Како изгледају европски градови након подизања мјера безбједности

Поред већег присуства чувара закона, оно што је примјетно у Бечу јесте да војска са дугим цијевима 24 сата чува дио аустријске престонице у којем углавном живе Јевреји.

Промјене у односу на уобичајено стање, које је било до прије мјесец, видљиве су и у појединим јавним установама у којима се свакодневно надзире улазак и излазак посјетилаца. Контроле су пооштрене и на већини европских аеродрома, а присутни су и полицајци на границама упркос правилима у Шенген зони.

Све те мјере за којима су посегнуле поједине европске државе, тврде наши саговорници, до сада нису нарушиле свакодневицу грађана, али су допринијеле томе да се осјећају безбједније.

 “Наранџасти код”

Аустрија је подигла ниво упозорења на опасност од тероризма, односно увела такозвани “наранџасти код”, што је други могући највиши степен безбједности. Шеф Представништва РС у Аустрији Младен Филиповић рекао је да је од тренутка подизања степена безбједности у Аустрији на улицама Беча примијетио више припадника специјалне полиције.

- На аеродромима су присутне редовније, али и строже контроле. Такође, и тамо је присутан већи број полицајаца. Чак у једном дијелу Беча, гдје живе углавном Јевреји, присутна је специјална јединица војске која патролира са дугим цијевима даноноћно - казао је “Гласу” Филиповић.

Нагласио је да се тренутни ниво безбједности у главном граду Аустрије може упоредити са стањем када се прије три године у том граду десио терористички напад.

На питање да ли је обављање неких послова попримило другачији облик у односу на редовно стање, Филиповић је додао да није примијетио ништа другачије.

Наиме, подизање безбједности на “наранџасти код” у Аустрији посљедњи пут се десило након терористичког напада у центру Беча 2. новембра 2020. У том терористичком нападу четири особе су страдале, а чак више од 20 њих је рањено.

Живот у Француској

За увођењем додатних мјера безбједности због страха од тероризма након сукоба на Блиском истоку посегнула је и Француска. У тој земљи је од средине октобра на снази највиши ниво упозорења за националну безбједност, што укључује повећање видљивости полиције и војске, као и усмјеравање више ресурса на идентификовање и супротстављање потенцијалним пријетњама.

Одлука је донесена након терористичког напада који се догодио у средњој школи у Арасу 13. октобра, након чега је премијерка Елизабет Борн објавила да је виши ниво упозорења за националну безбједност проглашен на цијелој територији земље. Тај чин је у Француској проглашен “исламским тероризмом”, а предсједник Емануел Макрон је наредио мобилизацију 7.000 војника како би биле појачане безбједносне патроле у цијелој земљи.

Амбасадорка БиХ у Француској Бојана Кондић Панић каже за “Глас” да власти у тој земљи посвећују велику пажњу безбједности и реагују на потенцијалне пријетње у сарадњи са другим земљама и агенцијама.

- На улицама је примјетан већи број полицајаца и чланова безбједносних структура који осигуравају уласке у јавне објекте. У школама је, на примјер, присутна већа контрола приликом уласка и изласка дјеце из објеката. И то је што се тиче видљивих мјера, не може се рећи да је то утицало или пореметило свакодневно функционисање људи. Тржни центри и даље раде, нема забрана јавних догађаја, све функционише као и иначе, само под већом контролом - навела је Кондић Панић.

Према њеним ријечима, ни честе дојаве о постављеним бомбама од септембра па наовамо нису претјерано узбуркале француско грађанство.

- Имам осјећај као да су у Француској навикли на таква дешавања па се претјерано и не узбуђују око тога. Сигурно да људима на лицу мјеста, када се дојава деси, не буде пријатно. Полиција на неко вријеме испразни и затвори објекте док не изврши провјере и све могуће контроле и након тога живот тече даље - казала је Кондић Панић.

Због сукоба Израела и Хамаса у Француској исламска нација настоји да организује протесте подршке палестинском народу, а који су и у највећој земљи Европске уније званично забрањени.

- Иако су скупови подршке Палестини забрањени, готово свакодневно има спонтаних окупљања, присталице нађу мјесто гдје ће се окупити, али полиција све то исконтролише. Грађани који не желе бити дио тога заобилазе такве скупове, они који желе да искажу подршку дођу без обзира на ризик да догађај ескалира у нешто што не би жељели - навела је Кондић Панић и додала да је амбасада БиХ смјештена у познатом јеврејском кварту у Паризу те да није примијетила никакве посебне безбједносне мјере.  

Забрањени протести

Такође, и Њемачка је пооштрила мјере и то против пропалестинских група од напада Хамаса на Израел 7. октобра и забраниле пропалестинске протесте ради одржавања јавног реда и спречавања антисемитизма. Њемачка се обавезала на велику подршку Израелу, а тамошњи канцелар Олаф Шолц обећао је да ће забранити све активности које за циљ имају подршку Хамасу.

Због таквог потеза муслиманске земље осудиле су Њемачку на форуму УН о људским правима, јер је утишала пропалестинске гласове и не чини довољно у суочавању са исламофобијом.

Стање у БиХ

Мјере безбједности у БиХ подигнуте су на виши ниво због страха од евентуалног преливања кризе са Блиског истока.

- Пратимо догађаје, како у региону, тако и у свијету и очекујемо да нас ниједан догађај неће изненадити - поручили су раније из Министарства безбједности. Међутим, иако су надлежни поручили да су подигнуте мјере безбједности, грађани бар до сада нису примијетили никакве промјене, осим што је примјетно више припадника полиције у близини заједничких институција на нивоу БиХ.

Присталице Палестинаца рекле су да се осјећају блокираним и да не могу да изразе подршку ни забринутост за људе у Гази, а да не ризикују хапшење, губитак посла или мигрантског статуса.

Шолц је прије два дана рекао да држава која је починила холокауст не може да толерише антисемитизам.

А да Нијемци осјећају одређени дуг према јеврејском народу, видљиво је на улицама Берлина, бар ако је судити по истакнутим плаво-бијелим заставама Израела свуда у том граду, што за “Глас” потврђује Бањалучанка са сталном адресом у Берлину Дајана Гвозденовић.

- Од почетка сукоба на Блиском истоку свуда по граду су истакнуте израелске заставе, по зградама јавних институција, полицијским станицама, а и на једној од највећих атракција - Бранденбуршка капија освијетљена је бојама израелске заставе, што је знак да државне установе подржавају Израел. Такође, на улицама је много полиције и забрањени су скупови подршке Гази и Палестинцима. Међутим, и упркос тим забранама, свакодневно се дешавају илегалне демонстрације које убрзо буду прекинуте од стране полиције - прича Гвозденовићева.

Она је истакла да се живот у Берлину одвија нормално, а да свакодневицу ту и тамо нарушавају спонтане демонстрације дијаспоре са Блиског истока која је изреволтирана нападима Израела на Газу.

- У Берлину живи велики број Арапа па је самим тим и знатан број грађана на страни Палестине. Протеклог викенда је био најављен протест на Александар тргу и готово сваки дан се они окупе, али није масовно као у октобру на Постдамер тргу. Задесила сам се тада ту и могу рећи да је био хаос, било је 30-40 полицијских возила око самог тог центра и блокиране су биле поједине улице и прилаз том дијелу. Сем тих демонстрација, које су забрањене, нисам упратила да постоје други проблеми који угрожавају свакодневни живот становништва - навела је Гвозденовићева.

Редовно стање

Словенија је подигла процјену угрожености од тероризма на средњи ниво, што је трећи од пет нивоа опасности. Међутим, наши саговорници наводе да нису примијетили никакве промјене на улицама главног града Словеније.

- Нисмо примијетили никакве промјене у односу на оно редовно и уобичајено стање. Једино што се десило ново јесу контроле на границама које ће бити на снази два мјесеца, али и појачани надзор у близини прелаза. Гужве су биле на прелазима претходних дана, али с обзиром на то да су и празници иза нас, те колоне аута су све краће - рекао је “Гласу” амбасадор БиХ у Словенији Дарио Новалић.

Нагласио је да на улицама Словеније није примијетио већи број припадника полиције, али и да нису на снази забране које се односе на окупљања и неке друге скупове.

- Све је исто. Ништа ново и надамо се да ће тако и остати - закључио је Новалић.

Професор на Факултету за безбједност и заштиту у Бањалуци Драгомир Кесеровић још раније је за “Глас Српске” рекао да ће потенцијална опасност од неких терористичких акција већег и мањег обима у појединим западноевропским земљама бити све већа како се рат између Израела и Хамаса буде разбуктавао и евентуално ширио на околне државе.

- Постоје сви предуслови да се све ово што се дешава на Блиском истоку индиректно одрази и на безбједност унутар појединих европских држава.

Вјерујем да су након овог многе земље из тог региона Блиског истока угрожене. Поред Хамаса, у том дијелу свијета оперишу и Хезболах, Фатах. Наравно, ту су и припадници ИС-а, али никако не треба заборавити да је у неком протеклом периоду велики број избјеглица дошао у Европу. Међу њима је највише било Арапа. Већ смо видјели њихов став када је у питању овај рат. Они подржавају палестинску страну - казао је Кесеровић.

С друге стране, нагласио је, поједини европски политичари пружају безрезервну подршку Израелу у његовој борби против тероризма.

- И то ће сигурно у једном тренутку довести до реакције тих људи, међу којима сигурно има и добар дио милитаната и терориста. Како је тероризам неселективан, бојим се да ће само страдати невини цивили - сматра Кесеровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.