Изложба у Сарајеву: Како се живјело у Југославији?

Тамноплаве школске униформе, емисија Бранка Коцкице, пионирске капе и мараме, штафете младости, реклама за крему за сунчање Coppertone, аутомобил Застава 101 и фармерке Lee Coper, шопинг у Трсту, плоче и касете, црно-бијели телевизор, ордени рада, фотографије из радничких одмаралишта на Макарској ривијери, стари југословенски пасош, новчаница од 5.000 динара са ликом Јосипа Броза Тита…

Прикупљени као експонати који уз фотографије, плакате и видеа приказују свакодневни живот грађана у бившој Југославији могу се видјети на путујућој изложби "Никад им боље није било?", која је из Београда, односно Музеја историје Југославије, стигла и у Сарајево, у Хисторијски музеј БиХ.

Већину предмета из некадашње државе донирали су грађани Сарајева, као и прије тога грађани Београда, након чега ће изложба бити представљена у Љубљани, Загребу и Пули, са истим позивом.

"Идеја изложбе била је та да она буде путујућа и да предмети буду сакупљени од локалног становништва како би се тиме после целог путовања добила једна балансирана слика свакодневног живота у бившој Југославији од краја Другог светског рата до 1990. године, са одређене историјске дистанце", објашњава Ана Панић, кустосица у Музеју историје Југославије и ауторица ове изложбе на којој су радили и хисторичари из Београда и Пуле.

Сам наслов изложбе изговорен је два пута, у нешто измијењеном облику. Британски премијер Harold Macmillan обраћајући се својим гласачима 1957. рекао је да већини Британаца никада није било тако добро, што је остао симбол европске модернизације након Другог свјетског рата.

Исту ту реченицу, у мало другачијем облику, изговара и Ката Расник, радница у фабрици Борово код Вуковара, 1984. године за Радничке новине.

"Заправо у даљем читању интервјуа са њом откривате да њој није толико добро, да она живи са троје деце, мужем, свекрвом. Свекрва је добила стан, она и муж нису могли да добију стан, имају кредит, храну набављају са села. Није то тако идеално, али просто је њена стартна позиција била лоша, она је из Босанске Посавине где је спавала на слами са целом породицом и за њу заиста никада није било боље него тај стандард који је доживела."

Одлазак у Трст и куповина првог аута

Управо се тим модернизацијским искораком изложба и бави - колико се у једном животном циклусу тога промијенило да је неко од спавања на слами у руралном крају дошао у град, добио стан, посао, први пут гледао телевизију, први пут добио ауто.

"То се исто дешавало у Европи, али је у Југославији било драстичније, јер је била рурална земља са много неписменог становништва", каже Панић.

Ипак, додаје, назив изложбе је изазвао и критике: "Било је питања ‘ко су они, зашто им’ - заправо сви ‘они’ смо ‘ми’ који смо ту живели, али ми смо то сада посматрали са неке историјске дистанце, па су нам ти ‘они’ објекат истраживања."

Изложба је подијељена у два дијела - "Ритам живота" и "Ритам године". Овај други дио посвећен је празницима у социјалистичкој Југославији, којих већином данас нема - Дан бораца, Дан републике, Дан младости...

"Тако да смо истакли празнике и које вредности су славили, јер је реч о универзалним вредностима, као што су женска права, затим Празника рада који је остао, али се, барем у Србији, не обилежава на тај начин као прије, Нова година је остала, али је у то време имала можда већи значај као празник који је требао да уједини становнике различитих конфесија."

"Ритам живота" приказује различите периоде живота грађанина бивше Југославије, од формалног образовања, васпитања кроз пионирске организације, омладинске радне акције, ЈНА, затим свијет рада, у којем су издвојена два занимања - рудар и секретарица, па преко одласка на одмор који је у првим годинама био везан за радничка одмаралишта, до конзумеризма.

"То је један спецификум Југославије која је била социјалистичка земља а ипак конзумеристичка, тако да су људи могли куповати она добра која у другим социјалистичким земљама нису била доступна, могли су путовати без виза, одлазити у Трст и друге европске градове. Ту је и моторизација и куповина првог аутомобила, па усељење у први стан што је био дефинитивно један од главних догађаја у животу Југославије", каже Панић.

Носталгија грађана Сарајева

Због тога је на изложби приказан дио тог стана - дневна соба и кухиња, гдје искључиво грађани града у којем гостује изложба донирају предмете за њихово опремање.

Одзив становника Сарајева је, додаје Панић, био је огроман, много већи од онога у Београду.

"У Београду смо добијали велики број предмета, али не оволики као у Сарајеву. Да ли су грађани Сарајева носталгичнији, или имају другачији однос према томе? Мислим да је у Србији доста критичнији однос према социјализму и Југославији него што је био у Сарајеву, тако да је занимљиво да на крају изложбе сакупимо све то и да видимо како људи гледају на ту историју."

Кустосица у Хисторијском музеју БиХ Свјетлана Хаџировић каже да су сами били изненађени великим бројем предмета које су добили, али и брзином одзива.

"А и изненадили смо се да су уопште сачували те предмете с обзиром да смо имали рат, да су се многе ствари палиле да би се људи гријали, као напримјер видеокасете. Тако да смо успјели да направимо оно што је био дио нашег судјеловања у пројекту, собу и кухињу, које смо опремили да људи виде како се некада живјело - од старих усисивача, фенова, старог црно-бијелог телевизора који још ради, аспиратора, старинске машине за мљевење меса, старог креденца које су наше баке и нане користиле, витрине... Заиста јако пуно детаља који су дочарали атмосферу како смо некада живјели."

Реакције грађана, додаје Хаџировић, биле су добре, што показује и велика посјета коју су забиљежили у Хисторијском музеју БиХ.

"Први пут од рата па наовамо имамо већи број домаћих посјетилаца у односу на странце. Увијек је било 10 посто домаћих, а 90 посто странца, што се сада окренуло".

Изложба би у Сарајеву требала остати до 17. децембра, а из Хисторијског музеја БиХ надају се да ће се тај рок продужити.

Како кажу, за ову институцију која већ 20 година функционира са неријешеним статусом, због чега власти издвајају мала или никаква средства за њен рад, бар што се тиче посјета, "никад боље није било".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.