Како нарко картели врбују морепловце са Балкана
Ноћни клуб у бразилском Сантосу практично је био центар у ком су нарко картели врбовали десетине морепловаца из Црне Горе и региона.
Неки су пристајали из жеље за брзом зарадом, а неки јер им је говорено да им је то једина опција уколико мисле да сачувају живот.
Истраживање показује да су се ријетки одупрли том позиву, а да је дио оних других често завршавао под земљом или иза решетака.
Неки су, међутим, на тај начин зарадили пословне империје које су синоним за успјешност у многим градовима бивше Југославије...
Након деведесетих и серије убистава која се приписују чистки тадашње Управе за државну безбједност (УДБА), велики број млађих момака из тих екипа је, да би преживио, отишао на јужну хемисферу.
Попут Доброслава Гаврића који је прво отишао с лажним пасошем у Хрватску, па у Италију, а онда на Кубу и у Еквадор, да би 2007. стигао у Јужноафричку Републику, на десетине момака отишло је у Бразил, Мексико, Колумбију, Еквадор, Перу, Панаму.
Нестајали су у масама, објашњава један од саговорника Вијести.
„У то вријеме за новац се куповао нови идентитет и живот, што је омогућило да се на југу нађе комплетна југословенска мрежа и логистика. Послије њих само су наставили да долазе, углавном бегунци“, казао је мореопловац с почетка приче.
Балканци задужени за прљаве послове
Трагом те информације Вијести су разговарале с припадником стране безбједносне службе, који је Вијестима испричао ко су црногорски, али и држављани Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Словеније који су деценијама били или су и даље на јужној хемисфери задужени за прљаве послове.
Неки од њих годинама су у затворима широм Латинске Америке, други су ухапшени у акцијама међународних истражитеља и пријете им дугогодишње робије, појединци су ликвидирани у међусобним обрачунима, али широм југа и даље постоје „сигурне луке“ за EX YU мафију...
- Било је свега и прије 2005-2006. године, али тада почињу праве 'уносне' приче. Црногорски држављанин (име познато новинару), друг убијеног шефа шкаљарског клана Јована Вукотића, прије нешто више од деценију и по дошао је и остао на југу, тачније у Бразилу. Скрасило се у Сантосу. У почетку је због порока имао проблема с локалном полицијом, али се врло брзо удружио с тамошњом мафијом и од тада је база многима који су долазили с подручја бивше Југославије. Неки су одлазили, а други остајали и радили прљаве послове за криминалце с подручја бивше Југославије. Црногорац је остајао, одређивао руте, склапао прљаве послове, изнајмљивао или куповао куће и бродове који су служили за превоз дроге из Колумбије, Боливије и Перуа, рекао је саговорник Вијести.
Објашњава и како је онима који су бјежали од закона или пак трчали за лаком зарадом пут утабана још крајем прошлог вијека и почетком овог.
Истраживање показује да су се ријетки одупрли том позиву, а да је дио оних других често завршавао под земљом или иза решетака.
Неки су, међутим, на тај начин зарадили пословне империје које су синоним за успјешност у многим градовима бивше Југославије...
Извор листа тврди да је већина њих под лупом међународних истражитеља и да је, како је рекао, питање времена када ће бити ухапшени.
- Овдје се све купује, па и живот... Овај клуб је прилично удаљен и треба изаћи из њега и доћи до брода. А ја вас у сваком случају увијек могу безбједно вратити до самог гејта, рекао је шеф међународног нарко картела црногорском морнару који је једне давне љетне ноћи изашао у провод, у ноћни клуб у Сантосу.
Претходно, наоружан је тражио од њега да им омогући да се кокаин пакује на контејнераша којим је допловио у Бразил, јасно му стављајући до знања да је, још док су он и његов колега силазили са брода, знао гдје да их чека.
- У то вријеме за новац се куповао нови идентитет и живот, што је омогућило да се на југу нађе комплетна југословенска мрежа и логистика. Послије њих само су наставили да долазе, углавном бегунци, казао је мореопловац с почетка приче.
Балканци задужени за прљаве послове
Трагом те информације Вијести су разговарале с припадником стране безбједносне службе, који је Вијестима испричао ко су црногорски, али и држављани Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Словеније који су деценијама били или су и даље на јужној хемисфери задужени за прљаве послове.
Неки од њих годинама су у затворима широм Латинске Америке, други су ухапшени у акцијама међународних истражитеља и пријете им дугогодишње робије, појединци су ликвидирани у међусобним обрачунима, али широм југа и даље постоје „сигурне луке“ за EX YU мафију...
- Било је свега и прије 2005-2006. године, али тада почињу праве 'уносне' приче. Црногорски држављанин (име познато новинару), друг убијеног шефа шкаљарског клана Јована Вукотића, прије нешто више од деценију и по дошао је и остао на југу, тачније у Бразилу. Скрасило се у Сантосу. У почетку је због порока имао проблема с локалном полицијом, али се врло брзо удружио с тамошњом мафијом и од тада је база многима који су долазили с подручја бивше Југославије. Неки су одлазили, а други остајали и радили прљаве послове за криминалце с подручја бивше Југославије. Црногорац је остајао, одређивао руте, склапао прљаве послове, изнајмљивао или куповао куће и бродове који су служили за превоз дроге из Колумбије, Боливије и Перуа, рекао је саговорник Вијести.
Објашњава и како је онима који су бјежали од закона или пак трчали за лаком зарадом пут утабана још крајем прошлог вијека и почетком овог.
- Југ је постао база старе гарде југословенске мафије. Осим овог шездесетогодишњег црногорског држављанина хапшеног због шверца великих количина кокаина, важна карика у склапању криминалних послова, нарочито оних са шверцом кокаина, још касних ’90-их био је Зоран Јакшић, вођа клана Америка. Први пут је ухапшен 1998. године у Перуу, а у затвору је ојачао контакте и по изласку наставио посао. Већ осам година је у затвору у Перуу, али решетке нису зауставиле његов посао. То је показано и након хаковања више заштићених апликација, које су нам омогућиле увид у готово комплетну мрежу такозваног Балканског картела. Истим стазама којима је стара гарда долазила на југ стизали су и многи момци с подручја бивше Југославије, подсјетићу на Горана Нешића и његовог сина Александра, или на два момка из Сарајева — Давида Цуфаја рођеног у Београду и Смаила Шикаја, сараднике Едина Гачанина Тита. Или на недавно убијеног Дарка Гејслера Недељковића, који је, како се сумња, за црногорску и босанску мафију починио више убистава. Ликвидиран је у Сао Паулу пред женом и дјететом. Имао је лажни идентитет на име Дејан Ковач. Прије убиства, док га је Црна Гора потраживала, с потпуно новим идентитетом, али старим навикама, ушао је у лучки бизнис с камионима — унос робе, увоз контејнера у луку... Повукао се када је постало опасно, али не на вријеме, рекао је саговорник Вијести.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
