Како је пропало Титово тајно оружје
Најопремљенији војни аеродром некадашње Југославије, Жељава, смјештен дубоко у утроби планине Пљешевице надомак Бихаћа, важио је некада за један од три водећа аеродрома таквог типа у Европи.
Пошто је свом партијском колеги Стаљину окренуо леђа, Тито је у аеродром Жељава уложио око четири милијарде америчких долара, како би се осигурао од евентуалних напада тадашњег СССР-а, пише сарајевски "Дневни аваз".
По ријечима Ивана Прше, инжењера за радарски систем и потпуковника авијације у ваздухопловној служби, то војно здање изгледало је импозантно 1968. године, када је званично отворено.
"Био је то најјачи војни аеродром по инфраструктури у цијелој Југославији. Унутра је била смјештена једна авијацијска бригада са 60 авиона и више од 3.000 људи, од чега је било око 500 официра, 900 подофицира и 2.000 војника. Имао је капацитет опслуживања три авио-бригаде у случају потребе, а био је идеалан штит од изненадних удара", каже Прша и додаје да је то био најстрожије чуван војни објекат у бившој држави.
Тадашња војска Југославије 17. маја 1992. минирала је аеродром са 56 тона експлозива и тиме га у потпуности онеспособила, а зуб времена учинио је да његова унутрашњост у потпуности пропадне.
Премијер Унско-санског кантона Хамдија Липовача 2011. године је најављивао могућност да се на овој локацији направи савремени карго аеродром. Али, висина и исплативост инвестиције диктирају ток реализације пројекта, па упућени кажу да је тако нешто неисплативо, наводи Аваз.
По ријечима Прше, цио овај крај нема довољан капацитет летова да би се одржао такав један аеродром, што државу не оставља у дилеми да је покретање обнове Жељаве утопија и промашена инвестиција.
"Било је говора да то буде аеродром за теретне авионе и да пројекат буде понуђен потенцијалним страним инвеститорима, али и сама израда пројекта је прескупа, а инвеститори не желе да улажу док не виде исплативост", објашњава Прша.
Ни за неку врсту музејског туризма унутрашњост аеродрома није сигурна. У тунелима има веома опасних токсичних спојева насталих у пожару након минирања. Због тога су они, док не буду деконтаминирани, неупотребљиви за било какве активности.
Погранична зона, у којој се налази аеродром, велики је резервоар питких извора воде Клокота, Привилице и Жегара, а бивши аеродром био је један од већих загађивача подземних вода, тако да је за Бихаћ и цио кантон боље да никада не проради, каже инспектор на Граничном прелазу Изачић Хазим Алагић, који се бави и авио-једриличарством, а у ЈНА је био падобранац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
