Како наука објашњава библијска чуда?
У Библији стоји да је комплетан универзум створен за шест дана. Научници да је настао током 13,8 милијарди година. Могу ли се ове теорије некако помирити?
Џералд Шредер покушао је да усклади ова виђења настанка свијета користећи Ајнштајнову теорију да је вријеме релативна категорија. Овај физичар који предаје јеврејске студије у Јерусалиму тврди да је "вријеме из перспективе људи различито од оног из перспективе Творца".
Међутим Шредер није једини који је покушао да објасни библијска чуда науком.
Представљамо вам нека од најпознатијих научних објашњења феномена из Старог завета.
Стварање свијета
Шредер вјерује да је вријеме када је свемир настао било око билион пута спорије, због оног што назива "фактором истезања" у Ајнштајновим једначинама. Ајнштајнов модел опште релативности подразумијева да што се објекти брже крећу, вријеме спорије протиче, а Шредер каже да пошто се свијетлост креће огромном брзином, то мора да се одрази и на вријеме.
"Опис настанка нашег универзума током шест дана у Библији, заиста се односи на 24-часовне дане", сматра он. "Међутим, референтни оквир за мјерење тих дана је комплетан универзум".
Шредер сматра да промјена перспективе мијења значење описа настанка свијета и тврди да тих шест дана представљају дане од по 24 билиона сати, што је нешто више од 14 милијарди година.
Његову теорију одбацили су готово сви водећи стручњаци, па чак и теолози.
Живот на Земљи настао је из блата
Библија, Куран, па чак и грчка митологија наводе да је живот на Земљи настао из блата. У религиозним текстовима – од древног Египта до кинеских легенди – бог ствара човјека од блата и кроз ноздрве му удахњује живот.
Студија из 2013. потврдила је овакве тврдње. Наиме, земљиште, блато или глина представљају неку врсту "узгајивачнице" молекула и хемикалија које упија као сунђер. Процес траје милијардама година, током којих хемикалије улазе у интеракцију и формирају протеине, ДНК и на послијетку живе ћелије.
Биолози Корнел универзитета у Њујорку вјерују да је управо земља "мјесто рођења живота" на нашој планети.
Адам и Ева
У књизи "River Out Of Eden" атеиста Ричард Докинс описује развој човечанства уназад, све до првог заједничког претка – жене која је живjела у Африци прије четврт милиона година. Он је користио сложени математички модел, како би радио на генеалогији ДНК.
"Мора да је постојала жена од које сви потичемо. Једино је спорно гдје је и у које доба живјела. Сигурно је да је постојала", написао је Докинс.
Његов рад указује на постојање "Еве" као "мајке човјечанства, чак и за оне који не вејрују у Бога.
Раздвајање Црвеног мора
Још један библијски догађај који су научници испитивали је раздвајање Црвеног мора приликом бјекства Јевреја од фараонове армије.
Карл Дру, истраживач америчког Националног центра за атмосферска истраживања преточио је причу о Егзодусу у компјутерски модел.
Он је у модел укључио могућност да су над делтом Нила дували снажни вјетрови и закључио да су они заиста могли да "раздвоје море".
Велики потоп
У Књизи Постања, Бог се љути због човјековог пада у гријех и одлучује да поплави Земљу. Шаље упутства само праведном Ноји да за себе направи велики брод и спасе своју породицу и по један пар од сваке животињске врсте. Научници сматрају да је током периода загријавања у историји наше планете око 5600. године прије нове ере топљење глечера могло изазвати тако велики потоп у Средоземљу.
Такође, деведесетих година су на основу археолошких и антрополошких доказа геолози Универзитета у Колумбији Вилијам Рајан и Волтер Питман закључили да се због таквог отопљавања дневно ослобађало "42 кубна километра воде" и то током 300 дана. Поплављено је 156.000 квадратних километара копна, а нивои језера подигли су се за неколико стотина метара и спојили се са Средоземним морем.
Истраживачи тврде да је прича о Великом потопу вјероватно и настала након овог катаклизмичног догађаја.
Несагориви грм
У кључном дијелу Књиге изласка Бог се обраћа Мојсију кроз несагориви грм у огњу. Научници сматрају да је сасвим могуће да је постојао такав грм, то јест, да се налазио над неким природним отвором кроз који је пролазио земни гас.
Норвешки физичар Даг Кристијан Дисте проучавао је подземно паљење органских материјала у Малију и закључио да се такве ствари дешавају у природи.
Када је ријеч о Божјем гласу, професор психологије на Јеврејском универзитету Бени Шанон каже да је Мојсије можда узимао халуциногене супстанце добијене из лишћа ајауаске, биљке која иначе расте на Синају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
