Какву храну купујемо и једемо

Разнобојне бомбоне, плави сладолед, жути шећер, јогурт са трајањем од пола године и хиљаде других прехрамбених производа, али и оних техничких, изгледају као из бајке - толико су лијепи и примамљиви за око, да је тешко одољети а да се не купе и пробају. Још када се неки од њих бомбастично рекламирају, нарочито на телевизији, онда додатно привуку пажњу потенцијалних купаца. Међутим, показало се да многи од оваквих производа нису увијек онакви каквим их произвођачи представљају, шта више, неки могу да буду и штетни по здравље оних који их купују и користе.

Рачуна се да у више од 6.000 разних производа на полицама супер и хипер маркета и још бројнијим малим и средњим трговинским радњама налазе адитиви који служе да би, на примјер укус или боја производа били упадљивији. Иако штетно дјеловање ових и бројних других додатака није довољно испитано и доказано, ипак поједини стручњаци сматрају да разни заслађивачи, прехрамбене боје и појачивачи укуса могу код људи да изазову или подстакну развој одређених болести, чак и оних најтежих малигних.

Посебна прича у свему овом је декларисање или означавање упаковане хране и храњиве вриједности, као и њихово рекламирање. Декларација на производу се сматра најважнијом за остваривање основних права потрошача, али, нажалост, састав намирница увијек не одговара оном наведеном у декларацији, што купац уочи најчешће када производ плати и донесе кући. Нажалост, многи потрошачи немају ни навику да погледају декларацију, односно да виде шта тачно купују, па није онда ни чудно што су лажне декларације и етикете на прехрамбеним и другим производима готово уобичајене у нашим трговинама.

С друге стране, произвођачи и трговци, истина не сви, користе се једноставним триковима тако што назив производа на декларацији или етикети испишу крупним словима, а састав, који у неким случајевима не одговара оном на декларацији, буде исписан тако ситним словима да се могу прочитати само помоћу лупе.

Осим тога, на производима има доста ознака и скраћеница, као и текста написаног на страном језику, што већина потрошача не може да разумије, упозоравају већ дуже вријеме представници бројних удружења за заштиту потрошача.

Они наводе да на декларацијама постоји мноштво небитних информација, док оних које се тичу здравља потрошача углавном нема или су маргинизоловане. На примјер, флаширане воде и сокови на декларацијама морају садржавати, између осталих и тачне податке о саставу минерала и њихове количине. Истина, тога има , али не онако како би требало, па се дешава да се неки основни и важни подаци испишу на ситним словима маргина етикете, што наводи на сумњу да се од потрошача нешто крије или лажно представља. Најкраће речено, потрошачима се за разне робе и производе не пружа најбитнија информација, која би требало да буде одштампана на видном мјесту и на читљив начин. Стога из бројних удружења за заштиту потрошача упозоравају да се мора законски уредити обавеза истицања одговарајуће декларације на производу и то са тачно прописаним садржајем, величином слова, тачним мјестом на којем мора да буде истакнут датум производње и рок трајања производа. 

Проблем постоји и с означавањем хљеба и то црног и оног од интегралног брашна. У често случајева се показало да потрошач умјесто црног хљеба од интегралног брашна, уствари купује типичан хљеб од бијелог брашна, само што су у њега убачени одређени додаци, односно боје и појачивачи укуса. Наравно, пекари тврде да тржишту нуде квалитетан црни и остале врсте хљеба, с тим да се, као и свагдје у свијету користе уобичајени пекарски адитиви.

Каква је уствари разлика између хљеба од интегралног брашна и оног уобичајеног и како приликом куповине препознати који је прави а који, да кажемо фалсификовани?

Шеф Завода за стрна жита Пољопривредног института Републике Српске у Бањој Луци др Драган Мандић каже за наш лист да је предност интегралних или цјеловитих житарица у томе што оне садрже основне храњиве материје - угљикохидрате, протеине, витамине, целулозу, минерале... Захваљујући овим материјама, неопходним људском организму, омогућена је, између осталог, лакша пробава и метаболизам.

- Такве особине не могу се приписати на примјер бијелом брашну из којег је издвојена љуска са зрна, а која садржи највише витамина Б , али и других корисних материја. То значи да је такво брашно, односно хљеб или други пекарски производи који се припремају од таквог брашна, мање вриједни у погледу храњивих материја. Право интегрално брашно и производи од њега могу се препознати углавном по укусу, иако и то није баш лако - каже др Мандић.

