Избори у Србији, Словенији и Мађарској у сјени руске војне акције: Вучић сигуран, Орбан на пола, Јанша под упитником

Вељко Зељковић
Избори у Србији, Словенији и Мађарској у сјени руске војне акције: Вучић сигуран, Орбан на пола, Јанша под упитником

У сјени актуелне украјинске кризе и руске војне акције, глобалног сукоба између Истока и Запада те економских и финансијских санкција које узимају све више данка, а што се некако поклопило и са корона кризом, у Србији, Мађарској и Словенији ће у априлу бити одржани избори.

На највећем испиту и провјери наћи ће се политике које су годинама уназад водиле владајуће партије предвођене Александром Вучићем, Виктором Орбаном и Јанезом Јаншом. Према свим досадашњим истраживањима, али и процјенама аналитичара, Српска напредна странка и Вучић немају разлога за бригу, док се то за Орбана и Јаншу баш и не би могло рећи, с обзиром на то да се у Мађарској ујединила “прозападна опозиција”, а у Словенији Јанша добио озбиљног ривала у лику политичког анонимуса.

Србија

Актуелне анкете и истраживања јавног мњења у Србији говоре да би четири политичке групације могле ући у парламент након избора - Српска напредна странка (СНС), коалиција око Странке слободе и правде (ССП), Социјалистичка партија Србије (СПС) и коалиција “Морамо”. И то је једино за сада сигурно. Аналитичари процјењују да ће се прилично оштра борба водити за прелазак цензуса од три одсто од стране “Заветника”, коалиције НАДА, Двери, Суверениста, СРС и Социјалдемократске странке.

Према истраживању агенције “Фактор плус”, листа око СНС-а требало би да добије око 53 одсто гласова, на другом мјесту готово извјесно су Уједињени за побједу Србије са 14 одсто, слиједи СПС са 10,1, коалиција “Морамо” са пет одсто и НАДА са 3,9.

Према мишљењу аналитичара, опозиција има нешто веће шансе у Београду, гдје је промјена могућа, али не и извјесна, док би у републичком парламенту за опозицију добар резултат био да добије нешто преко трећине мандата, јер би то довело до шаренијег парламента и спријечило власт да има двотрећинску већину.

Наводе и да је листа “Морамо”, која тренутно има пет процената подршке, тренутно најјача у Београду, одакле црпи највише гласова, али и да је велики проблем промјена назива њихове коалиције, јер су људи били навикли на “Не давимо Београд”.

Када су у питању остале три листе које би можда могле да пређу цензус су десно оријентисане - НАДА, Заветници и Суверенисти. Интересантно је да су Двери за сада испод цензуса, иако их многи перципирају као једну од најјачих десних странака.

Послије дуго времена, у истраживању агенција нашла се и Социјалдемократска странка Бориса Тадића. Бивши тренер кошаркашког клуба Партизан Душко Вујошевић је велико изненађење и Тадићев адут, али прије свега за Београд.

Према ријечима политичког аналитичара Александра Павића, убједљива побједа СНС-а и Вучића није под знаком питања, а што показују и све предизборне анализе и анкете. Сматра како је вјероватно једина недоумица колико гласова ће добити коалиција Социјалистичке партије и Јединствене Србије Драгана Марковића Палме те како би се Дачић у неким новим околностима могао понашати.

- СПС је странка која можда, уз десно оријентисане партије, тренутно највише профитира од дешавања из Украјине, јер последњи говори Дачића пријају уву једном броју бирача који су национално и патриотски оријентисани. Уколико изненаде и њихов резултат буде добар, негде око 13-14 одсто, онда ће они вероватно инсистирати на томе да Дачић буде нови премијер. И то ми је некако тренутно најзанимљивије. Стога верујем да ће у Србији бити већа неизвесност после, а не током самих избора - сматра Павић.

Каже и како је велики проблем што постоји велики број мањих странака са сличним програмима, а које се боре око истог колача и патриотског бирачког тијела.

- Да су донели одлуку о заједничком наступу сигурно би прешли цензус и имали би више од 10 одсто. Овако, питање је шта ће бити - додао је Павић.

Слично мишљење дијели и политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, који такође сматра да ови избори не носе никакву дозу неизвјесности. То је, како каже, посљедица и оног што је актуелна власт до сада учинила, али и свих пропуста опозиције која се “погубила” у политичким играма.

