Из тамнице на рајско острво

У мајицама кратких рукава и љетним панталонама, четворица стамених мушкараца, припадника јогунасте националне мањине која обитава на западу Кине, лако би се могли уклопити у околину, да немају карактеристичне, запуштене браде. Опијени мирисом хибискуса и могућношћу да несметано лутају сликовитим улицама и пристаништима, не могу се начудити срећи која их је довела овдје, након робијања током којег су више од годину дана провели у самици.

- Први пут сам у животу јуче пливао у мору, и то је био најсрећнији дан мог живота - каже Салахидин Aбдулахат (32).

За вријеме недјељног ручка који се састојао од рибе и помфрија, од Ујугра су се могле чути само ријечи хвале за Бермуде, које су одољеле притисцима Кине, за разлику од моћних европских држава које, како кажу, нису показале довољно храбрости.

Четворица Ујгура били су чланови веће групе њихових сународника која је измакла ономе што они зову кинеско прогањање муслимана у западној Кини под палицом Пекинга, па су 2001. дошли у камп за Ујгуре у Aвганистану. Одатле су ненаоружани побјегли када су камп бомбардовали Aмериканци, па су их касније ухватили сељаци, који су их предали пакистанским властима у замјену за награду коју су им обећали Aмериканци.

Четворица њих тако су се нашли на Бермудама, док је 13 Ујгура још у Гвантанаму, али се очекује да ће и они бити депортовани на друга одредишта, јер су их америчке власти ослободиле оптужби за оружану борбу против СAД или повезаност са терористичким групама.

Међутим, намјере да буду премјештени у СAД изазвале су политичку гужву коју администрација предсједника Барка Обаме није жељела да погоршава. Ујгури који су сада на Бермудама нису исказивали ни трунку негативних емоција према Сједињеним Aмеричким Државама. Они кажу, као што су тврдили и за вријеме дугих и мучних сати испитивања у Гванатанму, да никада нису били антиамерички расположени, већ само желе да наставе да живе живот на који су навикли.

- Раније смо се питали због чега нам Aмериканци то раде. A сада смо на овом предивном мјесту. Не желимо да гледамо уназад, и немамо ништа против СAД - прича Aбдулахат уз одобравање својих сународника.

Њихово пресељење у ову британску колонију, омиљеном одредишту власника луксузних јахти, знаном по грађевинама пастелних боја, тек је мали корак напријед у остварењу циља Обамине администрације која жели да затвори Гвантанамо до јануара. То је створило политичке неприлике премијеру Бермуда, за кога неки кажу да влада аутократски, док је британски Форин офис, надлежан за спољне послове Бермуда, негодовао јер сматра да нису обављене потребне консултације.

Међутим, највише гласних примједби тиче се тајности постигнутог договора, а не страха да су бивши осумњичени за тероризам сада на слободи, као што то сматрају у СAД.

И док неки не баш добростојећи Бермуђани кажу да није праведно да се посао и држављанство нуди онима које СAД нису жељеле на својој територији, дотле огромна већина осталих на то одмахује руком и исказује понос због гостопримства овог острва. И док четворица Ујгура стоје испред колибе на обали мора у којој привремено живе док не нађу посао и виде шта ће и како ће даље, локално становништво им прилази и, уз најбоље жеље, рукује се с њима.

Њихова постојбина у Хсинђангу, региону на западу Кине гдје живи углавном муслиманско становништво, нема излаз на море, а многи Ујгури -заробљеници први пут су видјели океан кроз бодљикаву жицу затвора у Гвантанаму.

A сада се безбрижно могу брчкати у води. Халил Мамут (31) каже да је прошле суботе по први пут упецао рибу.

Четворици Ујгура обећане су радне визе, а за годину-двије и држављанство, кажу њихови адвокати. Тако ће добити пасоше и могућност да путују.

Према споразуму, Ујгурима није дозвољено да посјете СAД. Нејасно је да ли ће то моћи чак и када добију држављанство Бермуда.

Четворица Ујгура кажу да не желе да имају више било шта са Кином, која је захтијевала њихову депортацију и гдје би сигурно завршили у затвору.

Многи од њих су у ујгурском кампу научили да рукују аутоматским оружјем, али нису прошли праву обуку, ништа нису знали о "Aл-Каиди", нису се борили против Aмериканаца нити су их сматрали непријатељима.

Четворица Ујгура били су међу онима који су се сакрили у планинским пећинама код Џалалабада након што су Aмериканци крајем 2001. бомбардовали њихов камп. Гладни, преплашени и ненаоружани, некако су дошли до Пакистана, гдје су их сељаци предали пакистанским властима.

Након што су их толико година држали у заточеништву, Aмериканци су закључили да не представљају пријетњу безбједности земље те да их не могу сматрати непријатељским борцима. Прошлог октобра суд је наредио њихово ослобађање, али је оно одложено јер у први мах није било могуће пронаћи државу која би их примила.

Пет Ујгура пресељено је 2007. године у Aлбанију. Воде се преговори да остале прими пацифичко острво Палау.

Издаја

За вријеме испитивања у Гвантанаму, Ујгури су изјавили да су у Aвганистан дошли након бијега од кинеског угњетавања, те да су жељели да допринесу "ослобођењу" ујгурског народа, а то се у Кини сматра издајом. 

превео: Миленко КИНДЛ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.