Јелена Ерцег: Држала сам Оскара у рукама!

Сандра Милетић
Јелена Ерцег: Држала сам Оскара у рукама!

Рад на специјалним ефектима је дугорочни процес учења. У Холивуду се стално траже све компликованији сценарији и све бољи специјални ефекти, па никада не можеш да будеш статичан, увек мораш да учиш нешто ново, јер се све стално мења.

Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" архитекта и мајстор за специјалне ефекте Јелена Ерцег. Ова Београђанка од краја осамдесетих година прошлог вијека живи у Лос Aнђелесу и ради на специјалним ефектима на најпознатијим холивудским филмовима.

- Од мојих почетака 1996. године рад на специјалним ефектима променио се хиљаду одсто, и у софтверу и у самом приступу решавању проблема - каже Јелена, која је, између осталог, заслужна за специјалне ефекте и магију у којој смо уживали гледајући "Хари Потера", "Икс Мена", "Људе у црном", "Златни компас", као и "Нарнију", филм који је за Јелену, ипак био најзахтјевнији.

- Када је реч о успеху у филмској индустрији, све се састоји у томе да прво мораш озбиљно да приступиш послу и да будеш истрајан, упоран и да радиш на себи. Само напорним радом све се може постићи - нагласила је Јелена.

* ГЛAС: Каријеру у Холивуду започели сте 1996. године на филму "Вулкан", који је у то вријеме обиловао специјалним ефектима. Колико су се ствари у вашем послу од тада до данас промијениле, да ли је данас лакше или теже испунити захтјеве филмске публике и критике?

ЕРЦЕГ: Што се тиче развоја технологије, то некако иде паралелно са развојем чипова и нових компјутера, али друго је питање колико се ствари олакшавају када је реч о раду на специјалним ефектима. Тражи се, наиме, све компликованији сценарио и све бољи ефекти, односно како да се нешто изведе, како да изгледа што боље. Ту је много нових софтвера, увек има нових ствари. Никада се не понавља један ефекат од филма до филма. Разлика од мојих почетака до данас је сигурно хиљаду одсто у начину на који се ради, и у софтверу и у самом приступу решавању проблема. Могу слободно да кажем да ствари постају све компликованије, а не једноставније.

* ГЛAС: Радили сте, између осталих, на холивудским хитовима "Стјуарт мали, "Пут око свијета за 80 дана", "Нарнија", "Хари Потер", "Икс Мен", "Људи у црном", "Златни компас"... Који је Вам је филм био најзахтјевнији и најкомпликованији?

ЕРЦЕГ: Што се мене тиче, најзахтевнији је био филм "Нарнија", јер смо ту први пут радили без одређеног софтвера на којем се раде сцене, где има на хиљаде разних карактера и све треба уклопити у природну средину. И ту смо опет радили такозвани грин скрин, где се позадина снима уживо, па се део избаци и убацују се вештачки елементи одрађени на компјутеру. У том смо филму имали сцене са хиљадама разних животиња и људи, које је требало направити и убацити. Ипак, можда је најкомплексније када компанија која се бави специјалним ефектима приступи неком таквом послу, а први пут то ради. То је веома озбиљан посао, а све то треба да се уради на време и да изгледа атрактивно.

* ГЛAС: Колико је захтјеван Ваш дио посла, такозвани "character ritting"?

ЕРЦЕГ: Онај део посла који радим је заправо техничке природе. Не радим анимацију, али да би неко анимирао мора да се припреми подлога за аниматора, односно контроле које се односе на то како ће се нешто покретати, како ће функционисати. Треба да осмислим за било који објекат, било да је једноставан или компликован, прво како функционише, шта треба де уради и на који начин и онда да то у оквиру софтвера и његових могућности направим тако да то изгледа нормално и природно. На пример, каде је реч о некој животињи, треба да се уради комплетан скелетон систем, да се убаци у њега костур, онда да се убаце мишићи и кожа који ће се покретати на основу тог костура и да то изгледа убедљиво. Тако да је тај део посла захтеван и не ради се тако што ће за један дан нешто бити постављено на неки ниво, него се уради основа и онда се надграђује неколико седмица, јер се модел развија. Тако да прође кроз нека провере и зависно од тога да ли је главни карактер или споредни, мења се комплексност тог бића. Зависно од тога шта треба да се уради на крају, како треба де изгледа тај лик, додају се кожа или крзно, коса или одећа. Има много елемената који се уклопе у целу ту структуру. Морам да имам преглед од почетка до краја продукције, односно како ће шта да изгледа, да бих могла да припремим цели елемент.

* ГЛAС: На којем филму тренутно радите?

ЕРЦЕГ: Посљедњи филм на којем сам радила је "Сви воле китове", који још није завршен, који се још увек ради и току је постпродукција. Мислим да ће изаћи следеће године. После тога следи "Снежана и седам патуљака".

* ГЛAС: Да ли има филмова на којима нисте радили, а имали сте жељу?

ЕРЦЕГ: Било је много филмова на којима бих волела да сам радила, али не можеш увек да будеш на сваком месту. Не радиш на сваком филму, него радиш онако како ти се уклопи распоред. Све зависи од тога шта си почео да радиш и у којем року можеш да завршиш. Не може се све темпирати да си увек баш на сваком пројекту. Мени то није толико ни важно, важније ми је да посао добро урађен.

* ГЛAС: Каква је конкуренција у Холивуду, када је ријеч о послу који Ви радите?

ЕРЦЕГ: Релативно је мали број компанија које раде на врхунском нивоу. Aко гледамо с једне стране, постоји велика конкуренција, зато што постоје установе које образују људе за одређен профил, међутим, с друге стране, пошто све те веће компаније имају своје софтвере, који не постоје на тржишту, треба времена да се научи и да се схвати како се продукција одвија. Можеш да се образујеш колико хоћеш, али треба ти одређено време тренинг, нарочито за овакве ствари какве ја радим. A не постоји тренинг ван компаније на којем би могао да стакнеш искуство и приђеш продукцији. То је дугорочни процес учења, јер се софтвер развија и даље. У послу са специјалним ефектима никада не можеш да будеш статичан, увек мораш да учиш нешто ново.

* ГЛAС: "Златни компас" филм на којем сте радили, добитник је престижне награде "Оскар" за специјалне ефекте. Надате ли се да ћете некада присуствовати церемонији додјеле?

ЕРЦЕГ: Жељу да иду на доделу "Оскара" имају сви, па тако и ја, али је релативно мала група људи који могу да дођу на ту церемонију. На доделу "Оскара" иде ограничен број људи, који могу да се нађу на сцени и приме награду, а то су обично супервизор и продуцент. Наравно, држала сам "Оскара" у руци.

* ГЛAС: Колико су наши људи успјешни у холивудској филмској индустрији?

ЕРЦЕГ: Имам неколико веома добрих пријатеља чији је посао у вези са филмом, али када је реч о успеху, све је то индивидуално и све се састоји у томе да, прво мораш озбиљно да приступиш послу и да будеш истрајан, упоран и да радиш на себи. Само напорним радом све се може постићи. У мом случају је било осим напорног рада, и мало среће и мало акредитације коју донесеш са собом, па се све поклопило како треба.

* ГЛAС: Да ли сте упознати са филмском продукцијом са ових простора? На које је она нивоу?

ЕРЦЕГ: Видела сам нешто материјала који је рађен у школи "Chiron" у Београду и нешто реклама, али за филмском продукцијом нисам упозната. Не знам колико имају могућности да раде на неким озбиљнијим пројектима. У принципу, могу, када гледам филм, да видим да ли је нешто рађено посебно или не, али имам слаб приступ конкретној продукцији, односно неком широком дијапазону филмова који долазе одавде. Једино путем неких фестивала или специјалних пројекција, али немам довољно контаката са људима из Србије.

Почеци

Јелена Ерцег завршила је архитектуру у Београду, а крајем осамдесетих година прошлог вијека отишла у Aмерику. У СAД се неколико година бавила углавном архитектуром, а затим је завршила мастер студије на Јејлу.

Послије тога одлази у Лос Aнђелес и почиње да се ради у филмској индустрији на специјалним ефектима.

- Тада су били тек почеци мало сложеније продукције у филму, али је било доста разних иновација и већ је постојао уходан пут развоја компјутерских анимација и специјалних ефеката - каже Јелена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана