Како је гласио виц о Титу због којег је млада новинарка завршила на Голом отоку
О Голом отоку, познатом затвору за политичке затворенике из периода СФРЈ се доста прича али и даље се не зна довољно. Многи су на овом „пустом острву“ завршили јер су испричали шалу, виц, отпјевали пјесму или нашли се на погрешном мјесту у погрешно вријеме.
Једна од најпознатијих пјесама испјеваних о Јосипу Брозу „Друже Тито љубичице бијела“ коштала је младу новинарку Жени Лебл двије и по године робије на Голом отоку, гдје је завршила када јој је било само 22.
У то вријеме о Жени, Београђанки јеврејског поријекла, није се пуно знало, али није ни смјело много да се пише о периоду који је провела на Голом отоку. Један од текстова о њој 2013. године објавила је Политика, лист у којем је радила док је нису ухапсили због вица о Јосипу Брозу Титу који је једног јутра препричала у редакцији, пише Политика.
„Колега јој је једном испричао шалу како је Југославија победила на међународном такмичењу у цвећу јер је узгајала љубичицу од 100 килограма, алудирајући на песму „Друже Тито, љубичице бијела, тебе воли омладина цијела“. Пошто је препричала виц у редакцији, по Жени Лебл долазе два удбаша јер је, рекоше, говорила против Тита и није пријавила народног непријатеља од којег је чула спорни виц.
Одводе је у затвор УДБ Главњача, потом у логор Рамски рит, па у Забелу, Гргур на крјау на Голи Оток. У пет затвора, где је од априла 1949. до октобра 1951, од ње су тражили да промијени мишљење и призна кривицу. Исписана је потом и из „Удружења новинара”.
Када је била пуштена на слободу, њен брат Саша, када ју је видио, рекао је да изгледа као повратници из Аушвица. У Београду нико није имао разумијевања за повратницу са Голог отока. Има га само у уском кругу своје породице. Једини излаз био је исељење у Израел. Уз много компликација добила је пасош. У Хаифу је стигла преко Италије.
У прољеће 1986. срела се са Данилом Кишом у Јерусалиму. Током њиховог разговора појавила се Ева Нахир Панић, бивша заточеница Голог отока. Евино приповедање о Голом отоку Киш слуша потресен чињеницама и тек тада сазнаје да је и Жени била на том страшном мјесту. Писац до тад није знао да је не само на Св. Гргуру већ и на Голом био женски логор, и сматра да то мора бити документарно филмско свједочанство. Серијал „Голи живот“, у режији Александра Мандића, који је од 12. до 15. фебруара 1990, у четири епизоде, видјела цијела Југославија, објелоданио је ту чињеницу.
Киш, који је подстицао Жени да од синопсиса направи књигу, није доживио да види ни серијал ни плод своје иницијативе. Књига „Љубичица бела“ у Израелу је добила епитет бестселера, а у Србији се, те исте 1990, објављују и плодови њених студија. У њој је описала језива искуства из логора, а многи до тада нису ни знали да је тамо било и жена“, наводи Политика.
“Само жедни знају ценити воду. Биле смо окружене морем, а жедне до лудила”, један је од цитата њене књиге која свједочи о болу, мукама али и понижењу Жени Лебл која је рођена 1927. у Алексинцу, а од 1933. породица Лебл живјела је у Београду. Истраживачким радом Жени Лебл бавила се до посљедњег тренутка свог живота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