Он додаје да хљебно жито, прије свих пшеница, која се производи на њивама у Републици Српској, у потпуности могу да задовоље технолошке потребе и здраву исхрану. Истина, понекад усљед неповољних временских услова буде лошији квалитет пшенице и других пољопривредних култура. У таквим случајевима добију се нешто веће количине пшенице друге или треће класе, која је у смислу технолошких пекарских особина нешто неповољнија, па се због побољшања брашна и готових производа користе такозване пшенице - побољшивачи у проценту од 10 до 15 одсто.

Иако према правилима трговачког морала и добре произвођачке праксе нико не би смио да се поиграва с квалитетом прехрамбених, али и свих других производа, пракса показује да то у бројним случајевима није тако.

Оваквом стању, бар када је у питању БиХ, погодује, између осталог то што још увијек, с изузетком општег закона о храни, не постоје одговарајући законски и подзаконски акти који су усклађени са онима у земљама Европске уније. Једноставно, највећи дио важеће легислативе у области безбједности и квалитета прехрамбених производа, преузет је из бивше заједничке државе, па је умногоме превазиђена и непримјерена за данашње вријеме и савремене тржишне токове у свијету.

У Aгенцији за безбједност хране у БиХ кажу да је до сада припремљено и усаглашено са европским правним нормама више прописа, чијим ће доношењем и примјеном, уз подизање безбједности здравља потрошача на виши ниво, бити омогућено и равноправно учешће домаћих произвођача на европском тржишту.

Према ријечима замјеника директора ове агенције Зорана Ђерића, непосредно пред годишње одморе усвојено је више правилника управо у области декларисања или означавања упаковане хране, као и о условима употребе прехрамбених адитива у храни, употреби боја, заслађивача...

- Очекује се да ће ови правилници већ током овог мјесеца бити службено објављени, што значи да ће се моћи почети са њиховом примјеном. Сматрам да би било најбоље да контролу примјене ових и других прописа у области безбједности и квалитета хране, обавља посебна инспекцијска служба за храну, а не као што је сада да свака инспекција ради засебно - изјавио је Ђерић нашем листу.

 Он је оцијенио да досадашњи прописи, који су преузети из легислативе бивше СФРЈ, нису ишли на руку ни произвођачима, а још мање потрошачима.

У савременој производњи хране, посебно с циљем стварања предуслова за њен пласман на свјетско тржиште, као и контроле увоза оваквих производа, намеће се обавеза успостављања система управљања безбједношћу хране и стварање система који потрошачу гарантује здравствено безбједне намирнице.

У сектору за прехрамбену индустрију при републичком Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде сматрају да се, с обзиром на глобализацију тржишта и слободан проток роба, наметнула и потреба доношења закона о храни у Републици Српској.

Доношењем овог закона на нивоу Српске, сматрају у овом министарству, створиле би се претпоставке за ефикаснију производњу и промет здраве хране, а тиме и за ефикаснију заштиту здравља потрошача, као и за еколошку заштиту. Таква производња подразумијева усклађеност са директивама и стандардима који важе у Европској унији, а доношењем подзаконских аката, закон о храни би се у потпуности спроводио.

Истовремено би се у сектору прехрамбене индустрије успоставио правни оквир за регулисање свих аспеката контроле хране, у ланцу од произвођача до потрошача, те обезбиједио висок ниво заштите здравља људи, интереса произвођача, као и заштите добробити животиња и животне средине.

Налаѕи контроле

Главни републички тржишни инспектор Републике Српске Борка Суртов изјавила је нашем листу да је у првих шест мјесеци ове године, приликом увоза у Српску, инспекција у 12 случајева установила неисправност декларација на производима,  а у пет случајева роба је враћена са границе. Према њеним ријечима, радило се о пиву, одређеном заслађивачу, прекрупи и још неким производима који нису били декларисани или су им били истекли рокови употребе.

- Истовремено, од око 3.000 обављених контрола у унутрашњем промету у 113 случајева, због непотпуних декларација или непостојања гарантних листова и упутстава, ван промета је стављено робе у вриједности од око милион и по марака - казала је Суртов.  Она је додала да се казне за случајеве када производ нема декларацију или ако она не садржи прописане податке, крећу од 2.500 до 5.500 марака.

Знак за превару 

Контроле су показале да већина производа који се увозе у БиХ из Кине носе лажни знак ЦЕ,  који би требало да гарантује да производ испуњава све прописане услове. Друга најчешћа лажна декларација је она с натписом "стопостотни памук", која се налази на скоро свим кинеским одјевним производима, иако је већ на први поглед видљиво да се ради о синтетици.

*********

ЛAЖНЕ декларације нису ријеткост

*********

БИЈЕЛИ хљеб фарбају и продају као црни

*********

БРОЈНЕ домаће прописе прегазило вријеме

*********

СРПСКA спрема свој закон о храни

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.