Јасна Бркић: На добром смо путу да ублажимо посљедице економске кризе

Значајног повећања броја незапослених на евиденцији Бироа за запошљавање нема, а пуњење републичког буџета је веома добро. Овим показатељима, министар за економске односе и регионалну сарадњу РС Јасна Бркић поткријепила је оправданост мјера које је Влада РС примијенила у ублажавању негативних ефеката свјетске економске кризе.

* ГЛAС: Како коментаришете мјере које је Влада РС предузела да би се ублажиле посљедице економске кризе? Да ли је то довољно и шта би још требало учинити?

БРКИЋ: Влада РС је на вријеме донијела мјере за ублажавање посљедица економске кризе, а према показатељима у прва четири мјесеца, потврђено је да смо на добром путу да ублажимо негативне ефекте долазеће свјетске економске кризе. Када то кажем, мислим на неколико аргументованих показатеља, међу којима индустријска производња у РС за период јануар - март у односу на исти период прошле године расте за 13,1 одсто, прерађивачка индустрија расте за 22,1 одсто, производња нафте и деривата повећана је за четири хиљаде одсто усљед покретања капацитета у сектору нафтне индустрије, производња електричне енергије повећана је за 16,9 одсто. Нема значајног повећања броја незапослених на евиденцији Бироа за запошљавање, а пуњење буџета је веома добро. То потврђује да су мјере добре, али уколико буде потребе, неке од њих ћемо редефинисати или усвојити нове.

* ГЛAС: У каквом положају су извозно оријентисана предузећа? Шта конкретно треба урадити да би се побољшао њихов положај и створио амбијент за боље пословање?

БРКИЋ: У сталним контактима смо са извозницима из РС. Желимо да промијенимо спољнотрговински биланс и структуру извоза, повећамо број извозника и саму вриједност извоза. До сада, структура извоза је била незадовољавајућа, с обзиром на то да РС углавном извози робу са малим степеном дораде. Највећи обим трговинске размјене имамо са земљама у окружењу и земљама ЕУ. Квалитет наше робе може да задовољи тржиште ЕУ. Извозницима смо почели стварати боље и лакше услове у смислу омогућавања кућног царињења и царињења у вријеме викенда. Редефинисали смо и кредитне линије ИРБ-а намијењене извозницима за откуп потраживања. Извозници који остваре више од 30 процената укупног прихода извозећи робу на страна тржишта могу да добију кредит на 12 мјесеци, а ријеч је о износима од 10.000 до два милиона марака. То ће им ставити на располагање више обртних средстава.

* ГЛAС: Колико је новца у буџету РС за ову годину планирано за подстицај извоза? Колико је прошле године издвојено новца за те намјене?

БРКИЋ: Ове године за подстицај извоза планирано је десет милиона марака. За успостављање система квалитета намијењено је 600 хиљада марака. У прошлој години је 186 предузећа из РС добило подстицаје за извоз, а крајем овог мјесеца расписаће се јавни позив извозним предузећима за подстицаје уколико испуњавају потребне критеријуме. Извозници су тражили да се додјела подстицаја уреди системски, а то значи да се дефинише на колику вриједност извоза извозник може да рачуна у подстицајима. Размотрићемо приједлог и пронаћи добро рјешење.

* ГЛAС: Имате ли податке колика је укупна вриједност извоза из РС прошле године, а колика увоза?

БРКИЋ: Вриједност извоза РС у прошлој години је износила милијарду и 983 милиона марака, а увоза четири милијарде и 175 милиона марака, тако да је салдо негативан више од двије милијарде марака. Покривеност увоза извозом је 47,5 процената. Нисмо задовољни структуром извоза јер извозимо полупроизводе са ниским степеном дораде. Јако је велика разлика у вриједности килограма увезеног и килограма извезеног производа. Важан задатак и обавеза пред нама је промјена структуре извоза, како бисмо извозили производе веће додатне вриједности. У прва четири мјесеца ове године покривеност увоза извозом у РС је 48,6 процената. У БиХ имамо благи пораст покривености увоза извозом у прва четири мјесеца ове године у односу на прошлу.

Најзначајнији спољнотрговински партнери РС у извозу су Србија, Италија и Хрватска, а у увозу Србија, Швајцарска, Италија и Хрватска у прва четири мјесеца ове године.

* ГЛAС: Колико је износила вриједност директних страних инвестиција у РС прошле године? Колико је то у готовини, а колико у стварима? У које области је највише улагано?

БРКИЋ: У прошлој години у РС је укупно инвестирано 300 милиона и 365 хиљада марака. Највећи прилив страних директних инвестиција био је из Словеније, Aустрије, Италије, Холандије... По секторима, највеће улагање је било у трговину и производњу, односно индустрију и банкарство. Из Aустрије смо имали 54,5 милиона марака, из Данске 6,9 милиона, из Хрватске 16,3 милиона, Италије 34,01 милион, Словеније 76,9 милиона, Србије 56,6 милиона марака. Све су то значајне инвестиције и РС успијева да задржи интерес страних инвеститора за ове просторе.

* ГЛAС: У односу на претходне године, да ли се повећава или смањује вриједност директних страних улагања у РС? Да ли сте задовољни обимом страних улагања у РС у 2008. години?

БРКИЋ: У 2007. години због продаје "Телекома" вриједност страних улагања била је рекордних милијарду и 917 милиона марака, у 2008. години уложено је 300 милиона марака. Очекујемо више у овој години, а неке значајне инвестиције већ су реализоване, попут отварања "Меркатора", "Певеца", великих инфраструктурних радова, мреже аутопутева и почетка изградње енергетских објеката. Сигурно нећемо заостајати у односу на прошлу годину, можемо очекивати да ће бити још већа вриједност улагања.

* ГЛAС: Да ли се прати кретање цијена и социјално-економског статуса?

БРКИЋ: Влада РС је веома социјално осјетљива. Прати се кретање цијена и реагује се у значајнијим и неоправданим ударима раста цијена, посебно основних животних намирница. Утврђен је Нацрт закона о цијенама и то једна од мјера Владе, а познато је да је у прошлој години Влада затражила ограничавање маржи за поједине врсте производа.

* ГЛAС: Који су планови Министарства за економске односе и регионалну сарадњу за ову годину?

БРКИЋ: Наши приоритети у овој години су имплементација двије стратегије. То су стратегија подстицања извоза и стратегија привлачења директних страних улагања у РС. Значајан приоритет нам је и унапређење регионалне сарадње, јер имамо неколико потписаних споразума о регионалној сарадњи. Један наш сектор води координацију развојне помоћи ЕУ и ради на побољшању наших капацитета за ефикасно коришћење фондова ЕУ.

Гиљотина прописа

* ГЛAС: Какве је ефекте дала "гиљотина прописа"?

БРКИЋ: У РС је спроведена прва "гиљотина прописа" на Балкану. Овим пројектом смо у значајној мјери побољшали пословни амбијент и унаприједили га у смислу краћих рокова, мање документације и мањих накнада, а 21,15 одсто од укупно 331 формалности смо укинули. У дијелу инспекцијских поступака и предмета контроле, 2.474 формалности свели смо на 1.040, односно укинуто их је више од 60 одсто. Финансијски исказано, овим пројектом су за сада остварене уштеде од 3,2 милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.