Једни гласају због жеље за промјеном, други испуњавају грађанску дужност

Колико њих ће изаћи на изборе 3. октобра и гласати тешко је предвидјети, али статистике показују да број оних који излазе на изборе расте од избора до избора. Претпоставља се да ће и ове године своју грађанску дужност, као и на претходним изборима испунити од 50 до 60 одсто регистрованих бирача.

Службеник за односе с јавношћу Централне изборне комисије БиХ Максида Пирић казала је "Гласу Српске" да је од избора 2002. године, највећи број становника БиХ гласао на локалним изборима 2008. године, који су уједно и посљедњи.

 - На овим изборима на бирачким списковима нашла су се имена више од три милиона бирача, од којих је гласало њих 1.671.977 или око педесет одсто - истакла је Пирићева и додала да је на изборима 2002. године гласало 1.298.827 бирача, што је за 159.588 бирача више него 2002. године.

Највећи број становника БиХ, према ријечима Пирићеве, регистрован је у бирачким списковима 2006. године када је уведена пасивна регистрација бирача и када их је регистровано више од 2.730.000. Тада је гласало 1.512.387 бирача.

Процјена излазности

Процјена урађена за потребе страних дипломата у БиХ на основу три истраживања показала је да ће излазност на октобарским изборима у РС бити 56 одсто, а у ФБиХ 56,5 одсто.

Истраживање су спровеле Aгенција "Партнер" у августу 2009. године, Национални демократски институт за међународне односе (НДИ) у септембру и октобру, док је треће истраживање спроведено у новембру прошле године и то за потребе једне моћне амбасаде у БиХ.

Извршни секретар СНСД-а Рајко Васић казао је да ова странка очекује да излазност на предстојећим изборима буде око 55 одсто и додао да све зависи од политичке климе која се створи пред изборе.

- Нико не може са сигурношћу рећи колика ће бити излазност на октобарским изборима, јер анкете које се раде мјесецима пред изборе нису вјеродостојне - рекао је Васић и додао да СНСД не очекује драстично повећање броја гласача.

Нагласио је да тренутно нема показатеља да ће излазност на изборима бити већа од 55 одсто, јер "општи избори имају своје законитости".

На основу анализа изласка становника на протеклим изборима, у Демократском народном савезу истичу да на овогодишњим изборима очекују одзив између 50 и 60 одсто бирача.

- Проблеме ствара и засићеност бирача изборима и сматрамо да би било боље да се избори, како за локалне, тако и за републичке нивое, одржавају исте године - сматра генерални секретар ДНС-а Драгутин Родић.

Јаснија представа о изборима

Консултант у Центру цивилних иницијатива (ЦЦИ) Жељко Нинковић казао је "Гласу Српске" да је тренд излазности становника повећаван послије 2002. године, на неких 54 одсто, у односу на веома мали број оних који су испунили своју грађанску дужност на изборима поменуте године.

Поредећи податке о излазности бирача на изборима пред крај деведесетих година у БиХ, Нинковић је истакао да је излазност тада прелазила и 80 одсто.

- На посљедњим изборима повећан је број бирача и надамо се да ће се тај тренд наставити и на изборима који нас очекују у октобру ове године, као и да ће се становништво у још већим процентима одазвати позиву за излазак на изборе - рекао је Нинковић и додао да ће владање онима који однесу побједу на предстојећим изборима бити лакше уз сазнање да је била велика излазност грађана.

Коментаришући излазност младих на изборима, Нинковић је нагласио да је донедавно њихова излазност била велики проблем што потврђује чињеница да је излазност младих на изборима 2002. година била забрињавајућа.

- Међутим, успјели смо освијестити младе да излазе на изборе да би се чуо и њихов глас. У овој ситуацији вјерујем да млади људи, посредством информација које су им доступне, имају јаснију представу о томе шта значи излазак на изборе и очекујемо да се и повећа и број људи из ове популације на изборним мјестима - рекао је Нинковић.

Додао је да, када им се политичари обраћају, људи треба да препознају оно што им политичари нуде у својим изборним кампањама и страначким програмима, односно колико су спремни да дата обећања имплементирају у времену које слиједи послије избора.

Нажалост, додаје он, на овим просторима је низ година присутан ментализам да се политичка кампања води у погрешном смјеру, јер се користе слогани који одвраћају пажњу од стварне животне проблематике.

- Било би добро да политичке партије ураде одговорне програме, а не да се ради копија претходног коме се дода актуелни проблем - закључио је Нинковић.

Нада за промјеном

Социолози сматрају да су политичке партије успјеле међу становницима Српске, као и ФБиХ да рашире идеју да ће изласком на изборе моћи да нешто промијене, те да ће њихов глас моћи да утиче на општу ситуацију.

- Дужност становника је да испуне своју грађанску обавезу и гласају на изборима - нагласила је социолог Биљана Милошевић.

Додала је да, ипак, не треба да зачуди ако одзив бирача буде мањи него протеклих година.

- Разлог за то може да буде незадовољство брзином промјена које се дешавају у друштву које политичари најављују, а које се споро реализују - рекла је Милошевићева.

Нагласила је да опште разочарење треба разумјети и обратити пажњу на њега ако се мисле постићи резултати на изборима.

- Излазак на изборе постао је један вид навике, а бројност оних који ће гласати на изборима зависиће и од кампање за коју се опредијеле политичке странке, јер је сасвим сигурно да ће оне са "јачим" кампањама придобити вјероватно већи број присталица - рекао је социолог Иван Шијаковић.

Млади

Према подацима ЦИК-а, број бирача млађих од 30 година, повећава се из године у годину, како на списковима регистрованих бирача, тако и на списковима оних који су гласали.

 - На изборима 2002. године гласало је нешто више од 211.000 бирача млађих од 30 година, а на посљедњим изборима 2008. године гласало је њих 320.554 - рекли су у ЦИК-у БиХ.

Бирачи

Међу становницима БиХ који су регистровани у централном бирачком списку 3.063.963 је редовних бирача, 23.161 су расељене особе, а гласача путем поште има 33.681.

Бирачи у региону

Право гласа на овогодишњим петим предсједничким изборима у Хрватској имало је око 4,5 милиона бирача, а у другом кругу избора за предсједника гласало укупно 2.251.730 грађана Хрватске.

На предсједничким изборима у Србији 2008. године излазност је била 61 одсто, док је у Црној Гори излазност на овогодишњим локалним изборима била нешто већа од 50 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.