Кетрин Бомбергер Могуће да је било погрешних идентификација

Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Међународне комисије за тражење несталих лица (ICMP) Кетрин Бомбергер,

- Неки људи вјероватно никада неће бити пронађени. Постоји могућност да је у оних седам хиљада који су идентификовани традиционалном методом, било и погрешних идентификација. Вршићемо провјере - истакла је Бомбергерова.

* ГЛAС: Како коментаришете ископавања у језеру Перућац због којих је, како тврде надлежни, урушен енергетски систем Србије?

БОМБЕРГЕР: Тужилаштва БиХ и Србије надлежна су за ту ексхумацију и, према нашој оцјени, она је резултат добре сарадње између тих институција двије државе. Они имају оперативне податке о том терену и знају колико је времена потребно да се ексхумација заврши, као и остале податке о томе гдје и на ком терену треба обављати ископавања. Свакако ICMP подржава одлуке тужилаштава и активности на терену.

* ГЛAС: У БиХ сте већ десет година. Како је институција на чијем сте челу помогла БиХ у процесу тражења несталих?

БОМБЕРГЕР: Мада нам је сједиште овдје, радимо у цијелом свијету гдје год се укаже потреба за овом врстом помоћи. Још смо у БиХ, јер БиХ и даље треба нашу помоћ. Систем за ДНК анализу налази се у Сарајеву, Бањалуци и Тузли и у њима се раде ДНК анализе за цијели простор и ту се врше анализе које се шаљу и из других земаља. У БиХ је 2005. године донесен Закон о несталим особама, али, нажалост, његова примјена још није потпуна, јер се још чека на формирање фонда за помоћ породицама несталих особа. БиХ је успјешна прича када је ријеч о проналаску несталих. Ту је пронађено око 20.000 лица од чега је око 13.000 идентификовано помоћу ДНК анализе. Седам хиљада је идентификовано традиционалним методима.

* ГЛAС: Како оцјењујете рад Института за тражење несталих лица БиХ?

БОМБЕРГЕР: Институт покушава да пронађе особе без обзира на њихово етничко поријекло, религијску и националну припадност. Показано је поштовање, јер су се тражили сви, а идентификовани су модерном технологијом. Чудно је што нико неће да прихвати овај успјех, који је без преседана у цијелој регији. Послије сваке идентификације сачињавамо извјештаје и сваког мјесеца предајемо их владама БиХ, Србије и Хрватске. Тако свака влада зна шта се ради и докле је процес дошао, па тврдње да се ради о пристрасном процесу и процесу у коме ствари нису транспарентне, не стоје. Проблем у БиХ је то што шачица људи непрекидно напада овај процес, зауставља га и урушава, а напада се са свих страна без изузетка. То што они раде нема везе са овим процесом него са политичким стањем у овој земљи. Стално се слуша како се ништа не догађа, како нико ништа не ради, а резултати казују сасвим супротно.

* ГЛAС: Да ли је Институт одговорио свом задатку?

БОМБЕРГЕР: У почетку су се особе тражиле на основу етничке припадности. То је била ружна ситуација, јер се људи не могу тражити на основу њихове етничке припадности. Ентитетске комисије су озваничиле тражење несталих према етничкој припадности и дошло је до праве сегрегације процеса. Процес је био врло затворен јер нико са друге стране није знао шта се догађа на супротној страни, како се троше паре, породице нису имале приступ информацијама. Обје стране су биле затворене и нетранспарентне. Тврдње да су ентитетске комисије урадиле највећи дио посла не стоји. Међународни суд за бившу Југославију урадио је већину ексхумација од 1996. до 2000. године и урадили су далеко више посла од двије ентитетске комисије. Формирањем Института дошло је до спајања ентитетских процеса, тражења несталих на недискриминирајући начин. Процес је постао демократичан, а породице несталих учествују у раду кроз Савјетодавни одбор. Проблем у БиХ је што се овај процес још одвија у политички нестабилном систему. Умјесто да иду са новим идејама неки чланови удружења породица несталих напуштају састанке и говоре непотпуне информације и лажи. Институт се нашао у незавидној позицији, јер га напада неколицина људи, али ипак ради свој посао. Сада смо у ситуацији када је у БиХ пронађено двије трећине несталих и биће све теже пронаћи ових осам до десет хиљада људи који се још траже. Таква је стварност и то је тешко прихватити свима. Далеко би боље било да умјесто сталних напада покушамо да помогнемо да се пронађе конструктивно рјешење. Одлука Тужилаштва БиХ, која је донесена 25. августа, помоћи ће у овом процесу, јер се посљедњих шест година води дебата о томе ко има надлежност над тужиоцима који излазе на терен приликом ексхумација. Одлука коју је Тужилаштво донијело о централизацији процеса, о томе да Тужилаштво БиХ преузима надлежност над тужиоцима који излазе на терен увелико ће помоћи овом процесу. Успјели смо процес довести до тога да се не води рачуна ко је које етничке припадности, али одавање почасти и комеморације тим несталима то не прати. Почасти се одају одвојено и још нисмо у ситуацији да се у БиХ одају почасти за свих 30.000 несталих. БиХ мора да дође у ситуацију да одаје почаст свима без обзира на етничку припадност.

* ГЛAС: Српска удружења за нестале незадовољна су радом Института и тврде да се не посвећује довољна пажња проналаску српске популације која је нестала у рату?

БОМБЕРГЕР: То није тачно. Стално их слушам и непрекидно се изненађујем. У РС постоје два удружења породица несталих. Једно од тих удружења уско је везано за Владу РС и она их плаћа. То довољно говори о независности и непристрасности тих људи. Једно од тих удружења не критикује Институт и врло је активно укључено у његов рад. Међутим, добар дио људи удружења које финансира Влада РС не дијели мишљење вођства тог удружења. Да се не идентификују и не траже Срби једноставно не стоји и нема никакве везе са оним што се заиста догађа. Критика која се може упутити Институту и која стоји јесте да још нема централну евиденцију о несталима. Институт мора коначно да успостави централну евиденцију несталих. И на том плану је урађено доста посла. Процес није једноставан, али се мора довести до краја. У БиХ државне институције нису баш јако популарне. То је политичка ствар која сеже далеко дубље од питања несталих. На прсте једне руке се могу набројати политичари који су дошли овдје да виде шта то ми радимо. Питање несталих постаје занимљиво само када се воде политичке кампање.

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да су Дом за људска права и Уставни суд донијели одлуку којом су обавезали власти ФБиХ да доставе све податке о несталим Србима у Сарајеву прије неколико година и да власти ФБиХ ту одлуку ни до данас нису испоштовале?

БОМБЕРГЕР: Нисам упозната с тим. Оно што знам јесте да је задатак централне евиденције коју треба да успостави Институт за нестала лица БиХ да понуди све информације о свим несталим особама. Нема потребе да се одваја рецимо Сребреница, Бугојно, Сарајево, Тузла или нека друга мјеста и тај процес и чињеницу да су људи нестали треба посматрати интегрално и цјеловито. У процесу стварања централне евиденције дошло се до 11 различитих спискова са различитих страна. Како ја видим ствари оба ентитета дала су податке кроз своје бивше канцеларије и када се централни списак сачини даће укупан број несталих.

* ГЛAС: Када би, према Вашим процјенама, могло доћи до формирања централне базе података о несталима у БиХ?

БОМБЕРГЕР: Надамо се да ћемо до краја ове године у списку видјети већи дио имена у бази података. Процес стварања централне евиденције се мора убрзати. Ми смо помогли у техничком смислу и категоризацији и они треба да убаце податке у оно што је већ припремљено. Ради се о огромним количинама података. За Институт је најбоље да о овом питању упознају јавност са тим шта су до сада урадили и како изгледа у овом тренутку а како касније. На сједници Управног одбора Института недавно је речено да се тај процес мора убрзати и завршити до краја. То је један од најважнијих задатака пред Институтом.

* ГЛAС: Да ли сте разговарали са предсједавајућим Савјета министара Николом Шпирићем и да ли је постигнута сагласност око именовања Управног одбора Института? Шпирић каже да би због овакве ситуације могло бити доведено у питање финансирање ове институције?

БОМБЕРГЕР: Разочарана сам таквим Шпирићевим тврдњама. Ми смо прије годину понудили добро рјешење са којим су се начелно сви сложили. Што се нас тиче, ово питање је требало да се заврши прије годину и о њему не бисмо требали разговарати данас. Веома је битно да држава настави финансијски помагати Институт, јер је то инвестиција у будућност БиХ. Једина ствар коју желимо јесте да Институт функционише. Не желим да улазим у било какве сукобе и надам се да ће се овај проблем разријешити, што је у интересу и БиХ и процеса тражења. Пронаћи ћемо рјешење, сигурна сам.

* ГЛAС: У БиХ се још трага за осам до десет хиљада људи. Колико ће требати времена да се и они пронађу?

БОМБЕРГЕР: Тешко је процијенити. На основу ДНК анализе пронађено је 13.141 особа у БиХ. Aко је за осам година идентификован толики број, надамо се да ће у идућих пет година процес бити завршен, али то опет зависи од ексхумација. Сада имамо око 24.000 крвних узорака од чега је већина добила подударања. Неки људи вјероватно никада неће бити пронађени. Постоји могућност и да је у оних седам хиљада који су идентификовани традиционалним методом, било и погрешних идентификација. Са том ситуацијом се већ суочавамо на Косову. Вршићемо провјере и у БиХ, а сада не знамо колико таквих случајева има. Просјечно, идентификације по традиционалном методу имају грешке око 30 одсто.

Извјештај

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да Савјет министара није прихватио извјештај о раду Института?

БОМБЕРГЕР: Непрекидно пратимо рад Института и никада се нико од чланова Савјета министара није појавио. Људи изгледа или злоупотребљавају овај процес или га потпуно игноришу. Ранији извјештај о раду Института Савјет министара је прихватио без икаквих проблема. Зашто нису прихватили овај нови, који је, по мом мишљењу, бољи од првог, заиста не знам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.