Како се ХРТ осрамотила прилогом о убиству породице Зец
Загреб - Четврт вијека од звјерског убиства породице Зец на загребачком Сљемену, ХРТ је у два наврата извијестио да је цијела та трагедија "медијски пренадувана".
Вршилац дужности директора Првог програма те хрватске ТВ Миро Бранковић тражио да се програм ТВ Календар не репризира у таквом облику, што није поштовано, па је од надлежног уредника затражено да објасни зашто није слиједио упутства.
У поменутој емисији, једној од најстаријих на хрватском Јавном сервису, објављен је, наиме, прилог о трагичном страдању породице Зец, дванаестогодишње Александре и њених родитеља.
Случај се, како је наведено у прилогу, годинама вукао по суду и показао сву тромост и слабости хрватског правосуђа.
Иако у прилогу наглашавају како је случај, због тромог правосуђа, нанио велику штету Хрватској, уредници ТВ календара кажу како је цијела трагедија "медијски предимензионирана".
"Због површности хрватског правосуђа трагедија породице Зец нанијела је велику штету Хрватској. Тај трагични случај медијски је предимензиониран до те мјере да је у сијени остао податак да је, осим Александре Зец, још преко 400 дјеце погинуло током великосрпске агресије, а за шта такође никад нитко није одговарао", речено је у ТВ календару.
Породицу богатог загребачког месара Михајла Зеца, на јучерашњи дан 1991. године, побили су чланови Мерчепове јединице. У ноћним сатима упали су им у стан на Трешњевци. Оца су убили одмах, а Александру и њену мајку на Сљемену, гдје су их затрпали ђубретом.
ХРТ-ов уредник Владимир Брнардић, упркос захтјеву свог шефа Мире Бранковића, из емисије ТВ календар у сриједу ипак није избацио срамни прилог о породици Зец, па су гледаоци у послијеподневним сатима поново могли да чују спикера који говори да је случај, због тромог правосуђа, нанио велику штету Хрватској, али и да је цијела трагедија медијски предимензионирана.
Поводом тих тврдњи Бранковић је затражио хитно изјашњавање руководиоца Одјељења документарног програма те ТВ Владимира Бернардића.
Затражио је такође и да се емисија у свим својим репризним издањима не емитује у истовијетном облику, те да се уклони с мрежних и мултимедијских платформи, кажу у ХРТ-у.
Упркос томе, прилог је емитован поново у поподневним сатима, а како преноси загребачки Јутарњи лист, ХРТ је покренуо истрагу која треба да објасни због чега Брнардић није поступио по наређењу надређених, као и да ће због тога бити санкционисан.
С друге стране јуче је Антифашистичка лига одржала у сриједу комеморацију и положила вијенце код Адолфовца на загребачком Сљемену, устврдивши да се ради о једном од најсрамнијих поглавља новије хрватске историје јер су институције државе "на крају практично заштитиле починитеље злочина и тиме одаслали застрашујућу поруку грађанима".
Недуго након што је полиција пронашла тијела, ухапшени су припадници Мерчепове јединице - Муниб Суљић, Игор Микола, Синиша Римац, Небојша Ходак и Снежана Живановић од којих су неки пред истражним судијом признали убиство, а након што је на суђењу утврђено да пред истражним судијом нису имали адвоката, што је била законска обавеза, касније су ти њихови искази "обрисани", а они ослобођени.
Правосуђе није процесуирало починиоце, а исплата једнократне новчане помоћи Душану и Гордани Зец 30. априла 2004. остала је једини чин подршке прежјивелима с хрватске стране.
"Овај злочин једно је од најсрамотнијих поглавља новије хрватске историје. Починиоци су били припадници специјалних полицијских јединица који су ослобођени због процедуралних грешака. На овом мјесту, на 25. годишњицу тог трагичног догађаја за породицу Зец и срамотног за Хрватску требало би умјесто представника организација цивилног друштва и Загреба да стоји предсједника Републике и предсједник владе, као и представници највиших судских власти", рекао је на комеморацији предсједник Антифашистичке лиге Зоран Пусић.
Као најсрамније у овом случају за Хрватску оцјенио је потпуно заказивање институција државе које су "на крају практички заштитиле починиоце злочина и тиме одаслали застрашујућу поруку хрватским грађанима и проузроковали срамоту за нашу државу, која ће је још дуго пратити".
За Српско народно вијеће убиство породице Зец једнако је стравично и терет је овог друштва као и егзекуција хрватске породице Ченгић 1992. у Ервенику.
"Вријеме је да се престанемо сјећати пораза и побједа и да нашу дјецу учимо о цивилним жртвама, о судбинама ових и свих других људи у протеклом рату. Сјећање на Александру Зец мора бити дубоко антиратно сјећање које би у нашем образовном систему код дјеце требало изазивати физиолошко гађење, а не одушевљавање ратним возилима и оружјем", поручила је Анета Лалић из Српског народног вијећа.
Иначе, Александра, Марија и Михајло покопани су у Горњој Драготињи, покрај Приједора, родном мјесту Михајла Зеца.
Дио хрватских медија објавио је јуче да се четвт вијека од ликвидације породице Зец срамотно ломе копља у хрватском друштву између оних који ламентирају над правосудном фарсом која је познате убице, без обзира на дате исказе, потписана признања и материјалне доказе, оставила на слободи и оних који упорно траже разлике између „наших" и „њихових" жртава, покушавајући да ублаже страхоту те децембарске вечери оправдањима да је Михајло Зец подржавао и финансијски потпомагао војску Републике Српске Крајине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
