Кад пјесма до суза гане

Прилику да дођу на Тројичиндански добрићевски сабор, да би осјетили и окријепили се мирисом роднога краја или, како неки воле да кажу, "напунили батерије", нису пропустили ни бројни Херцеговци који данас живе широм Српске, Србије и у Црној Гори. Из Сечља у Банату стигао је пун аутобус Војвођана који за себе веле да су Билећани, Гачани или Требињци упркос чињеници да су, они или њихови преци, колонизирани из тих крајева прије скоро 63 године.
A када су кршне херцеговачке делије запјевали: "Нема раја без роднога краја, ни милине без Херцеговине", проломио се громогласни аплауз, а они који су стигли из далека краја пустили су и коју сузу. Многи веле да је слушалаца било знатно више него гледалаца јер се све добро чуло у херцеговачким и црногорским селима около Билећког језера. Како и не би кад се од снажних мушких гласова све проламало, а уз то ту су били микрофони и појачала. 
Жири чији је предсједник била Здравка Томовић, која има дуго искуство у припремању фолклорних и изворних пјевачких група, процијенио је да су најмелодичније, најсложније и најснажније запјевали чланови изворне мушке пјевачке групе "Херцеговина" из Билеће. Вођа групе је Гојко Капор, а поред њега ту су и његови рођаци Драго и Мићо Капор, затим Невесињци који живе у Билећи, Добро и Момир Дамјанац, као и Милорад Куљић и Драган Вукоје.
Да би све било што изворније побједницима је уручена атрактивна изворна награда - јагње печено на ражњу, које су у сласт појели залијевајући све пивом и вином. Јагње је било повелико, па су могли да почасте и деветорицу кршних гатачких делија из мушке изворе пјеваче групе "Гацко", коју предводи Милан Грубачић. Гачанима је припала друга награда, а наступили су сви редом одјевени у живописне херцеговачке народне ношње. Треће мјесто припало је седмочланој изворној мушкој пјевачкој групи "Звуци из камена" из Невесиња коју предводи Милован Стајић.
Награђена је и женска изворна пјевачка група "Војвода Влатко Вуковић" из Билеће, коју води Риста Јокановић.
У свирању на традиционалним инструментима тог краја, двојницама, диплама, фрули и усној хармоници, први је био Момир Дамјанац, родом из Невесиња а настањен у Билећи, друго мјесто припало је Билећанину Милораду Милошевићу, док је треће био Предраг Кешељ, родом из билећког села Врањска који већ годинама живи и ради у Београду.
Награђени су и бацачи камена с рамена. Првом наградом окитио се Горан Зубац из Невесиња, други је био Билећанин Крсто Делић, а трећи Бранко Ђуричић из Гацка.
Бројни спонзори и покровитељ Општина Билећа побринули су се да се свим побједницима обезбиједе скромни поклони и награде.
- Такмичење у пјевању изворних херцеговачких пјесама и свирању на традиционалним народним инструментима тог краја почело је прије 12 година ради очувања и његовања народне традиције. До прије четрдесетак година у херцеговачким селима није било момка ни дјевојке који нису умјели да запјевају на тај начин, а данас се село раселило, а градска омладина пјева неке друге мелодије. Наредних година планирамо да на такмичење доведемо и изворне групе из војвођанских мјеста гдје живе колонизирани Херцеговци - истиче предсједник Извршног одбора Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" из Билеће, које је било организатор саборовања и такмичења, Никола Aсановић,
Код манастира Добрићево саборује се са прекидима, још од 1730. године, када је отприлике и обновљен манастир. Најновије масовно саборовање везује у великој мјери и за ангажовање игумана манастира Добрићево архимандрита Симеона Биберџића.


Ревијални дио

У ревијалном дијелу програма наступио је гуслар Марко Бутулија из Требиња, као и КУД "Петар И Карађорђевић Мркоњић" из Мркоњић Града. Херцеговачка публика посебно је била одушевљена наступом најмлађих чланова мркоњићког друштва од којих су неки предшколског узраста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.