Како се примјењује Шеријат и шта он значи за жене

Као и сваки правни систем, Шеријат је сложен и његова пракса се у потпуности ослања на квалитет и обуку стручњака.

Исламски правници издају смјернице и пресуде, а смјернице које се сматрају формално правним решењима зову се фетве.

Према тумачењу BBC-а, постоји пет различитих школа шеријатског права, а доктрине се разликују по томе колико се дословно тумаче текстови из којих произлази шеријатско право.

Након освајања Авганистана јавности се обратио портпарол талибана Забихулах Муџахид који се посебно осврнуо на права жена и поручио да ће „оне имати сва права у оквиру Шеријата“.

-Гарантујемо сва права жена у склопу Шеријатског закона. Жене могу да раде у образовању и здравству. Ако је међународна заједница забринута, нека знају да ће наше жене имати сва права у оквиру Шеријата. Наше жене су муслиманке и морају поштовати Шеријатски закон - рекао је Забихулах.

Шеријатско право је исламски правни систем који дјелује и као темељни верски морални кодекс ислама и као правила која се примјењују на сва подручја живота, укључујући вјерске обавезе, свакодневне рутине и лична увјерења.

Све радње су категоризоване као обавезне, препоручене, допуштене или недозвољене, а начин на који се примјењује Шеријатски закон унутар друштва разликује се од државе до државе.

Према Шеријату, злочини се дијеле у три категорије: најмање тешки (тазир), за које казна зависи од одлуке Суда, они за које се починитељи кажњавају истим оним што је претрпјела њихова жртва и најтежи прекршаји (худуд) који се сматрају злочинима против Бога.

Талибани слиједе екстремну верзију Шеријата у којој се практикују јавна погубљења и ампутације дијелова тела, забрану слушања музике, гледања телевизије и премлаћивање мушкараца који се нису молили пет пута дневно или су бријали браду. Током претходне талибанске власти у Авганистану, између 1996. и 2001, жене су морале да буду у својим кућама и нису смјеле да их напуштају осим у пратњи мушкарца.

Прељуба, лажна оптужба за незаконит полни однос, конзумирање алкохола, крађа и пљачка спадају у најтеже прекршаје, што значи да се починиоци могу бичевати, каменовати, протерати или погубити.

За такве злочине предвиђена казна укључује и ампутацију дијела тијела.

За дјела против друге особе, од убиства до напада, кажњава се одмаздом, при чему се према починиоцу поступа исто као и према жртви, пише у енциклопедији Британика.

Ова врста кивичног дјела сматра се грађанским прекршајем, а не криминалом у техничком смислу, будући да држава нема право да покрене казнени поступак, већ само жртва или породица жртве.

За неколицину конкретних злочина казна зна да буде фиксна: смрт за напуштање ислама, ампутација руке за крађу, те шаке и ноге за разбојништво, смрт каменовањем за ванбрачне сексуалне односе када је починитељ ожењен, 100 удараца бичем кад је починитељ неожењен и 80 удараца бичем за недоказану оптужбу о нечедности и за конзумирање алкохола.

Колико се строго тумачи и поштује Шеријатско право, дјеломично или у целости, разликује се од земље до земље и зависи од надлежне владе.

Неке земље су одлучиле да усвоје неколико аспеката шеријатског права у комбинацији са системима европског стила, док га друге, укључујући Саудијску Арабију, Катар и Иран, много радикалније слиједе, пише британски портал INEws.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.