Како да преживите врели љетњи талас?

Током посљедњих година, сунчанице и топлотни удари су знатно чешћи него раније, а многи то приписују климатским промјенама и ефектима глобалног загријевања.

Аклиматизација је процес кроз који се организам прилагођава новим климатским условима. Према неким ауторима спортске медицине, за потпуну аклиматизацију потребно је чак 60 дана постепеног прилагођавања из чега је лако закључити да на годишњи одмор одлазимо лоше прилагођени новим климатским условима.

Међутим, као што је то сад случај, времена за постепено прилагођавање нема и важно је учинити све како би се спречила могућност сунчанице и топлотног удара, најчешћих проблема изазваних дуготрајном излагању врућини и директним сунчевим зрацима.

Сунчаница

Сунчаница настаје излагањем главе, а посебно потиљка, високој температури односно утицају сунчеве топлоте. Наше тијело регулише терморегулацију радом кардиоваскуларног система и знојењем. Како би знојење било ефикасније за вријеме великих врућина кроз кожу протиче знатно већа количина крви. Користећи крв као расхладну течност, тијело штити своје најважније органе, посебно мозак.

Уколико несмотрено излажемо главу утицају сунца, тенпература у нашој глави се знатно повећава. Тијело ће покушати да расхлади мозак на тај начин што ће више хладне крви упућивати у главу. Тиме долази до проширења крвних судова мозга и до наглог поваћања његове запремине, што условљава појаву симптома који су јако слични потресу мозга и нису нимало безазлени. Озбиљни случајеви сунчанице се могу завршити несвјестицом па и коматозним стањем.

Сунчаница почиње јаком главобољом, кожа је сува, уз стално повећање тјелесне температуре. Могу се јавити вртоглавица, немир, поспаност и повраћање. Уколико се оглушимо на ове аларме убрзо затим може доћи до зујања у ушима, поремећаја вида па и несвјестице. Пулс је убрзан, а дисање плитко и убрзано. Погоршању основног стања може доприњети и повећано знојење. На тај начи се губи знатна количина течности и минерала, нарочито калијума, који је веома важан за све биохемијске процесе у организму, прије свега у мозгу. Зато се и код младих људи могу јавити умор, малаксалост, а код старијих и конфузија па и губитак свијести.

Особу за коју сумњате да пати од сунчанице потребно је одмах смјестити у хладовину или у расхлађену затамњену просторију и раскомотити јој одећу. Унесрећеног треба постепено расхлађивати лаганим поливањем водом и стављањем хладних облога са ледом на потиљак и главу. Тјелесни температуру је потребно стално контолисати, а са хлађењем се може престати тек када се она врати на нормалу. Болеснику давати хладне напитке, али ваља избјегавати она пића која утичу на крвоток, посебно кафу и алкохол. У тежим случајевима губитка свијести, појаве конфузије и поспаности потребно је што прије позвати љекара.

Топлотни удар

Топлотни удар настаје када механизам терморегулације закаже, организам тада губи способност прилагођавања високим спољним температурама.

Пошто организам више није у стању да природно снизи температуру тијела, она прелази 40° Ц, при чему може доћи до оштећења виталних органа као што су мозак, срце и бубрези.

Топлотни удар може се развити поступно али и изненада. Потребно је реаговати брзо јер у најгорем сценарију може доћи чак и до смрти.

Топлотни удар захтијева интервенцију љекара стога је неопходно позвати истог.

У међувремену потребно је охладити особу која има топлотни удар. Унијети је у климатизован простор и скинути са ње сувишну одјећу. Ако постоји начин добро је и истуширати особу млаком водом, а помоћи ће и стављање ледених облога на главу, врат, пазухе и препоне.

Ако је особа при свијести, треба јој дати да пије хладну течност, најбоље воду или изотонични напитак.

Ако је особа без свијести или ако повраћа, неопходно је поставити је у бочни положај како се не би угушила.

Важно је топломером пратити тјелесну температуру обољелог и наставити са хлађењем док температура не падне на нормалну вриједност (37°Ц).

Симптоми топлотног удара су:

• температура преко 40 °Ц
• јака главобоља
• несјвестица
• дезоријентација
• црвена и топла кожа
• престанак знојења
• мучнина и повраћање
• плитко дисање
• грчеви
• убрзан рад срца

Ко је највише изложен ризику?

• Старији људи
• Млађа деца
• Гојазне особе
• Особе са сметњама у дисању
• Особе које имају неку хроничну болест
• Људи који раде напољу
• Особе које пију одређене врсте лијекова које изазивају осјетљивост на сунце или утичу на могућност тијела да се расхлађује путем знојења (антихистамини, антидепресиви, неке пилуле за несаницу, лијекови против Паркинсонове болести, бета блокатори,

Како да се заштитите од врелине?

• Користите климу у стану, или идите у неки други расхлађени простор током најтоплијих сати дана

• Ако немате климу у кући, отворите прозоре на мрачној страни стана, а затворите их на сунчаној.
• Пијте много течности, али избјегавајте алкохол, кафу и слатка пића. Ако сте принуђени да будете активни напољу, сваког сата требало би да попијете две до четири чаше воде.
• Борите се против врелина кратким туширањем хладном водом.
• Немојте се физички напрезати. То значи да би требало да одгодите тренирање за повољније временске услове.
• Избјегавајте било какво напрезање између 11 и 16 сати
• Носите лагану, свијетлу, широку одјећу
• Клоните се сунца што више можете
• Носите крему са заштитним фактором и шешир са отворима за вентилацију
• Никада не остављајте дјецу, особе с посебним потребама или старије особе у паркираном аутомобилу, чак ни на кратко. Температура у аутомобилу постаје опасна послије само неколико минута изложености сунцу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.