Како ће успјех АфД-а утицати на политику Берлина?
БЕРЛИН - Алтернатива за Њемачку (АфД) велики је побједник недјељних избора у двије покрајине на истоку Њемачке - Тирингији и Саксонији - на којима су "популистичке" и антисистемске" снаге оствариле до сада незабиљежене резултате.
Та партија на изборима у Тирингији завршила на првом мјесту са чак 33 одсто гласова, док је њихов резултат у сусједној Саксонији једнако импресиван - око 30 одсто гласова и тијесно друго мјесто иза владајућих демохришћана.
Лидер АфД-а у Тирингији Бјорн Хеке истакао је да је његова партија "број један" у тој покрајини, као и да ће анализирати резултате и размотрити даљи приступ при формирању коалиција.
Савез Саре Вагенкнехт (БСВ), љевичарска партија основана почетком године која се противи испоруци оружја Украјини и залаже се за мировне преговоре, такође је забиљежила одличне резултате - 15,8 у Тирингији и 11,8 одсто у Саксонији.
Међу етаблираним партијама, једино Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) може да буде задовољна - они су освојили 32 одсто гласова у Саксонији и 23,6 одсто у Тирингији - док су партије "семафор" коалиције, која је на власти на савезном нивоу, доживјеле дебакл.
Успјех АфД-а није изненађење
Дугогодишњи дописник "Политике" из Њемачке Мирослав Стојановић за РТ Балкан оцјењује да успјех АфД-а у на регионалним изборима одржаним у недјељу није велико изненађење, будући да им се добар резултат прогнозирао и прије почетка гласања, али он јесте привукао доста пажње у европским и свјетским медијима.
Коментаришући чињеницу да су све њемачке партије, укључујући и БСВ, одбиле да разматрају сарадњу са АфД-ом, Стојановић истиче да ће то значајно отежати преговоре о формирању покрајинских влада.
"У АфД-у рачунају да је нека врста демократске традиције да странка која освоји највише гласова вуче први потезе. Међутим, тај санитарни кордон, који постоји од раније, отежава формирање владајућих коалиција. Маневарски простор демохришћана да формирају коалиције је доста сужен, између осталог и зато што су партије 'семафор' коалиције оствариле јако лош резултат", истиче он.
АфД се током кампање фокусирао на питања која резонују са гласачима на истоку земље, попут миграција, енергетике и руско-украјинског сукоба. Они су профитирали на чињеници да више од половине становника источних покрајина подржава смањење војне помоћи за Украјину, према резултатима излазне анкете телевизије ЗДФ.
Већина се такође противи плановима владе канцелара Олафа Шолца да од 2026. године размјести америчке ракете средњег домета у Њемачкој. То је комбиновано са јаким антиамеричким ставовима који потичу из времена комунизма.
АфД неће бити на власти, али ће имати више утицаја
Стојановић указује да ће демохришћани морати у неку врсту изнуђеног савеза са Саром Вагенкнехт - иако су у прошлости били оштро против сарадње са партијом Љевице, која је својеврсна претеча БСВ-а.
"Међутим, сада немају других опција, а слична ситуација ће вјероватно бити и у Бранденбургу", додаје он.
Сара Вагенкнехт је након објаве резултата рекла да је њена партија заинтересована за сарадњу са демохришћанима и социјалдемократама у Тирингији, али да "жели да види промјене у њемачкој спољној политици" прије него што постане дио владе - што би могло да представља проблем за друге партије.
Њена партија се противи даљем слању наоружања Украјини и позива на започињање мировних преговора са Русијом, а критиковала је и санкције против Москве.
С обзиром на то да санитарни кордон око АфД-а не показује знаке пуцања, извјесно је да та партија неће доћи до извршне власти у источноњемачким покрајинама. Међутим, њихов утицај на локалну политику ће бити повећан.
"АфД неће доћи на власт, али ће бити значајан чинилац јер без њих неће моћи да се донесу одлуке која захтијевају двотрећинску већину. Они ће имати јак утицај на те одлуке", истиче Стојановић.
На примјер, они ће моћи да блокирају именовање судија регионалног Уставног суда, а као појединачно највећа партија у скупштини, могли би да добију и мјесто предсједника парламента - који је надлежан за расписивање избора и именовање појединих државних службеника.
Криза у "семафор" коалицији
Партије из владајуће "семафор" коалиције - социјалдемократе, Зелени и либерали - доживјели су прави бродолом на истоку земље.
Те три партије су у збиру освојиле свега 13,3 одсто гласова у Саксонији и 10,3 одсто у Тирингији. Социјалдемократе су једина чланица коалиције која се прешла цензус у обе покрајине, док је Зеленима то за руком пошло само у Саксонији - и то једва.
Либерали су доживјели прави дебакл - примјера ради, у Саксонији су освојили свега 21.000 гласова - мање од локалне сепаратистичке монархистичке партије Слободни Саксонци и партије за заштиту права животиња.
"Питање шта ће бити са владајућом коалицијом у Берлину. Либерали, који су забиљежили катастрофалан резултат на јучерашњим изборима, већ су наговијестили да би могли да изађу из владе, што би могло да доведе и до пријевремених парламентарних избора – који су у Њемачкој ријетка појава", истиче Стојановић.
Чак и ако ако Њемачка влада преживи (још једну) кризу у којој се нашла, канцелар Олаф Шолц и његови партнери ће у изборну 2025. ући са много проблема и мало рјешења.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
