Кад је Тесла одбио најљепшу Српкињу у дневнику се открила велика тајна

Тесла је имао и чудне навике попут спавања од само два сата, избјегавао је намирнице које смањују продуктивност, али он је тврдио да његов мозак тада боље функционише.

Жене је идеализовао и ријетко којој жени је дозвољавао да му се заиста приближи.

„Женска одлучност да се такмиче са мушкарцима у бизнис свету руши неке од најбољих традиција – ствари које су се показале као покретачки фактори у овом спором, али осетном напретку свијета“, резимирао је својевремено генијални научник.

Жене су упркос свему луделе за Николом Теслом, а многе су безуспешно покушавале да га освоје. Како их је одбијао и зашто се није женио славни научник је открио свом пријатељу, песнику Лази Костићу, са којим је био веома близак.

Наиме, њих двојица су се редовно дописивали, а Костић му је у једном писму предложио да се ожени Ленком Дунђерском, једном од најљепших и најобразованијих дјевојака њиховог времена.

Ову информацију потврдио је Перо Зубац у документарцу о песнику Лази Костићу, у којем се његово пријатељство с Теслом тек успутно спомиње.

Заправо је Лаза Костић годинама био заљубљен у 30 година млађу Ленку и како би се заувијек удаљио од ње, предложио је за жену Николи Тесли, у писму које му је послао.

На приједлог Лазе Костића да се ожени Ленком, која је у том тренутку имала 25 година и била ћерка једног од најбогатијих Срба тог времена, Тесла је одговорио: „Брак ме не занима. Ја сам се одавно вјенчао с науком”.

Ленки је Тесла био занимљив, а будући да је био познат као маркантан и згодан мушкарац пред којим је сјајна будућност, биле су велике шансе да би се овај брак остварио само да је Тесла пристао.

„Мислим да не бисте могли да набројите много добрих изума ожењених људи“, рекао је једном приликом.

Двадесетдевет година старијег и већ прослављеног песника Лазу Костића Ленка је први пут срела у Челареву, 1891. О томе судбоносном сусрету Ленка је у свом дневнику записала:

„Данас сам га видела први пут. Има гибак, поносит ход, принчевско држање. Разбарушене је косе, узвинутих бркова који више одају неки театарски ефекат, очију округлих и испупчених, у којима се огледа велика умност и душевна дубина…“ „Господин Лаза је све даме шармирао, а мени је уделио комплименте на пет језика. Чини ми се да је своје очи упирао највише у мом правцу. Касније ми је рекао да не постоји клавирска композиција која би изразила неземљаско плавило мојих очију. Да, баш се тако изразио и још, да ће ово летње поподне унети трањи немир у његово срце…“ - Лета господњег 1891. године

Наредне четири године Лаза и Ленка често су проводили време заједно. Пјесник је по доласку из Цетиња често одсједао у породичном дворцу Дунђерском и Хотелу „Краљица Јелисавета“.

„Дани ми неизмерно брзо теку у друштву са гдином Лазом. Тек у њему видим шта је живот. С њим никада не може бити досадно!“ - На Огњену Марију 1891. године

„Зар има годину дана како смо се срели? Цело вече сам провела у друштву г. Лазе, забављао ме је, плесао са мном.“ - О Духовима 1892. године

Између њих се родила љубав, али је Костић, сматрајући се недоличним и престарим за Ленку, одлучио да се повуче.

„Камо она безгранична вера у нашу љубав, у њега? Да ли сам ја волела илузију? Али то не може бити. Ја волим песника, и живог човека, хоћу га таквог какав је, ништа ми његове мане што је исписао не значе, оне су мени врлине. Те уморан, те стар, те није за мене… Толико сам му пута писала, понављала, не вреди. Али борићу се и изборити за њега. Њему треба помоћи. Морамо да се састанемо.“ „Сусрели смо се јуче. Видно пропао и исцрпљен неком душевном борбом, разбрушенији и немарнији него иначе. Водили смо озбиље и мучне разговоре.“ – Удајте се, удајте госпођице Ленка, ослободите и мене и моју патњу и чежњу. – Али, г. Лазо, зашто се не бих удала за вас? – Ја сам стар и недостојан Вас. Ни по чему Вас нисам достојан – понављао је. – Кад жена воли, на све је спремна и у својој љубави и све ће да окрене за своју срећу. Ви се нечег бојите - Око Божића 1893. године

Дане је проводио у манастиру Крушедол, а затим се, на предлог Ленкиног оца, оженио Јулијаном Јулчом Паланачки из Сомбора.

„Готово је све. Он се оженио! Да ли је могао да буде свирепији? За кума је позвао мог оца! Савршен злочин, без трага. Али зашто? Шта сам нажао учила? Зашто се оженио за богатство и само због тога? Чујем, није ни лепа, ни млада, само миражџика. Зар на то спаде мој велики песник и сви његови, и моји идеали? Отишла је моја срећа. Нашто сада и живот?“ - О Малој Госпојини 1895. године

Два мјесеца касније, док је Лаза био на меденом месецу са својом новопеченом супругом, Ленка је изненада умрла 8. новембра 1895. године у Бечу, на свој 25. рођендан.

„Сутра је мој двадесет шести рођендан. Што сам проживела за ових пет година? Само патњу. Љубав је патња и више не бих могла да волим. А чему онда живот без ње? Да, сутра ми је рођендан. Дариваћу себе и њега најскупоценијим даром: који је вечан и који се не заборавља. Бар док он буде жив. Знаће он. Разумеће све…“ - 7. новембар по старом календару 1895. године (последњи запис у Ленкином дневнику)

Упркос званичној верзији њене породице која казује да је Ленка умрла од „тифусне грознице“ њен дневник (чија аутентичност никада није потврђена) крије тајну и даје наговештаје да се девојка отровала збор неостварене љубави. Можда би најтачније било рећи да је од туге „свиснула” како то и сам Костић говори у својој поеми.

Вест о смрти несуђене драге Лаза Костић је примио у Венецији. Након тога отишао је у цркву Госпе од Спаса – Санта Мариа делла Салуте, да се моли и тражи опроштај. Вероватно су се још тада, у његовој измученој души јавили први стихови пејсме коју ће уобличити пуних 14 година након Ленкине смрти и непуну годину пре него што ће јој се и сам придружити.

И тако је настала „Санта Мариа делла Салуте” – најлепша љубавна песма написана на српском језику, крик и очајнички вапај за изгубљеном љубављу Лазе Костића и Ленке Дунћерски.

„…Дође ми у сну. Не кад је зове силних ми жеља наврели рој, она ми дође кад њојзи гове, тајне су силе слушкиње њој. Навек су са њом појаве нове, земних милина небески крој. Тако ми до ње простире путе, Санта Мариа делла Салуте. У нас је све ко у мужа и жене, само што није брига и рад, све су милине, ал нежежене, страст нам се ближи у рајски хлад; старија она сад је од мене, тамо ћу бити доста јој млад, где свих времена разлике ћуте, Санта Мариа делла Салуте. А наша деца песме су моје, тих састанака вечити траг, то се не пише, то се не поје, само што душом пробије зрак. То разумемо само нас двоје, то је у рају приновак драг, то тек у заносу пророци слуте, Санта Мариа делла Салуте”— одломак из песме „Санта Мариа делла Салуте”.

- Око Николе Тесле нема жена, није доказано да је имао вези, иако се помиње нека симпатија. Али, са женама је увек био коректан, али не претерано љубазан, што би било сумњиво. Нити их је потцењивао, што би исто било сумњиво. Чак је са симпатијама са њима разговарао. Код Тесле није могла ни да се наслути конверзија сексуалног нагона. Све то је преточио у стваралаштво - тумачио је академик Јеротић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.