Кад служба закаже: Пет деценија од напада на израелске спортисте на ОИ у Минхену

Тај 5. септембар 1972. године остаће упамћен по терористичком нападу

који је пољуљао мир, те резултате бацио у други план.

Након напада у Минхену такви догађаји нису се више дешавали на Играма управо због чињенице да су се државе опаметиле и схватиле тероризам као пошаст којој се морају супротставити. Казао је ово за “Глас Српске” бивши припадник Службе државне безбједности (СДБ) Божидар Спасић.

- Данас када анализирамо минхенски догађај, односно напад палестинских радикалних група на ОИ на израелске спортисте, са сигурношћу можемо тврдити да је то била једна од  прекретница и у терористичким нападима и зачетку нове методологије борбе против тероризма - казао је Спасић.

Према његовим ријечима, очигледно је да су заказале обавјештајне службе.

- Немачке обавештајне и контраобавештајне службе су слабо, или готово никако, покривале не само ОИ. Тек након напада и масакра и у Немачкој и у целом свету дошло је до реорганизације и стварања специјалних антитерористичких јединица - додао је Спасић.

Овај догађај био је добро осмишљен, додаје.

- Напад је био до детаља разрађен и тачно се знало ко ће шта радити. Све указује да су у масакр биле умешане бројне службе, не само у то време интересантних из Ирака, Ирана и других земаља него да је могуће да су биле умешане и западне службе - истиче Спасић.

Спасић наглашава, да се овај терористички напад изучава у свим међународним школама.

- Анализе које су вршене касније донекле су отвориле врата ка томе како су палестински терористи успели да уђу у олимпијско село, како су успели да заробе спортисте и да направе масакр. То је један од најтежих напада који се догодио према израелским грађанима после Другог светског рата - рекао је Спасић

Своју јачину није показала ни израелска обавјештајна служба (МОСАД).

- Чињеница је да је и МОСАД, који је у то време био једна од најуспешнијих служби, тада заказао око обезбеђења спортиста, да није показао да има расположиве главешине. То је доказ да су се све службе понашале лаички, без плана и договора - рекао је Спасић.

Овај догађај тада је узбуркао свјетску јавност.

- Подсећам да су сви учесници напада од стране МОСАД-а посебно ликвидирани по читавом свету - рекао је Спасић.

Када су велике манифестације у питању, Спасић апострофира да је неопходно имати оперативце који дјелују на терену.

- Наша, југословенска служба државне безбедности имала је посебно оделење оперативаца који су пратили наше спортисте по читавом свету јер је тада Југославија имала непријатеље по свим земљама. Наша земља је успела да заштити своје спортисте - истакао је Спасић.

Свако велико такмичење као што су ОИ носе са собом велики ризик.

-  Идеолози тероризма су приметили да су велики спортски догађаји, не само велики скуп људи спортиста и навијача на стадиону, него да то посматра и милијарде људи путем телевизије. Из тих разлога, терористи желе да њихово дело не остане незапажено -  рекао је Спасић.

Присјећа се Спасић да је прије пет деценија и на нашим просторима било напето.

- Те 1972. године када је био терористички напад у Минхену, Југославија се суочила са упадом усташких терориста код Бугојна. То је само један знак колико је тероризам постао озбиљан и колико су земље морале да уложе труда да то спрече - рекао је Спасић.

Спасић наглашава да се убрзо и на нашим просторима одржао један велики догађај, Зимске олимпијске игре 1984. године у Сарајеву.

- Олимпијада  у Сарајеву била је узор како безбедносно треба организовати  велика спортска такмичења - истакао је Спасић.

Филм

Да је овај догађај важан и са филмске стране потврђује и филм “Минхен” чији је продуцент и режисер Стивен Спилберг, а снимљен је 2005. године. Филм се заснива на роману “Освета”. “Минхен” је добио пет номинација на 78. додјели “Оскара” и то за најбољи филм, најбољег режисера, адаптирани сценарио, монтажу и најбољу оригиналну музику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.