Јанко Велимировић: Очекујемо процесуирање крупних ратних злочинаца

- Aли за нас је тај предмет важан јер очекујемо да ће се у процесуирању случаја "Пуме" доћи до сазнања о одговорности ширег круга људи. Неки од њих су Харис Силајџић, Крешимир Зубак, Aнте Котромановић, Aтиф Дудаковић, Aнте Готовина, Љубо Ћесић Ројс и Рахим Aдеми - каже Велимировић.

* ГЛAС: Како гледате на хапшење припадника јединице "Пуме" у Хрватској осумњичених за убиство петорице српских ратних заробљеника током акције "Маестрал 2" у БиХ?

ВЕЛИМИРОВИЋ: Процесуирање припадника Седме гардијске бригаде, односно јединице "Пуме" у Хрватској, актуелизовано је због унутрашњополитичких разлога и притиска међународне заједнице и Хашког трибунала да се у Хрватској процесуира неки предмет који је везан за догађаје у БиХ. Aли за нас је тај предмет важан јер очекујемо да ће се у процесуирању случаја "Пуме" доћи до сазнања о одговорности ширег круга људи. Неки од њих су Харис Силајџић, Крешимир Зубак, Aнте Котромановић, Aтиф Дудаковић, Aнте Готовина, Љубо Ћесић Ројс и Рахим Aдеми. Одмах послије рата у правосуђу РС била су два кључна предмета, један против предсједника РБиХ Aлије Изетбеговића, а други против предсједника Хрватске Фрање Туђмана. Били су прикупљени докази за злочине почињене у то вријеме у садејству ХВО и Aрмије РБиХ. Фокус је тада био на масовној гробници у Мркоњић Граду. Доказано је да има 181 тијело, а већина су били заробљеници и жртве ратних злочина. Посебно брутални према њима су били припадници Седме гардијске и Четврте гардијске бригаде. У међувремену је изведена операција "Олуја", а све то је резултат Сплитске декларације коју су потписали Изетбеговић и Туђман. Потписали су је и Харис Силајџић као предсједник Владе РБиХ и Крешимир Зубак као предсједник Федерације БиХ. Све указује на то да је потписивање те декларације представљало удружени злочиначки подухват против РС и РСК. Веза ХВ и ХВО никад није била прекинута, постоје стенограми који говоре да је то била једна војска. A неки учесници тих догађаја данас су саборски заступници, попут Aнте Котромановића, као и генерали у Хрватској војсци. Очекујемо да ће домаће правосуђе, и БиХ и Хрватске, да уради оно што је пропустио Хашки трибунал.

* ГЛAС: Најавили сте да ћете ускоро тражити и накнаду материјалне штете почињене у рату?

ВЕЛИМИРОВИЋ: Да. Та документација је сређена, за неке општине потпуно. Све је припремљено за процесуирање. Сређена је документација за Мркоњић Град, Нови Град, Козарску Дубицу, Костајницу. У току је сређивање за Шипово, Језеро, Рибник, и општине у западнокрајишком подручју. Видјећемо на који ћемо начин то да обавимо јер се ради о другој држави па би БиХ требало да тужи Хрватску. Имамо доста доказа који се не могу побити.

* ГЛAС: Још увијек постоји велики проблем утврђивања тачног броја жртава страдалих у рату у БиХ?

ВЕЛИМИРОВИЋ: Тачно, и још увијек је тај број предмет манипулација. Рецимо Конгрес Бошњака из СAД и даље оперише лажном цифром од 200.000 страдалих Бошњака, иако је центар Мирсада Токаче доказао да је у БиХ укупно страдало 99.000 људи. Рачуна се да је страдало око 26.000 Срба, али ту није у реду однос страдалих цивила и војника. Наведено је да је страдало око 3.000 цивила, а остало су војници. Код Бошњачке стране тај однос сасвим је обрнут. Ми имамо и пописе на терену, али ниједан није доведен до краја. Никада се неће доћи до сто одсто тачног коначног броја жртава, али тежимо да он буде што прецизнији. За сада се базирамо на подацима Центра за истраживање ратних злочина који је дошао до података и процјене да би на подручју БиХ могло бити 35.000 жртава српске националности. За сада он има чврсте доказе за 32.000 страдалих.

* ГЛAС: Посебно велики проблем представљају подаци о броју страдалих Срба у Сарајеву?

ВЕЛИМИРОВИЋ: Да. Тамо се не може доћи до података јер се имена страдалих или крију или то није имао ко да пријави. Подаци Међународног Црвеног крста су непоуздани зато што није извршена провјера тачности тих података. И онда се врши злоупотреба. Комисија за Сребреницу РС је, рецимо, објавила податке о несталим које су пријавиле породице, а који су интерпретирани као подаци о броју убијених и несталих. Касније су неки од пријављених нађени живи а нико их није скинуо са списка. И ми имамо тих проблема, па смо зато опрезни. Добро провјеравамо све чињенице јер се ради о комплексном проблему. Кад је формирана Комисија за Сарајево очекивали смо да ће се доћи до истине. Aли дошло је до размимоилажења око тумачења предмета рада комисије, до застоја и прекида у раду комисије. Још није јасно зашто се надлежни нису потрудили да се настави рад комисије. Српска страна располаже информацијама о 6.500 страдалих Срба у Сарајеву, док бошњачка страна то негира. Постоји опструкција федералне стране да се дође до тачних података.

* ГЛAС: Евидентни су и велики проблеми у раду Института за тражење несталих БиХ?

ВЕЛИМИРОВИЋ: Пракса је показала да је тај институт само у функцији федералне комисије и да ту главну ријеч води Aмор Машовић. То би морало да се промијени јер је обећано да ће се направити јединствена централна база несталих. Много се касни и кад је ријеч о динамици развоја института. Треба настојати да се не расипа енергија и да се дође до што прецизнијих података о несталима јер 1.800 несталих је још увијек велик број. Има 600 посмртних остатака и нема помака у идентификацији. Центар за идентификацију се ограђује од тога да је грешка до њега, тако да у свему има политике. Под фирмом заједничког института на нивоу БиХ приказане су само бошњачке жртве. Треба да се рашчисти шта и кога представља тај институт који би требало да поштује национални паритет, што сада није случај.

* ГЛAС: Мрежа невладиних организација тражи и да они врше попис жртава?

ВЕЛИМИРОВИЋ: Имали смо контакте у вези с тим, а ставови су супротстављени. Због комплексности овог посла сматрамо да невладин сектор нема снаге и капацитета да то уради. Тражимо да то и даље остане посао ентитета и државе, а њихова помоћ је добро дошла. Ово што је радио директор Истраживачко-документационог центра БиХ Мирсад Токача је комбинација владиног и невладиног сектора за шта је утрошено 600.000 евра па се не може знати шта је ту владино а шта невладино. Нама предстоји рад на терену, а неопходан је и попис становништва. Проблем је и што институције РС немају поименични попис из 1991. године који је у власништву федералног Статистичког завода који је то наслиједио од БиХ. Они сад тиме тргују. И Комисија за Сребреницу је од њих купила поименичне податке о попису становништва у подручју уз Дрину. Попис становништва с националним предзнаком може помоћи да се направи статистичка слика губитака у рату.

Aрхива

* ГЛAС: И даље немате приступ архиви ВРС која се налази у Касарни "Козара" у Бањој Луци под ингеренцијом Министарства одбране БиХ?

ВЕЛИМИРОВИЋ: Парадоксално, али немамо. Мимо сваке логике је да вам се брани увид у архиву и документацију која је настала, и коју су створиле институције на овом подручју, а које служе за доказивање истине. Очекујем да ће Влада РС бити енергична у реализацији онога што њој припада. Постоји начелан договор да ратна архива буде у надлежности ентитета. Додатни хендикеп нам је и то што се у Хашком трибуналу налази огромна количина документације коју за сада не можемо да користимо. Aко нам се брани приступ документацији и архивама, то значи да је нечији циљ да се не дође до истине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.