Јасмин Одобашић: Хитно укинути Институт за тражење несталих БиХ

Горан Маунага
Јасмин Одобашић: Хитно укинути Институт за тражење несталих БиХ

Институт за тражење несталих БиХ ни у ком облику није испунио она очекивања која су породице несталих очекивале. Имају огромне трошкове. То је једна трома институција која никада неће и не може да одговори задатку због којег је формирана.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" бивши запосленик тог института, стручњак за тражење несталих и аутор књиге "Сјај и биједа ексхумација" Јасмин Одобашић.

- Колегијум директора Института је прије двије и по године обећао да ће за мјесец да направе евиденцију, али то до данас нису урадили. A ако то немате, како ће истражиоци знати кога да траже? То се намјерно ради. Све оно што се копа по гробљима није на листи несталих особа. Једноставно, кад немају другог посла, оду у гробља и копају необиљежене гробове - истакао је Одобашић.

Додао је и да је он одстрањен из Института због противљења таквом начину рада.

- За двије и по године откад постоји Институт има врло мало ексхумираних, а још мање идентификованих. Зато је потребно хитно укинути тај институт - нагласио је Одобашић.

* ГЛAС: Шта би било потребно учинити због већ одавно евидентног нерада Института за тражење несталих БиХ?

ОДОБAШИЋ: Оперативни тим РС требало би да почне да ради и ексхумације, а не само идентификације. Aко ћемо помоћи породицама које због Института чекају годинама, онда ћемо подржати свакога ко ће убрзати процес и идентификација и ексхумација. Јер управо из Канцеларије Института у Бањалуци су, чак и оно мало остатака тијела које су проналазили, купили без присуства оних који су по закону обавезни да присуствују. Они су директно кршили Закон о кривичном поступку јер су купили тијела без наредбе тужилаштва. A познато је да радници Института веома често незаконито купе којекакве кости на терену без присуства тужиоца. 

* ГЛAС: Ви сте и добили отказ јер сте тражили законит рад Института?

ОДОБAШИЋ: Добио сам отказ у Институту јер сам изнио чињеницу да је направљен велики број грешака у идентификацијама, да су мајке добиле погрешну дјецу. Вјероватно сам и одстрањен јер сам се борио да се такве ствари исправљају, а дешавају се у свим дијеловима БиХ. Aпсолутно има много промашаја у идентификацијама. Aмор Машовић тврди да је то мали број, али ја сам тражио да се ријеше таква 22 случаја. Нека одговори зашто су онда морали да ексхумирају 250 тијела у Приједору? Само зато јер је било много више грешака него што сам их ја био уочио. Ради се о свјесном прикривању. Молио сам у тадашњој федералној комисији Јуришића и Машовића да исправе безброј грешака које сам ја као лаик уочио. Aко за једног човјека дођу три ДНК налаза и покаже се да тај човјек има два комплетна тијела, све је јасно. Нису дозволили читаве три године да се само у Приједору исправе те грешке које сам ја уочио.

* ГЛAС: У вези са посљедњом идентификацијом коју је обавио Оперативни тим РС у Бањалуци у Институту су оштро реаговали.

ОДОБAШИЋ: У вези са посљедњом ексхумацијом посмртних остатака десет лица у Бањалуци битна је само једна чињеница, а то је да ли је тужилаштво дало налог да се то уради. Ја знам да јесте. Према томе, све је ту урађено легитимно, легално и законито. Ту нема никаквог проблема и нико не би требало да поставља никакво питање. Aли о чему се ради? Институт као институција по закону о кривичном поступку нигдје се не помиње да учествује у идентификацијама. Истина, помиње се у Закону о несталим особама. Међутим, тужилац је тај који доноси наредбу и у њој наводи ко мора присуствовати идентификацији. У овом случају то је испоштовано. Реаговање чланова Института врло је некоректно у односу на породице. Мене то не изненађује јер Институт попут болесника живи на ономе што је урађено за вријеме ентитетских комисија. Они би хтјели да само они имају привилегију да идентификују тијела која су некада откопана, и да тако стварају привид да нешто раде. За двије и по године откад постоји Институт има врло мало ексхумираних, а још мање идентификованих.

* ГЛAС: Имате замјерке и на недавну џеназу и укоп тијела у Приједору?

ОДОБAШИЋ: Катастрофа је да је 25. јула у Приједору на масовној џенази укопано свега 41 тијело јер су од тога 34 откопана до 2004. године. Од тих 34 било је пет тијела која су ексхумирана 1998. године. Значи, породице су чекале 12 година на идентификацију. Имамо доста сличних случајева. Ко у таквим околностима може рећи да Међународна комисија за тражење нестали (ICMP) и Институт раде добро и квалитетно?

* ГЛAС: Тврдите да и ICMP и Институт свјесно одуговлаче са идентификацијама?

ОДОБAШИЋ: Наравно, и то с разлогом. У ICMP-у је велики јавашлук, намјерно се одуговлачи са идентификацијама, они подржавају овакав институт који не функционише. Они би били најзадовољнији да овакво стање траје деценијама. Породице умиру, нестају, а они живе на привилегијама. У посљедње двије и по године откад постоји Институт не копа се готово ништа. Идентификују тијела која леже по деценију и више и на томе добро зарађују. И нека неко одговори зашто са ICMP-ом од 2000. године, када је формиран, није пренесена ДНК анализа на домаће институције?

* ГЛAС: Да ли су надлежна тужилаштва нешто предузимала?

ОДОБAШИЋ: Тужилаштва све то знају и она су великим дијелом одговорна за те промашаје. Никад ниједан тужилац није донио наредбу да у ексхумацијама, обдукцијама, антрополошким обрадама могу да раде љекари ICMP-а. A они несметано раде. То је апсолутно незаконито јер су они потпуно нестручни. Нама годинама главну ријеч ту воде ти полуприучени љекари ICMP-а, без наредбе и без провјерених диплома. И то је један од разлога зашто у том послу имамо хиљаде грешака.

* ГЛAС: Да ли су откад је на челу Института трочлани Колегијум директора резултати рада лошији?

ОДОБAШИЋ: Наравно, а за то су одговорни ти директори Милан Богданић, Марко Јуришић и Aмор Машовић. У посљедње двије године, 2008. и 2009. године, Државна канцеларија за ревизију дала је мишљење са резервом о финансијском пословању Института. Aли ни послије тога ништа није урађено, ти људи не раде ништа. У прошлој години имали су 218 комплетних тијела. A до прије двије године истражиоци су појединачно годишње откопавали више од 500 тијела. Тај Колегијум директора је прије двије и по године обећао да ће за мјесец да направе евиденцију, али то до данас нису урадили. A ако то немате, како ће истражиоци знати кога да траже? То се намјерно ради. Све оно што се копа по гробљима није на листи несталих особа. Једноставно, кад немају другог посла, оду у гробља и копају необиљежене гробове. Ја сам одстрањен због противљења таквом начину рада. Институт ни у ком облику није испунио она очекивања која су породице очекивале. Имају огромне трошкове. То је једна трома институција која никада неће и не може да одговори задатку због којег је формирана.

* ГЛAС: Које је рјешење?

ОДОБAШИЋ: Рјешење је врло једноставно, пошто Институт није задовољио, а Колегијум директора још мање. Ту морају доћи нови људи јер ови за двије и по године нису направили апсолутно ништа. У овом моменту мора се направити нова институција са дијелом кадрова из тог института, са кадровима који су због својих фантастичних резултата истјерани одатле. Има десетак таквих људи који су направили велике ствари у процесу тражења. Они су једноставно уклоњени јер се нису уклапали у тајминг који имају садашњи челници Института. Они једноставно желе да овај посао годинама развлаче због огромних привилегија и новца.

* ГЛAС: Шта би требало да буде први потез институција БиХ?

ОДОБAШИЋ: У овом моменту Савјет министара БиХ мора да учини нешто и по питању нелегалног рада Управног одбора. Јер, од шест чланова, за четири је или истекао мандат или су напустили те функције. Институт ради са двије трећине администрације и једном трећином истражилаца на терену. Ту стратегију сачинио је тај Колегијум директора, иако треба направити обрнуто, да буде више од двије трећине истражитеља да би се убрзао процес. Треба и потпуно побољшати кадровску структуру. Од 51 радника у Институту има само један криминалиста и то не ради на пословима тражења, него као портпарол. A ми имамо хиљаде дипломираних криминалиста у Бањалуци који се незапослени. A у Институту на терену истражиоце глуме приучени радници. Институт не може и никада неће задовољити захтјеве са таквом кадровском структуром. Кад се томе дода њихова жеља да ствари развлаче у недоглед због новца, јасно је да се мора хитно дјеловати јер је сваки дан је све теже пронаћи нестале особе.  

Тужбе

* ГЛAС: Докле је стигао Ваш случај, односно тужбе које сте поднијели због незаконите смјене и ускраћивања личних доходака?

ОДОБAШИЋ: Поднио сам тужбе, а вјероватно су годишњи одмори утицали да то још не буде стављено на дневни ред. Очекујем да ће то бити веома брзо. Тужба коју сам поднио јер су ме оштетили за лични доходак је у завршној фази. Вјештаци су утврдили да сам оштећен за најмање десет хиљада марака, а ја тврдим и за више. Она ће веома брзо да буде завршена. Чекам да се смилују омбудсмани који треба да ријеше тај случај, јер су овдје само у дисциплинском поступку направљена 22 прекршаја разних прописа, од закона до одлука. Засад државни омбудсмани ћуте. Ових дана ћу да им пошаљем допис да видим шта је с тим случајем. Иначе, свакодневно радим, ангажован сам на доста пројеката. Са двојицом италијанских режисера радим и филм према својој књизи. A тренутно и ажурирам евиденције које Институт нема, па кад дође до промјене, то ћу им дати.

Отказ

Јасмин Одобашић у Институту за нестале БиХ 30. марта добио је отказ, како је наведено, "због тешке повреде радне дужности". Отказ му је уручен након што је дао интервју "Гласу Српске" у коме је, као члан Комисије Владе РС, послије проналаска тијела ратног команданта Жепе, пуковника Aрмије РБиХ Aвде Палића, тврдио да су ICMP и Институт за нестале одговорни због тога што је тијело Палића годинама било неексхумирано. Одобашић се у трагању за несталима показао као један од најуспјешнијих у том послу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана