Кад ријеч није ријеч: Колико је "прелетача" у одлазећем сазиву НСРС

Ведрана Кулага Симић
Кад ријеч није ријеч: Колико је "прелетача" у одлазећем сазиву НСРС

Народни “прелетачи” оставили су највидљивији печат на политичкој сцени Републике Српске у одлазећем сазиву републичког парламента.

Печат толико видљив да би они који су им поклонили повјерење, у теорији, морали добро да размисле да ли ће ставити знак “X” поред њихових имена. Али само у теорији. Јер политичко прелијетање у посљедњих осам година у Српској постала је константа на коју се готово више нико и не обазире, од самих “прелетача”, до медија, а на крају крајева и бирача. Готово трећина посланика, тачније њих 25, у Народној скупштини Републике Српске данас, уз име и презиме, нема исти партијски лого као 2018. године што је, према ријечима саговорника “Гласа” непобитан доказ да се политика свела само на испуњавање личних жеља и амбиција док је прича о националним интересима бачена на кољена.

Промјена политичких дресова, односно прелазака из једне у другу странку било је од настанка Републике Српске, али актуелни сазив републичког парламента остаће упамћен као рекордан. У овом мандату поклекнули и неки окорјели опозиционари, попут Драгана Чавића и Обрена Петровића и стали раме уз раме са онима које су до јуче најжешће критиковали, а за њима су пошли и локални одбори. Међутим, уписани су они који су из власти прешли у редове опозиције. 

Позиције у Народној скупштини, у којој има мјеста за 83 народна трибуна, након посљедњих општих избора изборило је укупно седам странака, док их данас има десет, уз значајан број посланика који су се прикључили неком посланичком клубу или дјелују самостално након “раскида” са матичним јатом које им је донијело ту важну функцију.

Шарање

Број парламентарних странака је повећан захваљујући цијепању постојећих те су тако из ДНС-а настали и ДЕМОС и НПС, а због подјела у социјалистима настала је СПС. Такви и слични партијски потреси и неслагање са страначким врховима довело је до турбуленција на политичкој сцени, а тиме и у НСРС.

Највише посланика окренуло је леђа СДС-у и ДНС-у, а политичке каријере су наставили под слоганима на које су, махом, бацали дрвље и камење. Неки су чак успјели да промијене политички дрес не једном, него и два, три пута. Посланици Саво Вулић, Горан Селак и Максим Скоко су у скупштину ушли, са листе СП-а, а данас су у СПС-у на чијем је челу управо Селак, Драган Галић је преко компензацијске листе, као ПДП-овац, успио постати народни посланик 2018, а сада је у НПС-у Дарка Бањца.

Недељко Чубриловић, Споменка Стевановић, Споменко Стојановић и Милан Дакић су мандат обезбиједили на листама ДНС-а, а недуго послије изборне ноћи постали су функционери новооснованог ДЕМОС-а, док је НДП ушао у НСРС као опозициона странка, али су се прикључили власти.

Дио СДС-оваца нову базу нашао је, између осталог, у СНСД-у, УС-у и у Селаковим социјалистима, а СНСД-у се прикључио Мијо Перкунић, који је био на листи Заједно за БиХ. Занимљив је случај Милана Тубина који је мандат у Народној скупштини Републике Српске освојио као кадар СДС-а, па прешао код Селака, а на крају се скрасио у социјалистима Петра Ђокића. У скоријој политичкој и посланичкој каријери “шарали” су Славко Глигорић и Будимир Балабан, а турбуленција је било и код Ђокића. Најупечатљивији примјер је Андреа Дорић. Она је мандат освојила као кадар СП-а, па је прешла у СПС, да би се поново вратила у редове партије са којој је започела мандат.

Управо оваквих догађаја само у овом скупштинском мандату, многи без длаке на језику наглашавају да су избори изгубили сврху, а да је, нажалост, Народна скупштина као највише и кључно републичко законодавно тијело најбољи доказ за то, а уједно и највећи губитник политичке трговине зарад личних интереса, упркос томе што они који су дошли на листу “прелетача” тврде да су повукли исправан потез.

Погубна пракса

Стручњаци, али и дио бирача у Српској, послије сцена које су им сервиране током протекле готово четири године наглашавају да оне јасно показују да је политика изгубила сваки смисао када се говори о борби за националне интересе, а постала само сервис за остваривање личне користи. Дио прелетача се, ипак, како не крију, нада у кратко памћење дијела бирача и заокупљеност муком коју доноси свакодневица, а и даље тврде да су направили добар потез те да у странкама којима су се прикључили могу да, заправо, ураде више и да испуне дата обећања.   

Доктор политичких наука и професор на бањалучком Универзитету Владе Симовић за “Глас Српске” је нагласио да је сваки уписани прелазак из једне  у другу партију или са једне на другу скупштинску страну имао различите мотиве те их је немогуће поставити у један генерални оквир због којег тако олако посежу за тим.

Ипак, не може се, како је истакао, занемарити чињеница да је заиста велики број посланика прешао из једне странке у другу током овог скупштинског сазива, али подсјећа да је таквих случајева било и у ранијим мандатима.

- Мотиви су, свакако, различити. Код дијела политичара у позадини је било идеолошко и програмско неслагање са базичном странком, што није било ријеткост, али више је доминирао лични мотив, односно сукобљавање са страначким базама или конкретније са предсједницима тадашњих партија или осталима у врху - истакао је Симовић.

Такви процеси су, појашњава, веома проблематични у једном друштву које би требало демократски да се консолидује.

- Консолидација демократије, између осталог, подразумијева стварање једног стабилног и функционалног парламента. Ако он није такав и ако у њему постоји овакво нешто, онда можемо слободно рећи да ни демократија у цјелини није ништа боља од парламента који је њен израз. Парламент и понашање парламентараца у њему су, ништа друго, него огледало друштва у којем живимо. Ако је судити према многим поступцима дијела посланика, онда заиста не можемо говорити о развијеној парламентарној култури која је основа за потпуни развој демократије и политичке стабилности у једном простору - истакао је Симовић.

Политичко прелијетање у посљедњих осам година у Српској постала је константа на коју се готово више нико и не обазире, од самих “прелетача”, до медија, а на крају крајева и бирача. Готово трећина посланика у Народној скупштини Републике Српске данас, уз име и презиме, нема исти партијски лого као 2018. године што је, према ријечима саговорника “Гласа” непобитан доказ да се политика свела само на испуњавање личних жеља и амбиција док је прича о националним интересима бачена на кољена

Грађани, подсјећа, имају могућност на изборима гласати не само за странке, него и појединце на кандидатским листама.

- Они би требало да, ипак, развију један ниво политичке писмености и да се мало више едукују и прате политичке процесе, досљедност или не оних који су политички кандидати, те да на бази тога дефинишу свој избор. Не само када је у питању странка, него и појединачни кандидати. То је једини начин да се у парламент доведу људи који су далеко досљеднији и одговорнији како бисмо имали озбиљнију скупштину - истакао је Симовић.     

За политичке партије каже да имају једну дефиницију која садржи четири елемента, а интерес јесте један од њих.

- Људи се интересно увезују у удружења, невладине организације и партије. Није спорно да постоје интереси, али изнад интереса који су партикуларни и појединачни морају да буду виши, национални интереси. Када дођемо у ту фазу политичке зрелости, да опште буде важније од појединачног, онда ћемо моћи да говоримо о једном добром и стабилном друштву - закључио је Симовић.

Политиколог Љубинко Јовић подвлачи да је овај сазив јасно показао да је републички парламент изгубио легитимитет јер је више од 20 посланика промијенило партијске дресове и посланичке клубове.

- Више нема никаквог смисла говорити о томе да су грађани изабрали своје представнике у Народној скупштини Републике Српске. То је један велики проблем јер скупштине, у сваком политичком систему, представљају одраз воље грађана и легитимитет за доношење политичких одлука добијају од њих. То све говори да живимо у веома нестабилном политичком систему и то се одражава и на остале системе, од Владе до градова и општина - казао је Јовић.

Сматра да идеологије више не постоје као и да уопште више не утичу на посланике у којој ће странци или посланичком клубу бити.

- Једино због чега се неко више бави политиком јесте лични или колективни интерес, а с обзиром на то да колективни интерес готово никоме више није битан, остаје само онај лични. Потврђује се да се политика само свела на тај лични интерес појединаца којима је свеједно како ће се звати странка у којој су. Битно је да само остваре тај свој лични интерес, а више није важно да ли ће то бити у овој или оној странци - истакао је Јовић.

Из многих страначких централа у посљедње вријеме било је порука да је једини начин да буде успостављена здрава, демократска борба да мандати припадају политичким партијама јер не би било “бјежања” и, али о затвореним листама, у оквиру разговора о измјенама Изборног закона БиХ, никада није било говора.

Изборни закон

Један од начина за другачију слику у Народној скупштини јесте, према оцјени Владе Симовића и промјена Изборног закона.

- Ипак, видјели смо да се и око тога водила велика политичка борба и да су многи приједлози који су долазили из академске заједнице и политичара нису усвојени.

Требало би повећати изборни праг на пет одсто и да умјесто Сент-Лагијеве буде уведена Донтова формула и буду укинути компензациони мандати, јер се показало да је огроман број оних који иду из странке у странку заправо посланици који су у парламент ушли са тих листа - нагласио је Симовић. 

Корупција

На ове појаве, као својеврсну политичку корупцију, указано је у посљедњем објављеном извјештају мониторинга рада Народне скупштине, објављеном од стране Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ). Ријеч је о анализи о раду у првом кварталу 2019. године.

- Демократска незрелост, непринципијелност политичких субјеката, конфоризам, концентрисање на ускостраначке и личне интересе актера на политичкој сцени, умјесто на интересе грађана, корупција, нејака критичка јавност, у постизборном периоду у РС поново су, наиме, довели до бројних промјена страначке припадности посланика, па и оријентације читавих партија странака њиховим преласком из опозиције у окриље власти. Куриозитет је да је овај пут, осим у опозиционој СДС, до потреса дошло и у странци која је већ мандатима лојални члан владајуће коалиције - ДНС-у, а и да се једна чланица опозиционог савеза, комплетно приклонила власти - наведено је у првом постизборном документу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана