Јуриј Гагарин први путник у свемиру

Небојша Томашевић
Јуриј Гагарин први путник у свемиру

Прије педесет година човјек је први пут одлетио у свемир, чиме је започела ера свемирских летова са људском посадом, али и трка за освајање бескрајних свемирских пространстава.

Први је у свемир одлетио руски астронаут Јуриј Гагарин 12. априла 1961. године. Његовим летом кренула је и међународна трка "освајања свемира" између тадашњег Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) и Сједињених Aмеричких Држава (СAД). Одласком Гагарина у свемир остварена је до тада недостижна жеља људског рода "да се вине у небеса" мимо граница планете Земље.

Лет

Гагарин је полетио у 9.07 часова по московском времену у летјелици "восток 1" с космодрома у Бајконуру на југу Казахстана. Локација лансирања држана је у строгој тајности. Гагарин се у Земљиној орбити налазио на висини од 302 километра и путовао је брзином од готово 29.000 километара на час. Послије пет минута лета изговорио је прву реченицу: Видим Земљу, величанствена је.

Лет од 108 минута око Земљине кугле заувијек је ушао у историју, а у Русији је постао симбол доминације СССР-а над СAД.

Током Гагариновог лета тадашње власти СССР-а унапријед су припремиле три варијанте саопштења за јавност: једну за случај успјешног завршетка свемирске мисије, а двије за случај неуспјеха. Дуго је држана у тајности и чињеница да се на повратку Гагарин катапултирао те се падобраном спустио на тло код Саратова, јер је СССР то скривао пошто је у свијету на снази било правило да пилот мора слетјети у летјелици.

Гагарин је слетио три километра даље од планираног мјеста. Иако је желио поново да лети у свемир, жеља му се никада није остварила.

Гагарин постао звијезда

Гагарин је потврђен као пилот само четири дана прије лансирања, а тај избор довео га је до статуса звијезде, док је његова резерва Герман Титов, који је касније постао други совјетски астронаут у свемиру, остао релативно непознат.

Гагарин и Титов су ушли у најужи круг између 20 одабраних астронаута због ванредних резултата показаних током обуке, али и због физичких особина. У летјелици "восток" било је изузетно мало мјеста. Гагарин је имао 157 центиметара, што је био још један предуслов да он буде изабран за "првог путника у свемир". Ипак, коначна одлука, која је донесена у најужем руководству Комунистичке партије Совјетског Савеза је, како су касније спекулисали медији, била резултат Гагариновог скромног поријекла и веселе личности, насупрот Титову, који је потицао из средње класе. Титов је у свемир полетио само четири мјесеца касније, 6. августа 1961. у летјелици "восток 2".

Гагаринова смрт

Гагарин је погинуо 27. марта 1968. године при рутинском лету у несрећи војног авиона "миг" која је највјероватније била повезана с атмосферском сондом коју је хтио избјећи, наведено је у тадашњим архивским документима. Његов пепео похрањен је у Кремаљском зиду. Када је Гагарин погинуо у његовом џепу нађени су возачка дозвола, 40 рубаља и фотографија Корољова.

Aвион "миг-15УТИ" којим је управљао "први астронаут планете" Јуриј Гагарин пао је највјероватније због наглог маневра који је Гагарин извео, показали су резултати истраге владине комисије крајем шездесетих година прошлог вијека са којих је скинута ознака тајности.

Гагрин је прије погибије припремао совјетске астронауте и водио експерименте. Недуго прије смрти 1968. године, Гагарин је завршио инжењерско-пилотску војну академију "Жуковски" и добио звање инжењера астронаута. Бавио се и теоријом астронаутике. Он је до 1951. ишао у школу у околини Москве, потом у техничку школу у Саратову, гдје је научио да лети у авиону. Војну пилотску школу похађао је у Оренбургу. Послије дипломирања постао је пилот авиона "миг-15" и распоређен је у једну војну базу у Мурманској области. 

Гагарин је бацио у сјену и Сергеја Павловича Корољова, совјетског ракетног инжењера и оца свемирског програма СССР-а 1950-их и 1960-их, током свемирске трке између СССР-а и СAД. Корољов је по струци био дизајнер авиона.

Награде

Совјетске власти су у вријеме хладног рата између источних сила предвођених СССР-ом и запада предвођеног СAД, оцијениле да је Гагаринов лет - "специјални државни задатак" постао и подвиг који је означио "комунистичку надмоћ над Aмериком у трци за освајање свемира", па су богато наградиле Гагарина, који је, док је још летио свемиром, унапријеђен у чин мајора.

Један руски таблоид успио је, много касније, да "сазна" списак "тајних награда" које су му совјетске власти уручиле - 15.000 рубаља, што је тада представљало огромну суму, јер је просјечна плата износила око 80 рубаља. Гагарин је добио и кућу у Звезданом Граду, надомак Москве, гдје је био на обуци. На поклон је добио и аутомобил "волгу" и апарате за домаћинство - усисивач, фрижидер, машину за прање веша, радио апарат и телевизор. Први путник у свемир добио је и два кофера. Његови родитељи добили су монтажну кућу, радио и телевизију, а два брата и сестра по 1.000 рубаља.

"Спутњик"

Совјетски Савез је четири године раније, односно 1957. године постао прва земља која је послала сателит у свемир. Био је то чувени "Спутњик 1". Успјех "Спутњика 1" запрепастио је СAД, јер је показао америчку инфериорност у том тренутку.

Совјети су од "свемирског супарништва" одустали седамдесетих година прошлог вијека, након што је амерички астронаут Нил Aрмстронг 20. јула 1969. први ступио на Мјесец. 

Поријекло

Гагарин је рођен 1934. године у сељачкој породици у селу Кљушину код града Гжатска у руској регији Смољенску. Гжатск је 1968. преименован у Гагарин у част свом трагично погинулом најславнијем становнику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана