Једним кликом до ризнице знања

Између ове двије жестоко сукобљене фракције стоји велика, вишемилионска маса оних који "Википедију" напросто свакодневно користе - од ученика и студената који се припремају за испит, преко обичних грађана које занима нека егзотична тема, па све до политичара, који се свакодневно сусрећу с комплексним проблемима о којима морају да доносе дугорочне одлуке.

"Википедија" је у десет година свог постојања постала дио свакодневице - и данас је готово незамисливо да једног дана нестане.

Притом никако није све што се на страницама "Википедије" објави увијек поуздано и тачно. У Њемачкој је један студент новинарства "избламирао" готово цијелу новинарску браншу када је почетком 2009. измијенио чланак у "Википедији", након што је тадашњи политичар Хришћанско-демократске уније Карл Теодор цу Гутенберг именован за новог њемачког министра привреде.

Студент је уз његових десет стварних имена (Карл Теодор Марија Николаус Јохан Јакоб Филип Франц Јозеф Силвестер Фрајхер фон унд цу Гутенберг), додао је још једно: Вилхелм. Из Википедије су то преузели готово сви њемачки медији, укључујући и тако угледне као што су минхенски лист "Зидојче цајтунг" или хамбуршки "Шпигл", а најтиражнији европски булеварски лист "Билд-цајтунг" је погрешно име чак ставио на насловну страницу као ударни наслов.

За студента који је то направио (он још крије своје име) то је био експеримент који је требало да покаже како функционише медијски погон.

- То је био врло очигледан примјер феномена да медији преписују једни од других без провјере. Не провјеравају се извори. Један извор узима други непровјерени извор као потврду и обрнуто - тако се догађа да неистине потврђују једна другу. Мислим да је потребно на то указивати - новинари би морали да провјеравају своје информације.

Aнонимног аутора је посебно изненадила лакоћа с којом је погрешна информација преузимана. То показује и статус који "Википедија" има у савременом друштву - мада сви знају да јој се не може баш све вјеровати, ипак јој сви вјерују.

- Мене је изненадила чињеница да је на крају тек сама "Википедија" примијетила грешку и исправила је, избрисала додано име. Новинари то нису видјели - каже он.

"Википедију" су у СAД основали Џими Велс и Лари Сенгер, а главни сервери читаве "Википедије" и дан данас се налазе тамо. Издање на енглеском језику тренутно обухвата 3,5 милиона појмова - седам пута више од угледне "Енциклопедије Британике".

A та се тенденција наставља и на другим језицима: више од 250.000 појмова је прикупљено на украјинском језику, а више од 100.000 на малајском, словеначком и словачком. Српска "Википедија" тренутно нуди нешто више од 137 хиљада чланака, а хрватска "Википедија" - 92.665.

Aли није само по великом броју обрађених појмова "Википедија" посебан феномен. На њеној изради и сталном ажурирању свакодневно раде милиони људи широм свијета. То су не само бројни аутори, већ и многи други сарадници који редигују, лекторишу, коригују, перерађују чланке и то све бесплатно и у своје слободно вријеме.

Управо због тога, по мишљењу неких аутора, није претјерано ако се "Википедија" назове "највећим заједничким дјелом човјечанства".

"Википедија" показује једну другу страну великих онлајн-пројеката од оне коју представљају на примјер претраживач "Гугл", социјална мрежа "Фејсбук" или софтверско-хардверски дивови попут Мајкрософта или Епла. Сви ти пројекти су њихове осниваче учинили супермилијардерима, а они се у јавности представљају као полубогови и идоли.

За разлику од свих њих, Џими Велс, оснивач "Википедије", одолио је свим изазовима комерцијализовања свог пројекта. "Википедија" не објављује рекламе, ни прикупља личне податке својих корисника, да би их касније уновчила.

A да би се обезбиједио од евентуалних искушења и у будућности, Велс је такорећи абдицирао - моћ и утицај "Википедије" је предао великој међународној заједници аутора и сарадника. Финансирање се обавља путем фондација које прикупљају искључиво новац добровољних прилога. Због тога се ова интернет енциклопедија појављује не само као извор знања и информација, већ и као нека врста моралне инстанце, са непоткупљивошћу као основним принципом постојања.

Тиме "Википедија" у неку руку наставља пројект који је средином осамнаестог вијека започео француски енциклопедиста Дидро објављивањем своје "ЕнцџцлопÕдие, оу Дицтионнаире реисонннÕ дес сциенцес, дес артс ет дес мÕтиерс". Дидроов циљ је био да "наши унуци не буду само образованији, већ и моралнији и срећнији."

Рекордер

Што се њемачког говорног подручја тиче и ту је "Википедија" апсолутни рекордер - док њено њемачко издање биљежи више од милион појмова, традиционални њемачки појам знања и доброг грађанског образовања, чувена енциклопедија Брокхаус, у свих својих 30 томова обухвата "тек" 300.000 појмова.

приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.