодило личи на бајку. Објашњење како је једна сасвим просјечна лабуристичка политичарка чије су главне врлине, како је то рекао бивши уредник на Би-Би-Сију Род Лидл, "стаљинистичка политичка коректност", и "харизма вође каравана на забаченом британском острву", избила на чело европске дипломатије није ништа друго него гротеска.
превео: Миленко Киндл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
