Јавне куће у Амсердраму постају атељеи

Дејан Вујанић
Јавне куће у Амсердраму постају атељеи

Црвена свјетла и даље сијају у малим собама дуж једне од улица у строгом центру Aмстердама, али у њима нема више кревета и сада умјетници стварају инсталације на мјестима гдје су проститутке некада забављале своје клијенте.

Као дио настојања да се ревитализује његов центар и заузда ширење четврти црвених фењера, град Aмстердам у сарадњи са стамбеном корпорацијом откупио је некадашње собе јавних кућа и изнајмио их умјетницима као атељее.

Неке "муштерије", додуше, још нису схватиле да су се догодиле промјене.

- Да ли је Патриција овдје? - запитао је старији човјек на шпанском језику, куцајући на прозор једног тек трансформисаног умјетничког студија.

- Они још не схватају да више нема проститутки - рекао је холандски умјетник Niels Vis.

Као дио борбе против организованог криминала и чишћења центра Aмстердама, градске власти намјеравају да преполове број бордела и "кофи-шопова" - који су и највећи магнет за туристе - и да ограниче проституцију на одређена мјеста.

Прошле седмице, влада је саопштила да планира да предузме додатне мјере у борби против присилне проституције и трговине људима, као што су регистрација проститутки и строжа правила за дозволе борделима, агенцијама за пратњу и салонима за масажу.

У Улици Корсјеспоортстеег остао је само један излог са проституткама.

- Чини се да смо их баш ми отјерали - рекао је Вис.

Синдикат проститутки има много мање ентузијазма око овог пројекта. Портпаролка овог синдиката Мetje Blaak истакла је да су некад умјетници и проститутке живјели једни поред других.

- Проститутке и умјетници могу да живе заједно, као што је то било у Паризу у 19. вијеку - рекла је  Blaak, али је додала да не би вољела да умјетници у потпуности преузму четврт.

Проститутке и њихова искуства инспирисали су умјетнике, укључујући француског сликара из 19. вијека Тулуза-Лотрека, који је користио париске проститутке као моделе за своје слике.

Половином седамдесетих година, српска умјетница Марина Aбрамовић замијенила је на неколико сати улоге са амстердамским проституткама и фотографисала своја и искуства проститутки.

Пројекат под називом The Red Artists-In-Residency (Red AIR) обезбјеђује холандским и страним умјетницима простор за рад у пројектима који истражују улогу умјетности у областима које пролазе урбану трансформацију.

Индивидуални пројекти укључују претварање некадашњих соба за проститутке у јавну библиотеку, излагање фотографија модерне архитектуре и стварање постера и беџева са провокативним текстовима.

Биједа "црвених фењера"

Рут Хопкинс је новинарка која је спровела детаљно истраживање за своју књигу о тамној страни "Четврти црвених фењера", у којој ради између осам и десет хиљада проститутки.
- Када уђете у кварт, тамо можете да видите много згодних жена које сједе у излозима и смјешкају се пролазницима. Међутим, иза те маске крије се биједа - рекла је Хопкинсова за један холандски дневник.
Она је своју истрагу почела 2000. године, када је проституција у Холандији легализована. Од тада се од бордела тражи да региструју своје особље, што за посљедицу има да све мање Холанђанки жели да ради у тој индустрији због приватних разлога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана