Како је и због чега потрага за литијумом постала глобална топ-тема

Вељко Зељковић
Foto: Архива

Јадарит је минерал који је први пут у Србији научно признат 2006. године.

Он у себи садржи литијум, натријум и бор силикат, а име је добио по области Јадар код Лознице, у којој је први пут откривен.

То је тада названо открићем од свјетског значаја, а сам минерал је чак прозван српским криптонитом, због сличног састава са овим минералом, који је постао познат по филмовима о Супермену.  

Прича о јадариту, односно литијуму поново је актуелизована у посљедњих неколико година, јер је ова руда, глобално гледајући, постала једна од највреднијих и најтраженијих због употребе у производњи батерија за мобилне телефоне, електричне аутомобиле и преносне рачунаре. 

Литијум, кога многи данас називају и “бијелим златом”, постао је попут нафте с краја 19. вијека када је она у то вријеме била главни покретач индустријске револуције у свијету. Употреба литијума посебно је актуелизована због све већих климатских промјена. 

ПРИМЈЕНА И НАЛАЗИШТА

Паметни телефони, рачунари, електрични бицикли, електрични аутомобили, кућна и индустријска складишта електричне енергије за соларну енергију - сви користе литијум-јонске батерије. 

Растућа потражња широм свијета у области фотонапонске енергије учинила је литијум најтраженијом сировином у свијету. Он је иначе најлакши метал на земљи и има најмању густину од свих чврстих елемената у нормалном стању. 

Земље Европске уније желе да до 2050. године пређу са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, али за производњу електричних возила, пунионица, вјетроелектрана и фотонапонских система потребне су сировине попут олова, бора, бакра, кобалта, никла, цинка и литијума. И то у значајним количинама. 

Према прогнозама, очекује се да ће се глобална потражња за производњом литијум-јонских батерија до 2028. године повећати за око десет пута. Да би се то и подмирило са сировинама, требало би да се ископа око 1,6 милиона тона литијума. 

Што се тиче налазишта, донедавно се претпостављало да у свијету постоји око 60 милиона тона литијума, од чега 14 милиона може да се економски експлоатише. 

Међутим, због огромне потражње интензивиран је и истраживачки и развојни рад на свим нивоима. Нова истраживања утврдила су да постоји око 90 милиона тона литијума на свјетском нивоу.  

НАЛАЗИШТА

У Србији се налазе знатне резерве ове вриједне руде, које се процјењују на око 1,2 милиона тона, одмах иза Чешке, Њемачке и Украјине, у којој се налазе највећа свјетска налазишта, која се процјењују на више од 40 милиона тона, од чега трећина на подручју данашњег Донбаса. 

Широм Европе покрећу се разни пројекти везани за ову руду, а поготово унутар земаља чланица Европске уније, које на овај начин желе, како кажу, смањити своју зависност од кинеског литијума. 

Кина је по резервама ове руде одмах иза поменуте Украјине, Боливије, Аргентине, Чилеа и Аустралије.  

Европска унија је иначе један од највећих свјетских потрошача литијума, али га не производи, већ увози. Због тога расте притисак у Европи да самостално развија сопствена налазишта литијума, као и да се сировина за литијумске батерије производи локално. 

Стручњаци попут добитника Нобелове награде за хемију Мајкла Стенлија Витингема очекују да ће литијум остати незамјењив у економској производњи дуговјечних батерија још најмање деценију. У овом тренутку, у Европи је у различитим фазама развоја више од 15 пројеката који се тичу експлоатације литијума у преко десет земаља. 

Међу њима, је и Србија, а пројекат “Јадар” могао би да буде од суштинског значаја за европску шему снабдијевања у погледу независности од Кине. Да би се то постигло, Европа мора да експлоатише и сопствена налазишта литијума, којих има у више држава на Старом континенту. Кандидати су, између осталих, Њемачка, Аустрија, Чешка, Француска, Чешка, Велика Британија и Португалија, али и Република Српска и поменута Србија. 

ПРОЈЕКТИ

Пројекат “Волфсберг” у Корушкој, 270 километара југозападно од Беча, до сада је неколико пута одлаган, док у Њемачкој са ископавањем ове руде планирају током наредне године. У Француској су већ заживјели неки пројекти. Планирано је да се до 2028. ова производња додатно повећа, због потреба тржишта. 

Познато је да постоји 60.000 тона резерви литијума ускладиштених на територији Португалије. То је тренутно једина земља у Европи у којој се литијум активно промовише, али за индустрију керамике и стакла. У Чилеу, на примјер, огромно лежиште литијума лежи у сланим језерима пустиње Атакама. 

У Аустралији, с друге стране, литијум се копа, отпрема у Кину, тамо прерађује за даљу употребу уз велику потрошњу енергије и затим извози широм свијета.

На основу досадашњих истраживања, процијењена вриједност рудних богатстава Републике Српске износи 15 милијарди евра. Добар дио тога налази се на просторима Мајевице, гдје су откривене руде магнезијума, бора, калијума и литијума. 

Према посљедњим процјенама, на подручју ове планине, на површини од око 25 квадратних километара, налази се око 1,5 милиона тона литијевог карбоната, 14 милиона тона борне киселине, 35 милиона тона калијума и 94 милиона тона магнезијевог сулфата.

Уколико се реализује овај пројекат, рудник би могао годишње зарађивати око милијарду евра и отворити 1.000 директних и више од 3.000 индиректних послова. Пројекат има за циљ извоз око 10.000 тона литијум-карбоната годишње до 2032. године - довољно за производњу између 150.000 и 200.000 пуњивих батерија. 
Стручњаци указују да се ради о количинама које би се могле експлоатисати у наредних 50 година. 

Иако се ради о великој развојној шанси за Српску, многи на овај пројекат не гледају благонаклоно, противећи му се, јер сматрају да би он могао донијети многе еколошке проблеме локалном становништву. Слична прича је и у Србији. Налазиште у долини ријеке Јадар сматра се једним од највећих у Европи, али борци за заштиту долине ријеке Јадар су категорични - не смије се дозволити отварање рудника на овом подручју. 

ЕКОЛОГИЈА

Да ли постоји еколошки прихватљива експлоатација литијума? Еколози сматрају да је глобална екстракција литијума веома контроверзна. Главне критике су велика потрошња воде у производњи и висока емисија угљен-диоксида због дугих путева испоруке. 

Стручњаци наводе да је рударство увијек имало неке своје негативне ефекте по околину, али и да се они у данашње вријеме могу свести на минимум. Истичу да постоји много начина за имплементацију одрживог рударства и рударских операција. Да би се то осигурало требало би, прије свега, поставити одговарајуће регулаторне оквире и рударске стандарде. 

Професор Рударско-геолошког факултета у Београду Александар Цвјетић, један од научника који је радио на изради Студије о утицају пројекта “Јадар” на животну средину каже да је, поред њега, још стотинак стручњака радило на разним анализама, моделирањима, истраживањима и да је струка јасно показала да се литијум може откопавати. Како је појаснио, овај процес би се одигравао у затвореним, контролисаним условима и практично све што остане у процесу производње, било да су гасови, отпадне воде, максимално се користи и прерађује.

Када су у питању тврдње еколога, да постоји велика опасност од сумпорне киселине која је велики загађивач, а која се користи у процесу прераде литијума, инжењер рударства, професор доктор Динко Кнежевић објашњава да се код таквих навода игнорише чињеница да је сумпорна киселина најпродаванија хемикалија на свијету. Како каже само се у Бору производи око 700.000 кубних метара сумпорне киселине. 

Они је производе, лагерују у својим складиштима, транспортују и продају. У пројкету “Јадар”, наводи он, неће се користити ни пола те сумпорне киселине која се у Бору произведе. Оно што му највише смета јесте то што су противници оваквих и сличних пројекта по струци правници и гинеколози.
Према његовим ријечима, суштина је да је рудник подземни. Откопава се на нивоу од 400 па до скоро 700 метара. То је, каже, толико велика дубина да би на површини било већих негативних ефеката, додајући да су научне и стручне анализе овог пројекта, и његовог евентуалног негативног дјеловања по околину, доступни свима онима који желе то прочитати. 

Слично мишљење има и инжењер рударства Стјепан Митровић. Тврди да нема ниједне опасности од ископавања литијума. Сматра да је ово велика шанса за Србију да се уз помоћ литијума произведе чиста зелена енергија која неће имати нуспојаве.

РАЗВОЈНА ШАНСА

Према ријечима Дарка Обрадовића из Центра за стратешку анализу, аутора књиге “Утицај литијума на стратешку безбједност Србије”, литијум је у центру велике зелене утакмице која стратешки одређује правац развоја неке државе у погледу енергената, привреде, иновације и технологије у 21. вијеку. 

Наводи да Србија има могућност да произведе чак 58.000 тона литијум-карбоната годишње и на тај начин постане врло значајан геополитички играч на европском континенту. 

Литијум је, истиче, нафта 21. вијека из разлога што је нафта раније била погонско гориво за читаву аутомобилску, као и војну индустрију, али и економију многих земаља. Раније су се због нафте водили ратови, а данас ће, сматра он, око литијума. 

- Норвешка је с нафтом постала социјално и економски одговорна земља управо зато што је имала компаративну предност у односу на многе државе и захваљујући нафти је задовољила остале потребе свог становништва. Зато је литијум стратешка сировина и зато је у центру велике зелене утакмице која се мери трком за космос у 20. веку - поручио је Обрадовић. 

Економиста Михаило Гајић каже да је савршено јасно да овакав или сличан рударски пројекат доноси много значајнији економски бенефит од пољопривреде или било чега што се може радити на том земљишту. 

Један од великих економских митова, наводи, да је пољопривреда једна од развојних шанси, било које земље. Додаје да не постоји ниједна земља која има високе дохотке, почевши од Њемачке и Холандије до САД, а да им пољопривреда игра кључну улогу. Они своје богатство, појашњава он базирају на високопроизводним технологијама, индустрији и услугама и то је неки пут који би Србија требало да слиједи.

Донбас

Колико је литијум глобално гледајући стратешка руда, може се видјети и из изјава појединих западних политичара, који поручују да се Русији ни по коју цијену не смије дозволити да у потпуности овлада регијом Донбас, јер на тим просторима постоје огромне количине литијума, који би Европа могла да искористи да убрза своју енергетску транзицију. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана