Како је "Нетфликс" од видео-клуба постао стриминг гигант

Након више од деценије искоришћавања златног поља  стриминга у сопствену корист, "Нетфликс" се данас суочава са историјским нивоима конкуренције кроз успон стриминг конкурената "Дизни плус", "Амазон", "ХБО Макс" и других фирми, што им је 2022. годину учинило изузетно тешком и додатну обиљеженом падом цијена, броја претплатника и дионица. Ипак, статус фирме родоначелника најатрактивније области пословања у модерној индустрији забаве нико им не може одузети, јер њихов пут од малог видео-клуба до мултинационалне компаније са 220,7 милиона претплатника широм свијета јесте фасцинантан, не само као пословни модел, већ и као културолошки феномен.

Прије оснивања "Нетфликса" Рид Хејстингс је био извршни директор софтверске компаније "Pure Atria ", која је купила фирму под називом "Integtit QA ", гдје је Марк Рендолф био суоснивач. Уз велики прилив ризичног капитала и пораст тржишта, Рендолф је имао жељу да покрене нови стартап, врбујући Рида као инвеститора или савјетника. Основали су компанију 29. августа 1997. године, а пошто Силицијумска долина воли добру причу о поријеклу или оштром увиду који дестилише суштину компаније, "Нетфликсова" сага наводно почиње према популарној легенди, када је Рид добио казну од 40 долара за кашњење у враћању филма "Аполо 13" у ланац видео-клубова "Блокбастер" и себи поставио питање: "Шта ако не би било накнада за кашњење?"

Ипак, прича о поријеклу гиганта стриминга сложенија је од ове бајковите приче, која је уредно развила почетну потрошачку понуду услуге изнајмљивања ДВД-ова без бриге о датумима повратка или закасњелим накнадама путем кућне доставе, а касније онлајн изнајмљивањем. Са 1,9 милиона долара почетног капитала, који су обезбиједили Хејстингс, Рендолф и група инвеститора, компанија је запослила десетак људи. У првих шест мјесеци његов примарни фокус била је изградња једноставне веб-странице за е-трговину како би се олакшала продаја и изнајмљивање дискова. Прва "Нетфликсова" канцеларија била је бивша филијала банке у пословном парку у долини Скотс, а њихова почетна залиха ДВД-а чувала се у старом трезору банке. Када је "Нетфликс" формално отворио своја врата 14. априла 1998. године, првих 150 наруџби стигло је одједном и срушило сервере компаније, што је, према Ридовим ријечима, одредило њихову судбину.

- У то вријеме нисмо бринули о томе како ћемо се одбранити од "Блокбастера" или будућности стриминга. Бринули смо за малу веб-страницу "Нетликса" коју смо направили - рекао је Рендолф. Просто речено, "Нетфликс" није зарађивао, продавао је доста ДВД-а, али су му трошкови били високи. Слање им је било скупо. На састанку о побољшању продаје са шефом "Амазона" и будућим конкурентом Џефом Безосом схватили су да морају ризиковати и ићи корак даље.

- То је довело до једне од првих заиста тешких одлука. Да ли се држите посла који чини 95 одсто вашег прихода, али ће се на крају угасити, или се кладите на посао који не функционише, али, ако можете да га покренете, потенцијално би могао бити велики успјех - казао је Рендолф.

"Нетфликс" је преузео ризик и готово годину дана пословао у минусу, док су стигли до стадијума изнајмљивања, који би први корисници препознали као редовно, плаћајући фиксну мјесечну претплату за до три филма истовремено. Дискови би стизали поштом у црвеним ковертама, а отворени модел изнајмљивања понудио је потрошачима већу удобност и ријешио практичнији проблем за "Нетфликс" у виду складиштења филмова. Услуга коју је "Нетфликс" увео 1999. промијенила је и фирму и тржише, привлачећи 200.000 претплатника, који су показали лојалност не само зато што су имали нови приступ изнајмљивању ДВД-а, већ су имали и њихов механизам за препоруке и малу заједницу коју је створила његова веб-страница. Претплатници су могли градити "редове" жељених наслова за изнајмљивање и трговати рецензијама са другим претплатницима. "Нетфликс" је наглашавао појединца и подстицао купце да оцјењују сваки филм, постављајући те оцјене на својој страници. Инвеститори из Силицијумске долине уложили су 100 милиона долара у стартап, што му је омогућило да нарасте на више од 350 запослених.

Ипак, "Нетфликс" је убрзо ударио у зид након 11. септембра и кризе на тржишту, приморавши Хејстингса да отпусти трећину радне снаге компаније. Чак су он и Рендолф отпутовали у Далас у Тексасу почетком 2000. године с планом да увјере директора "Блокбастера" да купи "Нетфликс" и да им допусти да изграде своје онлајн присуство. Директор "Блокбастера", који их је лично одбио, управљао је ланцем од 9.000 ДВД-клубова вриједном шест милијарди долара, а "Нетфликс" је био пред банкротом са 50 милиона долара дуга. Данас, "Блокбастер" одавно не постоји, а "Нетфликс" има више од 200 милиона корисника и није присутан у само двије земље свијета, док му је вриједност већа од 160 милијарди долара. Шта се догодило у међувремену? Према ријечима Хејстингса, схватили су да ново вријеме тражи нову филозофију пословања.

- У том тренутку чак ни ја нисам схватао једну ствар: ми имамо нешто што "Блокбастер" нема. Пословну филозофију с врло мало правила, која вреднује људе више од процедура, а иновацију више од ефикасности. Наша филозофија, усредсријеђена на постизање најбољих резултата запошљавањем само најбољих стручњака и руковођење запосленима путем организације, а не контроле, омогућила нам је да стално растемо и мијењамо се упоредо са свијетом и потребама корисника. "Нетфликс" је другачији. Наша филозофија је "не" правилима - казао је Хејстингс.

Раст продаје ДВД-плејера, као кућих поклона, почетком миленијума и убрзани раст брзине интернета омогућио је ефикаснију продају и потражњу за ДВД-филмовима, што је поставило шансу да компанија изађе на берзу 2002. године, прикупивши 82,5 милиона долара на основу броја претплатника, који се сада чини чудно скромним - 600.000.

Како је "Нетфликс" растао, Хејстингс је регрутовао кључне руководиоце, укључујући Теда Сарандоса, бившег директора ланца видео-клубова, који је напустио средњу школу и сам изградио своју фирму из чисте љубави према филму и поп култури. Двојица извршних директора ће развити успјешну сарадњу "лијевог" и "десног" мозга у "Нетфликсу", која ће трајати дуже од 20 година. Хејстингс је држао ствари у технолошком центру у Лос Гатосу, док је Сарандос подстицао креативни центар у Лос Анђелесу. Експлозију и развој интернета искористили су да почетком 2007. године замијене поштанску доставу филмова њиховом бирањем, гледањем и плаћањем онлајн, путем стриминг услуге. Испоставило се да је њихова веб-страница већ створила огромну базу људи који знају за њих и код којих је "Нетфликс" већ популаран, са изграђеним повјерењем у њихове услуге, за разлику од конкуренције, коју је чекао дугачак и врло скуп пут на стварању корисничке базе.

Сарандос је, мудро слиједећи нову филозофију фирме, схватио да се суштина њиховог успјеха крије у људима, а не у производу.

- То је био посао добрих веза између људи. Умјетника који стварају материјал за понуду, нас који га изнајмљујемо и оних који га гледају плаћајући претплату - рекао је Сарандос. Јачајући своју продукцију, стварали су властити материјал, штедећи тако на надокнадама за ауторска права и врбујући највеће холивудске звијезде у своје редове, јачајући тиме углед у индустрији забаве, од додјеле "Оскара" преко "Еми" награда до филмских фестивала широм планете. И треба додати, и даље нико не шаље казне за изнајмљени филм или серију.

Име

Када су августу 1997. године Хејстингс и Рендолф размишљали о оснивању фирме за изнајмљивање филмова путем поште, дали су јој звучно име "Нетфликс".

Памтљива кованица од ријечи "нет" (скраћено за интернет) и "фликс" (скраћеница од појма филмских филмова), појачана је једноставним, али памтљивим лого знаком, словом Н на црној подлози. У првој фази, "Нетфликс" је радио само у САД, али је 2010. почео своју међународну експанзију. Прво је то била Канада, затим Латинска Америка и Кариби, а између 2012. и 2015. проширила се на Европу, Аустралију, Нови Зеланд и Јапан. Данас послују у 200 земаља свијета на више од 50 језика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.