Како су домаћи глумци постали “актери” рата на истоку: Син Драган у раљама медијског рата

Готово читав свијет свакодневно, управо захваљујући интернету, из минута у минут свакодневно прати руско-украјински сукоб. Неки су на страни Руса, други бране Украјинце и псују Русе, а има и оних који су само посматрачи јер не “миришу” ни једне ни друге, већ само брину да се не запуца и у њиховом дворишту.

На стотине вијести и информација дневно бива пласирано у јавност, а међу њима се крију и оне лажне које се посебно, путем друштвених мрежа као коров шире.

Лажне вијести о сукобу Русије и Украјине харају друштвеним мрежама јер су лако преносиве. Многи насједају на објаве “управо се десило у Украјини” или погледајте “лајв снимак”, исте затим дијеле даље, а заправо су на тим фотографијама били чак и инсерти из наших филмова са ратном тематиком те призори из дана када је НАТО бомбардовао СР Југославију 1999. године. А представљено је да се десило данас у Украјини, док је истина далеко. Посебно за медијски неписмене.

Многе су тако гануле фотографије које су се појавиле прије неколико дана на порталима појединих свјетских медија. Мислили су да су то фотографије напада на Украјину, али је заправо, како су објавили медији у Србији, ријеч о социолошком експерименту српског ветерана Владана Милићевића. Он је, наиме, објавио непотписану фотографију НАТО бомбардовања Југославије 1999. године на сајтовима у САД, Великој Британији и Аустралији и позвао кориснике интернета да осуде оно што се догодило.

Објава је, како је признао, прикупила хиљаде “свиђања” и стотине љутитих коментара, али права бура је услиједила када је објелоданио да су, заправо, објављене фотографије доказ агресије Запада на Србију. Након тога су све његове објаве експресно блокиране, а фотографије уклоњене.

Бомбардовање Југославије није једина слика која је преко ноћи постала дио службе за манипулације и пропаганде. Тако је злоупотребљена једна сцена из домаћег филма “Лепа села, лепо горе” у којој је глумац Драган Бјелогрлић. Према опису на једном профилу на “Твитеру” та сцена из 1995. године представљена је као дјелић из актуелног сукоба Русије и Украјине, док је Бјела описан као руски војник, окупатор који, након што су запалили украјинско село, пије пиво, а истовремено “европска цивилизација нестаје у пламену”.

На готово идентичан начин је злоупотријебљена једна фотографија нашег глумца Николе Које, а највише пута на мрежама је подијељена фотографија глумца Ненада Окановића, којег многи памте као сина Драгана из серије “Село гори, а баба се чешља” уз коју је написано да је он украјински херој који је минирао мост како не би дозволио руској војсци да прође и тако погинуо.

И поједини други сукоби из новије историје су злоупотријебљени на сличан начин. Тако су се на једном снимку могле видјети формације ловаца и бомбардера како надлијећу урбану област уз звук сирена за ваздушну опасност, а испоставило се да је ријеч о прелетима током припреме за војну параду из 2020. године. За други, означен као обарање руског ловца изнад Украјине, испоставило се да је ријеч о авиону либијске владе којег су побуњеници срушили изнад Бенгазија 2011. године.

Ту је и видео који је подијелио “Твитер” налог на кинеском језику уз потпис – “Путин Велики напао Украјину”, а истина је сасвим другачија. Препозната је експлозија лучке зграде у Бејруту 2020. године у којој је страдало више од 200 људи.

Сваки велики сукоби, према ријечима комуниколога Борислава Вукојевића, представљају погодно тло за манипулације и ширење дезинформација.

- Ратови и сукоби се не воде само оружјем, већ и информисањем. У односу на нека прошла времена, данас су та средства доступна свима тако да сваки појединац може да буде масовни медиј - каже Вукојевић.

Фотографије објављене с циљем манипулације, па и неки видео-записи, веома брзо постају доступни готово цијелом свијету јер се лако дијеле каналима као што су друштвене мреже.

- И управо због те лакоће долазимо у ситуацију да људи који нису довољно медијски писмени, све прихватају као релевантне информације. Увијек има покушаја да неко из своје перспективе покуша да некога дезинформише и изманипулише, али данас су садржаји лако и брзо дјељиви те људи олако узму здраво за готово оно што виде - истакао је.

Медијски писмене особе, каже, могу да препознају лажну слику и схвате то као шалу што, додаје, у оваквим ситуацијама није прикладно.

- Такве ствари се, нажалост, не могу зауставити. Једино могу сугерисати да постоје платформе и системи који дозвољавају провјеру аутентичности те да добро сагледају фотографије и да не дијеле олако садржаје на интернету - казао је Вуковић.

“Твитер” често, додао је, чак и ако не “пратимо” неке особе, путем алгоритма корисницима објављује садржаје који има доста “свиђања” и “подјела”.

- И тако, постајемо мета таквих дезинформација ни криви ни дужни. Једина права борба јесте да ми не дијелимо даље такве објаве како би се смањио њихов ефекат - закључио је Вуковић за “Глас”.

Социолог и редовни професор на Универзитету у Источном Сарајеву Драго Вуковић подвлачи да живимо у времену сајбер заједнице и да из тог угла ово што се дешава на интернету у вези са ратом у Украјини није ништа изненађујуће.

- Те реакције углавном немају везе са суштином и узроцима овог сукоба. Осјетљивост рата, жртве, страдања, избјеглице, све то производи емотивна реаговања, али још више некаква моралисања која су по правилу осуђујућа. Не мислим да таква слика рата одражава његову стварну суштину и посљедице. То подметање слика није нека новост. У протеклом грађанском рату у БиХ познати су случајеви да су српске жртве показиване као жртве и злочини који су починили Срби и такве слике су обишле свијет и изазвале згрожавање и осуду српске стране. Било је то и код других у рату од 1992. - казао је Вуковић.

Рат у Украјини, додаје, произвео је до сада невиђену хистерију према Русији.

- Циљ је та општа криминализација руског друштва од политике, културе до спорта. Нико се овдје не бави узроцима рата, улози Америке, злочинима почињеним према руском становништву у Украјини. На том фону је и ова виртуелна игра сликама са веома лошим порукама иза којих стоје неки политички ментори и интереси. Друштвене мреже данас, нажалост, махом исказују стање личности, друштвених, националних група, фрустрације... Не треба томе давати велики значај, али ова сајбер појава може послужити стручњацима различитих профила да анализирају стање друштва и појединца у њему - сматра Вуковић.

Улога медија у свим, а посебно у кризним ситуацијама, је врло значајна.

- Не каже се случајно да су медији седма сила. Та улога још је израженија кроз интернетске мреже као новог медија. Могао би се чак прихватити и тај појам онлајн ратовања. Опет ћу се присјетити рата у БиХ деведесетих, када је водитељ дневника у Сарајеву објавио вијест сљедећег садржаја “како јавља СНН и данас су падале гранате по Сарајеву...” То је моћ СНН коме грађани Сарајева треба више да вјерују него неком домаћем репортеру. Тако је и данас са виртуелним порукама и сликама. Циљ је производити емоције, гњев, осуде.. То сврставање за и против, не само у оваквим тешким ситуацијама, је главни резултат дјеловања друштвених мрежа. Циљ је манипулацијом, прије свега медијском, стварне узроке сукоба ставити у други план, а кривце осудити без суштинске анализе рата. Чини ми се да су овдје медијска оружја истурена испред оних класичних што може произвести сврставање свих против Русије или можда је то индикатор перфидне игре Америке у њеној иначе веома огољелој улози у разарању многих држава. Русија је очигледно превелики залогај у таквим намјерама - закључио је за “Глас”.

Растанак оца и кћерке

На једном дирљивом снимку који је дијељен по свим друштвеним мрежама, у медијима и платформама видјело се емотивно опраштање мушке особе са дјететом. Као и у многим претходним случајева, многи корисници мрежа су у опису написали “украјински отац се опрашта од кћерке прије него што оде да брани своју земљу од руске инвазије”. Да би изазвали још јачу реакцију и емоцију код других, видео је добио и музику и титлове, а на крају се дошло до тога да то није била украјинска породица, већ руска.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.