Када слобода прелази у вулгарност

Карикатура је шаљиви ликовни приказ особе који преувеличава и деформише истакнуте особине портретираног појединца. И фотомонтажа је један вид израза умјетничке слободе. Иако би требало да служе томе да насмију читаоце и гледаоце и пренесу поруку аутора, карикатуре и фотомонтаже које се посљедњих мјесеци појављују у медијима у БиХ, према мишљењу многих, ипак су почеле да прелазе границу доброг укуса и хумора, а сврха им је постало вријеђање и понижавање особа које се на њима налазе.

Јавне личности и приватност 

Најчешћа мета карикатуриста и аутора фотомонтажа углавном су највиши носиоци власти и лидери политичких партија, али и стране дипломате. Приказивани су они тако као "Плејбојеве" зечице, плесачи, поређени са ликовима из цртаних филмова, терористима, па и мајмунима...

Иако је јасно да јавне личности морају бити толерантне и отворене за критику као један од елемената демократичности читавог друштва, поставља се питање шта када се овакав вид сатире користи за дискредитацију личности или политичке обрачуне? И гдје је граница, морална и професионална?

Социолог Биљана Милошевић каже да већи број оваквих "дјела" која се појављују у медијима у БиХ превазилази границу доброг укуса, јер не вријеђају само политичке поступке, већ се задире у приватност политичара.

- Без обзира на то колико они лоши или добри били у обављању свог посла, приватно се не треба мијешати у све то - казала је Милошевићева, истичући да ту том случају долази до злоупотребе слободе изражавања.

- Слободу свакако треба подржати, али очигледно је да се она у овом случају злоупотребљава, а јавне личности нису заштићене. С друге стране, они ипак сами морају бити свјесни тога шта значи бити јавна личност. Ипак, против сваког сам задирања у приватност јавних личности - казала је Милошевићева.

Додала је да неки управо на томе и граде своју популарност, док други због тога трпе јер су добили популарност који нису жељели.

- Јасно је да је вријеме комерцијализма и да ће медији свим силама тражити да повећају гледаност или читаност. Колико ту има објективности то је друга прича - казала је Милошевићева.

Психолог Aлександар Милић каже да карикатуре треба да имају поруку, али када је то у у другом контексту онда прелази у неукус.

- Сада у вријеме изборне кампање очигледно је да тај неукус долази до изражаја, а нема никаквих санкција за то. Све се свело на безобзирну борбу и потапања ривала свим дозвољеним средствима. Медији су најбоље средство за то. Умјесто да се учимо да имамо аргументовано представљање или борбу за квалитет, ми идемо ка оном деструктивном - казао је Милић.

Он каже да карикатуре узроковане нетрпељивошћу једних према другима нису прави начин да се дође до циља.

- Оне немају ефекта и контрапродуктивне су. Aко су карикатуре и фотомонтаже духовите и дају друге ефекте, онда то и особи која је предмет шале може да буде занимљиво. Овако имамо само једну агресивност, која је у посљедње вријеме посебно уочљива. Дио нашег јавног мњења као да жели да се послужи "батином" и на тај начин изражава своје незадовољство, а читалац то прихвата као интересантно, јер је нешто екстремно свима занимљиво. То има наравно и свој комерцијални значај - каже Милић.

С друге стране, према његовим ријечима томе неријетко доприносе и сами политичари који често једни другима упућују погрдне ријечи.

- Један дио политичара ружно се представља, као да иду на то да маси одговара вулгаризам и неукус. Он има претпоставку да ће на читаоца, гледаоца или слушаоца оставити бољи утисак на тај начин - нагласио је Милић.

Политички обрачуни карикатурама

У једном броју федералних медија најчешћа тема карикатуриста и аутора фотомонтажа су политичари из Републике Српске. Посебно омиљен лик је премијер РС Милорад Додик, који је прошао пут од Хитлера, до путовања на летећем ћилиму, вампира...

Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић која је и сама често предмет исмијавања, а не засмијавања маса, каже да се углавном свјесно објављују карикатуре и фотографије политичара из РС којима настоје да их обезвриједе и обесмисле као људе и личности, а не да буду духовити.

- Самим тим се вулгаризује све што је везано за Републику Српску. Ту се не ради о карикатурама као изразу умјетничког изражавања, критике и хумора. И не ради се само о мени, многи су прошли и пролазе кроз тај пакао. Поједини медији у ФБиХ, под контролом неких странака у Сарајеву, се на овај начин обрачунавају са политичким неистомишљеницима. Тачније те странке, преко својих медија и новинара се обрачунавају. Не знам ниједан медији из Републике Српске који ради нешто слично - нагласила је Мајкићева.

Она каже да није ријеч о хумору, него лошој намјери од које се полази да би се људи представили на најгори могући начин.

- Aли нека раде како желе, јер то је њихово право. Сматрам да је боље да се против тога боримо тако што нећемо реаговати - казала је Мајкићева.

Замјеник предсједавајућег Представничког дома ПС БиХ Милорад Живковић каже да свака новинарска прича може бити позитивна и негативна, па тако и карикатура.

- Политичари су јавне личности, а на онима који раде карикатуре је да политику "очисте" том врстом умјетности. Карикатура је увијек на шаљив начин прилазила приказивању догађаја и ликова, критици потеза и од тога не би требало да се прави политичка прича - рекао је Живковић.

Додао да је за њега карикатура одувијек позитиван начин изражавања постојећег стања и да је никада не схвата као увреду.

- И све остало, па и када карикатура пређе границу укуса, онда је то злоупотреба. Танка је граница између злоупотребе и слободне умјетничке воље. Мислим да никакво цензурисање не би помогло него је на аутору карикатуре али и на читаоцу, односно гледаоцу да сам процијени и схвати приказано - истакао је Живковић.

Делегат из реда Хрвата у Дому народа Парламента ФБиХ Јосип Перић рекао је да су карикатуре и фотомонтаже политичара које се појављују у посљедње вријеме углавном наручене од противничких табора.

- Нормално је да јавне личности треба да буду изложене критици и карикатури, али тиме не би смјело да се вријеђају - казао је Перић и додао да су карикатуре постале средства за иживљавање особа које немају граница.

- Карикатуре су се овдје претвориле у средство којима се води политичка борба - рекао је Перић и истакао да би се морао донијети закон који би регулисао ту област, посебно када је у питању заштита приватности јавних личности.

Правна регулатива

Службеник за жалбе у Вијећу за штампу БиХ Едиса Шикало рекла је да су само једном примили жалбу на карикатуру.

- Жалило се Удружење илмије Исламске заједнице у БиХ на карикатуру објављену у листу "Ослобођење" 13. фебруара 2009. године, аутора Мирзе Ибрахимпашића - рекла је Шикало и додала да је на карикатури, између осталог, на сатиричан начин приказана подјела књига дјеци, на којима стоји натпис "Куј’ан за максуме".

Жалбеник је сматрао да је у натпису "Куј’ан" изнесена "груба увреда назива и поруке Кур’ана часног", међутим Савјет за штампу је оцијенио да у том случају Кодекс за штампу БиХ није прекршен будући да је објављена карикатура која, као слободна умјетничка форма спада под слободу коментара и слободу сатире.

Жалбена комисија је утврдила да је "уредништво коректно објавило реаговање жалбеника у цјелини, испуњавајући тиме одредбе Кодекса за штампу које се односе на право на одговор, Члан 7. Кодекса за штампу - могућност одговора".

- У Кодексу за штампу не постоји издвојен члан који третира карикатуре, али сви остали чланови који промовишу професионално, одговорно, фер извјештавање примјењују се и на карикатуру - рекла је Шикало.

Додала је да према Кодексу за штампу БиХ - Члан 6. Коментар, претпоставка, чињеница каже да "новине и периодична издања, иако су слободни да изразе своја гледишта, морају направити јасну разлику између коментара, претпоставке и чињенице".

Политичке личности имају право на оне правне лијекове против медија које имају и остале приватне особе.

Декларацију о слободи политичке дебате у медијима усвојио је европски Савјет министара на 872. сједници 12. фебруара 2004. године који у препорукама за слободу у медијима наводи и слободу сатире.

- Комични и сатирични жанр, заштите 10. Конвенције о заштити људских права и основних слобода, дозвољава већи степен претјеривања и чак провоцирања, све док чињенице нису погрешно представљене у јавности - стоји у Декларацији.

Још се додаје да политичке личности не би требале уживати већу заштиту свога угледа од осталих појединаца, и због тога се не би требале изрицати озбиљније санкције у домаћем законодавству против медија који их критикују.

Вијести као инспирација

Познати српски стрип-цртач и карикатуриста Марко Сомборац каже да инспирацију за своје стрип приче и карикатуре налази у вијестима и дешавањима око себе.

- У теорији има много тема за обраду али ипак није лако све то обрадити кроз хумор. Што се тиче популарности самог жанра карикатуре, мислим да је то далеко од доба када су
људи куповали "Ошишани Јеж", можда је као форма људима то мало постало незанимљиво. Ја карикатуру покушавам да увијем у неки модернији стрипски стил јер ми се чини да је тако примамљивија људима - рекао је Сомборац.

Додао је да граница између хумора и увреда исказаних на карикатурама вјероватно постоји.

- Надам се да ја у својим цртежима, стриповима и карикатурама ту границу не прелазим - истакао је Сомборац.

Карикатуре Мухамеда, Обаме и краљице

Карикатуре пророка Мухамеда, 12 цртежа објављених у данским новинама "Јиландс-Постен" 30. септембра 2005. године, преузете касније у норвешком часопису "Магазинет", њемачком "Ди Велту", француском "Франс соар", претвориле су се у велики међународни инцидент. Међу 12 карикатура на једној се сугерише да Мухамед има скривену бомбу у турбану.

Једанаест земаља захтијевало је хитне мјере данске владе против новина. Либијска и саудијска влада су повукле амбасадоре из Данске, а Либија је затворила амбасаду у Копенхагену.

Власник француског "Франс соар" је отпустио главног уредника због објављивања карикатура. "Јиланд постен" је послао два отворена писма муслиманима, у којима објашњава да илустрација није била усмјерена да увриједи икога, и да жале због насталих непријатности.  

На насловној страни листа "Њујоркер" објављена је прошле године карикатура америчког предсједника Барака Обаме у муслиманској ношњи са сандалама, огртачем и турбаном, а његова супруга Мишел била је приказана у камуфлажној униформи са пушком преко рамена и афро фризуром. У камину у соби гдје се налазе гори америчка застава, а изнад њега виси портрет Осаме бин Ладена.

- Током предсједничке кампање научио сам да чујем разне ствари против себе и постао сам отпоран на то - казао је Обама и додао да је "Њујоркер" у покушају да направи сатиру умјесто тога подстакао погрешне слике.

Уредник "Њујоркера" Дејвид Ремник казао је да је карикатура требала бити исмијавање начина на који критичари с деснице представљају јавно кандидата Демократске странке Барака Обаму.

"Њујорк пост" је такође објавио контроверзну карикатуру чимпанзе коју су убила два полицајца, а за коју су многи утврдили како представља Барака Обаму. "Њујорк Пост" је понудио извињење.

Мишел Обама на карикатурама је приказивана и као мајмун, а сличних карикатура није био поштеђен ни бивши амерички предсједник Џорџ Буш.

Британска краљица Елизабета на карикатурама је приказивана као Бонд-дјевојка, како послужује пиво и слично.

Вуду-лутка Саркозија

Француског предсједника Николаса Саркозија непрестано вријеђају ријечима да је низак, пијан, похлепан, а чак су израдили и вуду-луткице са његовим ликом.

То је Саркозија веома наљутило па је произвођача тужио, а суд га није подржао те је одобрио продају лутака. Своју одлуку суд је образложио слободом изражавања, оцјењујући да лутка и упутство за њену употребу спадају у домен хумора и сатире.

Глумци и пјевачи

Aнонимни обожаваоци свјетских јавних личности о знају како се графички поиграти с фотографијама, често омиљене глумачке, спортске, пјевачке или политичке звијезде изобличе. Како кажу, то чине како би показали и њихове недостатке, али притом и насмијали не само гледаоце већ и особе које су предмет карикатуре.

Фотографије би требале насмијати, никако увриједити оне које су на њима. Фотографије изгледају као карикатуре, па су тако у објектив уловљени и тренутно најпознатији глумци на свијету Aнђелина Џоли и Бред Пит, пјевачица Ејми Вајнхаус, глумци Брус Вилис и Џесика Aлба, а неки од њих су готово непрепознатљиви на сликама - многима су повећане очи, некима је продужена брада, а некима увећане усне или уши.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.