Кад ја тамо, а оно међутим

- Не кради! Држава мрзи конкуренцију”, један је од најпопуларнијих графита на просторима некадашње нам заједничке државе. Није то југоносталгија, већ стање духа и упозорење властима да су  заглибиле у мутне воде криминала.

Графити овог и сличног садржаја представљају својеврстан вид  бунта анонимне “урбане гериле”. Типични су за супкултуру већих градова и најчешће садрже политичке поруке и бунтован став према друштвеној стварности.  

Политички графити су показатељ “политичке подсвијести”  друштва. Они су “политичка илегала” прикривене мисли на јавном мјесту и изражавају протест против моћника на власти.

Графитери тврде да су графити стари колико и сам човјек и да је први графит  био овај:  “Ево, видимо се код јабуке”. Aдам!

Неки и Десет божијих заповијести сматрају врстом графита јер су, по предању, исписане на каменим плочама.

Иако су за поклонике ове “умјетности” графити нека врста умјетничког дјела, у многим земљама су законом забрањени и третирају се као вандализам. Писање графита у БиХ је забрањено и прекршајно се кажњава па не  чуди што аутори “шкработина по зидовима” остају анонимни.

Студент И. Д. из Бања Луке још у средњој школи је стално нешто шкрабао по свескама да би послије упознао свијет графита што му је, каже, промијенило живот.

- Мистичност коју имаш као цртач графита даје ти тај адреналински набој који те тјера да радиш даље из чисте љубави. И потпис је такође много битан јер, ниси графитер уколико немаш свој аутентични потпис по коме се познају твоји радови у одређеним круговима.

Мислим, да би Бања Лука као град била много љепша уколико би градске власти дозволиле да неке од фасада у граду буду прекривене графитима. Сјајно је то што се и у Бањој Луци појављују отворене радионице графита и такмичења међу графитерима - каже овај бањолучки графитер.

Сакупљањем графита у БиХ годинама се бави публициста и астрофичар Ђорђе Латиновић. Графити су, каже, најчешће одраз социјалног стања у урбаном друштву и срећу се у најсиромашнијим дијеловима града који су препуштени дјеловању разних група са маргине друштва.

- Графити својим атрактивним језиком и једноставношћу обично изражавају оно што сви у друштву мисле али неће или не смију да јавно кажу. Они су својеврстан “глас народа” или барем став неке ћутљиве већине. Графити су често израз  индивидуалног бунта, протеста и отпора доминантном и владајућем политичком мишљењу - каже Латиновић.

БиХ није, напомиње, изузетак у смислу постојања увредљивих, нетолерантних и дискриминирајућих графита. Она је само примјер који потврђује правило да се земље транзиције боре са пошастима национализма, нетолеранције, ксенофобије и дискриминације сваке врсте.

Латиновић тврди да националистички и шовинистички графити попут оног исписаног на хрватском дому у Завидовићима: “Добар Србин је мртав Србин, а Хрват још бољи”, затим графит “Нож, жица, Сребреница” исписан у Бањој Луци или графит “Хрват је националност, а Србин је дијагноза” исписан у Чапљини, нису преовлађујући у градовима БиХ. Они су само друштвено најопаснији и политички најдеструктивнији.

- Увредљиви графити су релативно ријетки, али су свјесно срачунати да изазову реакцију, намјерно су отровни, брутално груби и језгровити и прецизно исписани на пажљиво одабраном мјесту чиме се појачава разорно дејство упућене поруке - каже Латиновић.

Међу графитима много је и националистичких симбола и знакова, сатанистичких порука и симбола.

Старији се сигурно сјећају графита из периода прије Другог свјетског рата. Београдски зидови били су ишарани порукама: “Боље рат, него пакт”! . “Смрт фашизму - слобода народу”!

У Загребу су графити били сасвим другог политичког садржаја и имали су сасвим друге поруке: “Србе на врбе”!, “Живјела НДХ”! “Живио поглавник Павелић”!

 У првим годинама послије ослобођења графитери су своју пажњу фокусирали на глорификацију тековина рата и револуције и послијератне обнове. Из тог периода биљежимо паролу: “Док траје обнова, нема одмора”! Aкцијаши су по баракама омладинских насеља исписивали: “Ми градимо пругу - пруга гради нас”.

Највише графита у периоду социјалистичког набоја било је посвећено “највећем сину и учитељу народа и народности”. Поред стандардног: “Живио друг Тито”, ево и неких других: “Ми смо Титови - Тито је наш”. “Друже Тито ми ти се кунемо, да са твога пута не скренемо”. “Што је више клевета и лажи, Тито нам је милији и дражи”.

 Савремена историја графита почела је 1968. године када су се почели масовно исписивати по њујоршком метроу, а потом и многим европским метрополама. Врло брзо се та “зараза”  етаблирала у Сарајеву, Бањој Луци, Тузли, Мостару...

 Тих позних шездесетих југословенски социјализам почео је да  посустаје. Јавиле су се и прве студентске демонстрације. Почели су да освићу графити овог садржаја: “Пролетери свих земаља -уозбиљите се”.  “Смрт фашизму, слобода је умрла”. “Пролетери свих земаља, извините”! у потпису Маркс.

Графити из деведесетих јасно су означавали раскид са социјализмом, појаву вишестраначја, буђење национализма и долазак рата. У Бањој Луци су тих година била најпознатија ова два графита: “Народе, пробуди се, свашта се дешава, жалиће ко ово преспава”!  и “Не дозволите да вас заведем истином”.

Послије првих вишестраначких избора одржаних 1990. године у Сарајеву су се појавили графити:

“Гласали сте, гладујте”. “Друже Тито врати нам се”. Испод овог графита дописано је: Нећу, у потпису Тито. И у Бањој Луци је било графита сличног садржаја:

“ Без краља не ваља! “Бравар је био бољи”. “Тито врати се, све ти је опроштено”!

Графити су тих деведесетих јасно предсказивали долазак рата тако да су по свом садржају, темама и порукама били грубљи, експлицитнији, директнији и политички разорнији.

У хрватском дијелу Мостару је у то вријеме најпопуларнији графит је био: “Живио Aнте, презиме му знате”; у Сарајеву: “Помозите ми да мрзим Србе”, а у Бањој Луци: “Србија до Токија, Лауш до Милвокија”. На сарајевској пошти неко је написао: “Ово је Србија”, а неко дописао: “Ово је пошта, будало”!

Долазак плавих шљемова у Сарајево поздрављен је графитом:  “Мерхаба плаве кациге”. Послије потписивања Вашингтонског споразума у Мостару је освануо графит: “Да је слобода и демокрација, ово би била Хрватска, а не Федерација”.  Послије потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању у Сарајеву је исписан графит: “Европска исламска унија”.

Предмет интересовања данашњих графитера су политичка дешавања, социјалне теме, сиромаштво, људска права. О томе свједоче графити: “Не кради! Држава мрзи конкуренцију” и “Ми не крадемо од богатих, већ само враћамо отето”.

Незадовољство неиспуњеним предизборним обећањима пратили су графити: “СДA је издаја”, “СДП не дамо, Златка поклањамо”. “Харисе помози народу, иди у Турску”. У Приједору је освануо графит: “Само нас Додо није продо”!

Графити нам понекад више говоре о стварности него читаве социолошке студије. Они су нека врста израза духовне ситуације времена, колективног стања духа, опис стварности.

На пасарели код Дома стараца у Бањој Луци исписан је графит: “ Кад ја тамо, а оно међутим”. Одмах до њега и овај: “Осјећам се евентуално”. У једном хаустору у Борику пише: “И Тито је пушио”, а у сусједном: “У Паризу и мала дјеца говоре француски”. У Лазареву је неко написао: “ Толико си ружан да би могао да тражиш одштету од родитеља”. У Тузли је написано: “Нисмо лијепи, али смо глупи, шта нам фали”, а у Зеници: “Благо вјетру, он дува”.

Краткоћа и јасноћа поруке, понекад двосмисленост и на крају духовитост су најважније и најпрепознатљивије одлике графита; “Боље бити мало луд, него мало паметан”. “Луда сам што сам глупа, па увијек испаднем блесава”.

Одлика најбољих и најчешћих графита нашег времена је њихова социјална ангажованост, друштвена критичност и цинизам: ”Не кради! Држава мрзи конкуренцију”, “Ми не крадемо од богатих, већ само враћамо отето”, “Власт ствара глад, глад ствара бијес, бијес ствара револт, а револт револуцију”, “Пензионери су постали хонорарни радници чистоће - празне контејнере”. “Ко лаже тај и краде, ко краде тај има, ко има буди му пријатељ.”

Најгоре је што ће и ово једног дана бити “добра стара времена”.

Aко је сида, није рак

По фасадама босанскохерцеговачких градова могу се прочитати графити и овог садржаја:

“Дипломата је човјек који је плаћен да добро размисли прије него што ништа не каже”. “Ми смо имали гусле кад свијет није био ни чуо за компјутер. “Жене су дјевојке којима је истекла гаранција”.

 “У мени се боре будала и геније. Плашим се да паметнији не попусти”. “Боље ћутјети и бити сматран будалом, него проговорити и отклонити сваку сумњу”.

 “Ја сам овакав рођен, а који је твој изговор?”. “Луд збуњеног, све док збуњен није полудео па збунио лудог”. “Највећи подвиг је проћи кроз густо насеље са ријетком столицом”. “Људи се дијеле на све остале и на оне друге”! “Песимист је добро обавијештени оптимист”. “Сида, сида, е па шта је, ако је сида није рак”!

Све је џабе, ако нема Бабе

У Босанској Крупи је исписан графит: “Било нам је боље, кад нам је било горе”.  У Сарајеву: “Овдје ни локум није рахат”, у Приједору: “Нећу жваку, оћу свој кусур”, а у Великој Кладуши: “Све је yабе, ако нема Бабе”.

МИ СМО имали гусле кад свијет још није ни чуо за компјутер

ТОЛИКО СИ ружан да би могао да тражиш одштету од родитеља

 У ПAРИЗУ и мала дјеца говоре француски

МОРAМО УЋУТКAТИ оне који су против слободе говора

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.