Извор најљепшег рујног вина и најслађег меда

Повољан географски положај Требиња разлог је због којег га многи називају градом вина, сунца и платана.

Клима у Требињу је медитеранска. Одликује се великим бројем сунчаних дана, малом релативном влажношћу и облачношћу, кишама у зимском периоду и топлим љетима. Јесен је знатно топлија од прољећа, снијег пада врло ријетко, а када падне задржава се врло кратко.

Иако традиција узгоја винове лозе и производње вина на овим просторима постоји још од 14. вијека, па и раније, дуго је ова производна грана била неправедно запостављена.

Многи су у породичним подрумима настављали традицију, али само за властите потребе. Тек уназад петнаестак година поново се пробудио интерес за производњом вина, а сам географски положај Требиња је узгајивачима винове лозе дао прилику да извуку максимум из грожђа и створе препознатљива вина, сада већ и на свјетском тржишту.
Све ово је подстакло винаре овог краја да се удруже и покушају да направе свјетски препознатљив бренд, али исто тако да исконтролишу само поријекло грожђа те на основу тога и географски заштите вина настала у овим крајевима.

Требиње спада међу најсунчаније градове у регији. Попово поље, на којем се узгајају чокоти, због богатог рода назива се и херцеговачким Мисиром, по поређењу са долином Нила.

У тим предјелима су постојали царски виногради аустроугарских владара који су правили врхунска вина, цијењена и тражена по дворовима тадашње Европе. У предузећу "Херцег вино" из Требиња кажу да вино производе у сарадњи са старим српским манастиром Тврдош по традиционалној рецептури тврдошке братије, у подрумима старим 500 година, гдје су монаси вијековима производили вина. Подруми манастира Тврдош су опремљени најсавременијом италијанском технологијом која на најбољи могући начин екстрактује и чува из грозда све нутритивне вриједности у вину. Један од најпознатијих требињских винара подрум "Вукоје" посједује винограде на два локалитета: Царски виноград Ушће и виногради Засад поље.

Најатрактивнији Царски виноград Ушће удаљен је десетак километара од Требиња, на ушћу двије ријеке, Требишњице и Сушице. Тај локалитет који је још Aустроугарска монархија прогласила најпогоднијим за жилавку подигнут је 1894. године и један је од два царска винограда, а једини за жилавку који је ексклузивно вино допремао на бечки двор.

И све тако редом, доста је требињских великих, али још више малих винара који за своје потребе праве одлично вино.

Други, и те како значајан требињски бренд је мед. Интензивне активности у сектору пчеларства у Херцеговини започете су прије пет година, кроз пројекат Владе РС и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.

Кроз пројекат "Развој мале комерцијалне пољопривреде" пчеларство је идентификовано као један од стратешких сектора у пољопривреди Херцеговине и цијеле Републике Српске. 

Влада РС и Министарство пољопривреде основали су Пчеларску задругу "Жалфија" као оперативну структуру за све пчеларе Херцеговине. Започет је процес стандардизације пчеларења кроз увођење стандарда "Добра пчеларска пракса", организована студијска путовања за пчеларе с циљем да се упознају са савременом производњом меда у ЕУ, финансирана куповина савремених машина за паковање меда, производњу хране за пчеле, прераду воска, а финансирано је и учешће на сајмовима за пчеларе Херцеговине у БиХ и ЕУ. Овом пројекту подршке прије четири године придружила се италијанска организација "Уцодеп" кроз неколика пројекта које је финансирало Министарство спољних послова Италије.

- Квалитет херцеговачког меда препознале су и друге домаће и иностране организације које су са нама већ четири године - каже директор Пчеларске задруге "Жалфија" Раде Козјак.

У протеклом периоду ПЗ "Жалфија" постала је референтни субјекат за пчеларски сектор на подручју југоисточне Европе, што се огледа у економски одрживој организацији која тренутно запошљава десет радника, годишње производи 400 тона погача, 20 тона воска, велике количине другог репроматеријала и своје производе извози у Хрватску, Црна Гору, Aлбанију, Ирску, Италију и Норвешку.

И бројне требињске породице производњу меда су видјеле као значајну активност за побољшање властите економске ситуације. Буђени, Нинковићи, Барзути, Aнђелићи и многи други врцају мед и чувају пчеле.

Регионални центар

Ускоро у Требињу треба да се изгради и регионални центар за пчеларство који ће представљати модерни објекат површине 1.500 метара квадратних, а у његовом саставу су планиране производне, лабораторијске, едукативне и канцеларијске јединице. Производне јединице у свом саставу бавиће се паковањем меда, производњом хране за пчеле, производњом сатних основа и репроматеријала за пчеларство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.