Како је смрт звијезде Гранда постала регионална тема број 1

Блиц
Како је смрт звијезде Гранда постала регионална тема број 1

Како је злочин у којем је звјерски усмрћена пјевачица Јелена Крсмановић у београдском насељу Борча-Црвенка постао прво убиство које је у Србији попримило све карактеристике ријалитија?

Ово се питање намеће већ 20 дана, од прве вијести о нестанку а затим и смрти звијезде „Гранда" до данас, када је откривање њеног убице постала национална тема број један, тема о којој се оглашава и сам државни врх Србије.

У свему, ипак, нема велике тајне. Сурово Јеленино убиство и полицијска истрага која је услиједила објединили су у себи мистерију, страст и релативно познату личност, три фактора због којих је све изазвало пажњу каква се у Србији заиста не памти. А грдно ће погрешити и они који констатују да смо по томе нешто посебно.

Шта је привукло људе

- Мистерија
- Страст
- Позната личност

Подаци са интернет сајтова показују да су текстови о трагедији Јелене Марјановић Крсмановић вишеструко читанији од оних у којима се пише о изборима и другим важним животним темама.

Напротив, спектакл смрти својствен је и другим земљама у којима одавно влада медијски тренд праћења злочина, истрага, суђења буквално из минута у минут, данима и недељама.

Србија, дакле, више није изузетак од свјетског тренда, гдје трагичне смрти, монструозна убиства и мистериозни нестанци по диктату читалаца и гледалаца постају и опстају медијска тема број један - од случаја О. Џеј Симпсона, преко погибије Леди Ди, до нестанка мале Медлин Мекен.

Убијена је лијепа и млада жена, уз то мајка, па није чудои што се јавност заинтересовала и узнемирила

Са овом тезом слажу се и сви саговорници са којима је "Блиц" разговарао о овој теми.

- Нема ко ме није звао у протеклих 20 дана да ме упита нешто у вези с овим случајем. И моји код куће ме питају о томе. Овако велике медијске помпе се не сећам у својој каријери - каже Миле Новаковић, бивши начелник Управе криминалистичке полиције и инспектор са деценијама искуства у раду на најтежим случајевима.

Мистерија

Новаковић покушава да детектује разлоге за толико интересовање јавности.

- Око случаја је направљена мистерија, мистерија постоји и око Јелениног живота и смрти. Треба узети у обзир и то да је жртва била позната у круговима који прате естрадну сцену. Направљен је огроман притисак на инспекторе, јер када се толико ствари објави у медијима, испада да полиција има све информације, а не ради ништа. А тек ће решење случаја изазвати огромну пажњу.

Страх

Познати психотерапеут Зоран Миливојевић освјетљава феномен из другог угла.

- Овај случај спада у убиство високог профила у коме је центар учесница такмичења "Звезде Гранда". Људи су за њу гласали, навијали, заволели је, а онда им је одузета на најсвирепији начин. Уз то, жртва је млада, лепа жена, уједно и мајка, због чега јавност жели правду и прати извештавање о даљим корацима истраге. Чак и да је анонимна, радозналост подижу и околности у којима се одиграло убиство - муж и дете су били у непосредној близини, а злочин се догодио док је трчала, што ради свакодневно. То је развило разне теорије о томе ко би могао бити убица, па тако и страх пред непознатим - каже Миливојевић.

Међутим, он истиче да окидач за интересовање може бити и страх, поготово ако људи нагађају да је пјевачица насумична жртва.

- Тако се јавља страх од тога да је манијак на слободи и да нико није безбедан. Поред свих елемената мистерије од самог старта, појављују се и контрадикторне информације које додатно исписују роман налик романима Агате Кристи. На основу свега тога свако већ има мишљење и своју теорију - закључује Миливојевић.

Опијум

Борислав Миљановић, стручњак за комуникације и маркетинг, има другачије мишљење:

- Ријалитији су главна преокупација становништва, па се тако у ту матрицу уклапа и медијско праћење читавог случаја. Овај опијум за ширу публику пласира се и кроз дневно извештавање, јер људи очекују, па и прижељкују да имају увид у сваки корак истраге, као и у поменутом телевизијском концепту. Негативан контекст у коме се нађе јавна личност одувек је привлачио пажњу - тврди Миљановић.

Голицаве приче: Секс и насиље као главне теме ријалитија

Конфузија

Ипак, има и оних који су, као социолог Ратко Божовић, згрожени извјештавањем о злочину.

- Генерално, у овом случају нема пијетета према страдалој жени и њеној породици. У држави у којој је насиље свеприсутно ово се не сме чинити јер се насиље чини уобичајеним када се њиме бавите свакодневно, насиље се рекламира - рекао је Проф. Др Божовић.

Криминолог: Није последњи случај

Криминолог Добривоје Радовановић сматра да је ово вјероватно само први случај из новог жанра.

- Можда је први, али вероватно не може бити последњи случај. Знате, постоје истраживања чак и код нас у земљи да развој културе смањује насилне деликте, што практично значи да развој шунда повећава насиље. Да ли ће се то насиље манифестовати свађама, тучама, разбојништвима, киднаповањима или пак убиством - ствар је околности.

Сапуница са О Џеј Симпсоном

Један од најпознатијих случајева убиства познатих које је попримило обиме телевизијског шоуа и практично поставило темеље данашњег извјештавања, јесте случај О. Џеј Симпсона, професионалног играча америчког фудбала, који је 1994. године био осумњичен за убиство своје супруге Никол и конобара Роналда Голдмана.

Случај је испраћен са невјероватним публицитетом, а судски процес касније је добио и свој телевизијски пренос уз наслов "Суђење вијека". Само "Лос Анђелес тајмс" је чак 300 дана заредом извјештавао о убиству на насловној страни, док су три највеће телевизијске мреже имале посебан ноћни информативни програм посвећен случају, којем је 1995. дато више простора него рату у Босни и терористичком нападу у Оклахома Ситију заједно.

Медији су служили задовољавању жеђи публике, која је с великом пажњом пратила развој случаја толико да је једна компанија пријавила губитак од 40 милијарди долара јер су њени запослени константно пратили процес на телевизији.

Штампа је била подјељена по питању тога треба ли дозволити камерама да прате суђење, али је судија Ленс Ито одлучио да је таква потреба оправдана. Касније је критикован да је огроман медијски публицитет донекле утицао на ток суђења и ослобађајућу пресуду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана