Како је Новак Ђоковић постао симбол отпора либералном тоталитаризму

У вријеме када су спортисти пуки извршиоци тренерових идеја, извођачи, како то кажу, 'спортских радова', Новак Ђоковић успио је да од своје личности створи некога ко има став – дакле спортиста са политичким ставом", каже дан после тријумфа Новака Ђоковића у Паризу Емир Кустурица, говорећи о српском спортисти за РТ Балкан, човјеку који се опет, на свој јединствени начин, супротставио.

Славни свјетски и српски режисер не пропушта да подсјети да је Ђоковић, "када је требало да пркоси Свјетској здравственој организацији и њеним тоталитарним, немедицинским захтјевима, сам стао против свих и у једној фази био кажњен, малтретиран због тога".

- Како га је мајка родила упорног и тврдоглавог, због чега и јесте шампион, он је и тада показао лице српског јунака. Не радујемо се, дакле, само збиру његових трофеја, него и њему као особи која се крсти на крају, и то три пута, на Олимпијади на којој се исмијавају са Исусом Христом, Тајном вечером... На воук Олимпијади која је најблестфемичнији, и како рече професор Миршајмер, догађај који ће и меку моћ да пребаци на руску страну, он је успио вођен својом вјером и својом снагом, каже Кустурица.

За великог режисера Олимпијада 2024. године у Паризу није ништа више од распада вриједносног система у који улази читава Европа.

Што каже нобеловац Абдулразак Гурна, знамо ми европске вриједности, посебно ми који смо за њих платили највећу цијену. И, пошто нисмо стигли, додајем ја, да уживамо у тим вриједностима, јер смо стављени на њену маргину, јер смо доведени у позицију у којој треба да улазимо у нови политички вртлог, а то је копање руде, ми са те маргине можемо да уживамо у доба кад те вриједности више не функционишу него их мијењају воук вриједности", ријечи су Кустурице.

Све се дешава, наставља наш саговорник, "у једном јако компликованом тренутку који расплиће једна дивна побједа од човјека, који је и ставом и вјером био другачији од других".

- Кад си и ставом и вјером другачији од оних са којима се такмичиш, а притом имаш тај таленат, онда мора да дође до тријумфа. На Олимпијади којој се концептуално супротстави један човјек који се крсти, и да је друге вјере мени би то било исто, он својим актом показивања тролистог односно четворолисног крста који је носио показује да је то радио потпуно свјесно, да би свјетлост која бије из тог крста тукла још већом волтажом и то се десило, каже Кустурица.

Велики режисер увјерен је да "свјетски спорт од Марадоне није имао човјека који је имао тако изражен став и то је најбоља награда и за његов живот и за његову породицу и за све што слиједи".

- Човјек спортиста, а мисли. Готово незамисливо у данашњем свијету трговања, купим – продаш, што је остало готово као посљедња идеја. У свијету материјалистичких података имаш један податак у коме један човјек духом и вјером заокружује своју спортску каријеру, закључује Кустурица.

- Новак Ђоковић није побиједио на Олимпијади. Он је побиједио Олимпијаду, написао је јутрос отац Дарко Ђого.

Према ријечима Ђога, поред слика отварања, које је само по себи било скандалозно, видјели смо да се ради на томе да се и Олимпијске игре и комплетан спорт и комплетна наша стварност потчине идеолошким налозима који долазе од нове, лажне елите.

- У том смислу Новак је не само неко ко је остварио један велики спортски успјех. Ово је у много чему највише што је човјечанство слободних људи, човјечанство у коме човјек није машина, него је човјек човјек, личност, човјек утемељен у традицији, у свом народу, могло да да, каже отац Дарко Ђого.

Ђоковић у том смислу, оцењује наш саговорник, "стои на врху не само српског спорта и српског народног бића, он на неки начин стои на врху човјечанства које показује да и даље може да побиједи трансхуманизам".

- Из моје перспективе, то је као када добијете информацију да је неки шаховски велемајстор и даље у стању да побиједи најбољи компјутер. Мислим да је то најбоља парадигма како треба гледати на Новаков успјех, каже отац Ђого.

Новак говори – "Бог је велики" и крсти се

По његовим ријечима, можемо да видимо да смо као народ под изузетном културном, идеолошком и сваком другом агресијом, окупацијом и да се свјетска историја кондензује, да на неки начин несразмјерно много пажње посвећује српском народу, да је очигледно да смо и даље трн у оку многих.

"Стога је ова Новакова побједа добар показатељ, знак и путоказ да се окренемо Богу, окренемо Христу и да тада дајемо најбоље од себе. Сви смо могли да видимо да у тренутку када осваја олимпијско злато Новак говори – 'Бог је велики' и крсти се. За разлику од толико спортиста који показују толико самоуверености, гордости, осјећања неке насилности, Новак показује најбоље у нама, односно, усмјерава сопствени и наш успјех ка Богу. То је сцена која ће остати најзначајнија, антологијска сцена српског спорта уз пар других", каже отац Ђого.

- Ово ће остати вјечити златни тренутак српског спорта када смо дали највише од себе, али и када смо знали да за то највише захвалимо Богу, увјерен је Ђого.

Да ли ово што се рађа, што годинама траје са Новаком Ђоковићем има шансе у овом изопаченом свијету либералног тоталитаризма?

"Тај изопачени свијет либералног тоталитаризма од самог почетка, на разне начине, суптилне или отворене, ратовао је против Новака Ђоковића, али је Новак увијек некако успијевао да побиједи. Ми смо генерално гледано као народ, и сам Новак нека врста геополитичке и културне грешке у систему неолибералног свијета и очигледно је да ће се тај систем трудити, да се труди, да ту 'грешку' поништи. Очигледно је међутим и да када су нас највише прогонили, тукли у избјегличким колонама, ми смо успијевали да и спортом и на друге начине покажемо да се нисмо предали", ријечи су нашег саговорника.

Ђого у побједи Ђоковића и оном што се у Паризу догодило, види још једну димензију.

- Ђоковић је тренутно најзначајнија идентитетска сила српског народа. Погледајте само колико је у Црној Гори, у Републици Српској идентификовање са Новаком. У свим тим покушајима регионалног разбијања Срба на некакве Србе у РС, Србе у Црној Гори, Србе у Србији, на некакве посебне симболе, химне, заставе, посебне осјећаје завичајног припадања који би требало да истисну оно свесрпско, Новак је, не желим да га доведем у непријатну ситуацију, неупоредиво најефикаснији дио у обједињавању српског народа него ма који потез ма које политичке елите. Дјеца у РС којима је неколико деценија наметано да пјевају 'Моја република', српски грб, грб Немањића, химну 'Боже правде' волјели су и упознавали више кроз Новака Ђоковића, и успјехе осталих спортиста. Тако је Новак Ђоковић био и остао човјек који је представљао, који представља идеал свесрпске отаџбине и човјек који је показивао, који показује да можеш бити најбољи када се не одрекнеш свога, када се не одрекнеш Косова и када се не одрекнеш ниједног завичаја и ниједног дијела српске отаџбине, закључује Ђого.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.