- Опозициони блок око Драгана Ђиласа вероватно ће остварити најбољи резултат, али то никако неће моћи угрозити актуелну владајућу гарнитуру. Оно што чуди је што ће се велики број патриотских странака, чак њих пет, борити да пређе изборни праг. Остаје дилема зашто су опет правили такву рачуницу. Они су фактички од готовог направили вересију. Да ли је то био недостатак памети или некаква сујета, тешко је рећи - каже Вукадиновић додајући да је, уколико је хтјела озбиљније да угрози садашњу власт у Србији, опозиција требало да примијени “мађарски модел”.

Мађарска

На парламентарним изборима у Мађарској, а који ће се такође одржати 3. априла, актуелни премијер Виктор Орбан и његова странка Фидес суочиће се с коалицијом од шест опозиционих странака које су се удружиле у намјери да свргну његову владу. Грађани Мађарске ће тако, чини се, изаћи на својеврсни референдум о Орбану, али и о томе којим путем ће ићи мађарска спољна и унутрашња политика у наредном периоду.

Према ријечима професора Душана Пророковића са Факултета за дипломатију и безбједност, Фидес је од 2010. године са коалиционим партнерима убједљиво побјеђивао на свим изборима, а на појединим је чак имао и двотрећинску већину. Међутим, како каже, предстојећи избори су до сада најнеизвјеснији и то из неколико разлога.

Како је појаснио, треба имати на уму да са трајањем власти долази и до круњења њеног рејтинга и ужасно је тешко одржати те проценте које је Орбан освајао током различитих изборних кампања. Такође, ту је и пандемија која је оставила посљедице, а наравно и све што се дешава у вези са Украјином и санкцијама Русији.

Битан фактор који ове изборе чини најнеизвјеснијим до сада је то што се опозиција ујединила, каже Пророковић, наводећи како је она пронашла врло квалитетног кандидата Петера Марки-Заја, човјека који ће бити подржан и од стране кључних чланица Европске уније и НАТО-а. То је, појашњава, једна нова ситуација у којој се Орбан до сада није нашао.

- Иако је овај нови лидер мађарске опозиције за мене потпуна непознаница, информације које се појављују у средствима јавног информисања говоре да је реч о градоначелнику једног мањег места, човеку који је некад био гласач Фидеса, вернику, католику, оцу седморо деце. Али, његов избор показује да је овде очигледно реч о покушају опозиције да уђу у бирачко тело Орбана. Дакле, нашли су противкандидата који у теорији може да узме део гласача Фидесу, а видећемо да ли ће то и у пракси бити случај - истакао је Пророковић.

Орбанов противкандидат иначе је обећао да ће обновити нарушене савезе земље са Западом и оптужио премијера Орбана да је издао своје савезнике у Европи, САД и НАТО-у.

- Орбану се од стране Запада, али и од стране лидера мађарске опозиције приговора то претерано шуровање са Кином и Русијом и у том контексту се посебно помиње један од споразума о ревитализацији мађарске нуклеарке вредан 11 милијарди евра. У истом контексту се, рецимо, спомиње и пруга Београд - Будимпешта као један неисплатив пројекат, а спомиње се и научна сарадња Мађарске са Кином, јер се један од центара кинеских научнообразовних институција у Европи налази у Будимпешти - указује Пророковић.

У том смислу, напомиње, цијела прича добија не само унутрашњу, него и спољнополитичку димензију, а Орбану се све отвара као проблем, јер се у питање доводи његова спољна и безбједносна политика.

- Верујем да ће на свим тим питањима јако инсистирати левичарске партије из Европе и немачки “Зелени”, који представљају жестоког Орбановог противника и који ће вероватно јавно подржавати кампању против њега - сматра Пророковић.

Карте са којима Орбан улази у ову политичку игру су, каже Пророковић, мање-више познате.

- Ствари на којима ће у кампањи инсистирати Орбан је већ представио на великом међународном скупу посвећеном заштити породице, односно на Демографском самиту у Будимпешти. Он инсистира на традиционализму, велики је противник и родне равноправности и те такозване политичке коректности - каже Прорковић.

Истраживања јавног мњења за сада показују приближно једнак број гласова који би на изборима могла освојити Орбанова партија и опозициони блок. Према посљедњим анкетама подршка Орбану креће се око 50 одсто, док уједињења опозиција има 43 одсто. Ипак, оцјењује Пророковић, за неке прогнозе је још рано, јер живимо у турбулентним временима, а поготово због Украјине.

- Нема сумње да ће Орбанова партија појединачно имати највећи број посланика у мађарском парламенту. Али, остаје под знаком питања да ли ће то бити довољно да он са коалиционим партнерима направи ту натполовичну већину, нарочито ако можемо да претпоставимо да ће се и ови западни чиниоци и те како укључити у кампању у Мађарској, јер им Орбан све више смета - примјећује Пророковић.

Међутим, оно што не иде на руку опозиционом лидеру, а што Орбан покушава искористити, јесу иступи Марки-Заја који је сеоске људе назвао незналицама, ругао се пензионерима, а глупима називао оне који подржавају закон о заштити дјеце.

Словенија

И тренутна политичка ситуација у Словенији може се описати као поприлично турбулентна. Већ дужи период на сцени је коалиција, која у парламенту нема већину. Према тренутном стању на терену, у Словенији ће се водити борба између десно опредијељеног Јанеза Јанше и проевропског, како су га медији “означили”, политичара Роберта Голоба, који има ширу подршку опозиције. Побједа Голоба била би логичан слијед након незадовољства јавности и учесталих уличних протеста против власти током прошле године. Уколико би и већи број младих људи масовно изашао на парламентарне изборе који ће бити одржани 24. априла, Голоб би можда могао однијети побједу.

Голоб је иначе релативно ново лице у словеначкој политици, а неке га предизборне анкете виде и као најозбиљнију конкуренцију Јанши за мјесто премијера. Ријеч је о инжењеру електротехнике који је низ година био на челу највећег државног електроенергетског подузећа “ГЕН-И”, којег је садашња влада недавно смијенила с мјеста главног директора.

У излагању свог програма Голоб је обећао да он и његови сарадници неће излазити на изборе ради сопствене користи и да ће се “борити за слободу до побједе”. Јаншу је описао као политичара који иза ријечи презира крије страх од сопственог народа. Он је истакао да жели да влада са солидном већином те да у парламенту има 60 гласова, од 90 могућих, јер би то био једини начин да се заиста уведу структурне промјене неопходне Словенији.

Голоб се нада да би му и подршка градоначелника Љубљане Зорана Јанковића и бившег предсједник Милана Кучана могла помоћи да дође до коначног циља.

Међутим, мјесец дана уочи парламентарних избора у Словенији анкете показују да је Словенска демократска странка актуелног премијера Јанеза Јанше ипак и даље у благој предности над “противницима”. Јаншин СДС према најновијим анкетама у благом је вођству са 25 одсто. У стопу га прати Покрет Слобода (ГС) Роберта Голоба, који тренутно има 23 одсто подршке бирача. На трећем мјесту се налазе Социјалдемократе (СД) Тање Фајон са 10 одсто, а слиједи Левица, Луке Месеца са шест одсто. На петом мјесту тренутно је партија Повежимо Словенију (ПоС) са пет одсто. Исту подршку има и Нова Словенија, као и Листа Марјана Шарца.

Јанша сада ситуацију у вези са Украјином покушава да искористи те је са пољским и чешким премијерима - Матеушом Моравјецким и Петром Фијалом одлучио да посјети Кијев и тако покаже солидарност са народом Украјине. Он је јавно стао на страну Украјине, а поступке Владимира Путина осудио, што му је у садашњим околностима донијело нешто већу подршку.

Аналитичари оцјењују како ће се тек након избора, ма ко побиједио, сусрести са математиком како направити комотну парламентарну већину за састав нове владе.

Трка Макрона и Ле Пенове

Рат у Украјини уздрмао је ситуацију у Француској уочи предсједничких избора заказаних за 24. април и постало је готово јасно да највећу корист од тога има човјек који већ сједи у Јелисејској палати  Емануел Макрон. Све оно што се догодило у посљедњих мјесец дана чини његов поновни избор готово неизбјежним. Макрон тренутно ужива око 27 одсто подршке бирачког тијела, док његов најжешћи политички опонент десничарка Марин Ле Пен око 20 одсто.

Побједа у првом кругу

Када је у питању избор предсједника Србије, према досадашњим анкетама, од осам пријављених кандидата, Вучић би могао добити чак око 56 одсто гласова, Здравко Понош 28,5 одсто, Милица Ђурђевић Стаменковски 4,5, Милош Јовановић четири, Бошко Обрадовић 3,5 и један одсто Биљана Стојковић. И кладионице које су понудиле изборе, као опцију за клађење, прогнозирају да другог круга неће бити па дају ниске квоте да ће Вучић побиједити већ у првом кругу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана