Из поплаве излазимо као бољи људи

Цвија Мркоњић
Из поплаве излазимо као бољи људи

Шок и невјерица, слику као што су потопљена бањалучка насеља Чесма и Лазарево видио сам само на филму у вијестима када неку земљу погоди цунами. Страх, сузе и туга, људи у мокрој и прљавој одјећи броје штету.

Овако један од волонтера Градске организације Црвеног крста Бањалука Дарио Каламанда описује страхоту коју су проузроковале поплаве које су задесиле његов град и читаву РС прије неколико дана.

- Нико не може да дочара количину блата по којој људи ходају, уништене кревеце за бебе, намјештај, бијелу технику. Људи чисте и броје штету. Волонтери покушавају да им помогну - наводи Дарио.

Он каже да је дуго волонтер у Црвеном крсту и да није могао замислити да ће катастрофа ових размјера задесити његов град, његово и многа друга насеља.

- Видио сам силан страх, сузе и тугу и можеш само исто тако да се осјећаш. Борили смо се са емоцијама, питали смо се шта ће и куда сада сви ти људи - рекао је Дарио.

Он је додао да је након изливања ријеке Врбас завладала паника и да је за два-три сата у продавницама  нестало воде и хљеба, али и много других намирница.

- Великом броју породица остале су само празне просторије, четири гола зида. Вода је нанијела блато, пацове, мишеве, змије, смеће у куће - казао је овај млади волонтер.

- Саосјећам са људима који су у једном тренутку изгубили све у шта су улагали године и новац. Туга и страх је гледати како градска чистоћа одвози на отпад све што су имали - рекао је Дарио.

Испричао је и да га је ганула старија госпођа са ампутираном ногом која је дошла таксијем до њихових просторија како би донијела помоћ.

- Из овога излазимо са поуком, новим знањима и вјештинама. Најважније је што излазимо као много, много бољи људи - закључује Каламанда.

Он и његови многобројни другари су од првог дана даноноћно помагали у Црвеном крсту. Нису спавали по четири дана, али су, како кажу, снагу проналазили у жељи и вољи да помогну.

Душка Вучетић била је у бањалучком насељу Пријечани само дан након што се вода повукла. Заједно са осталим волонтерима Црвеног крста побринула се да становници добију питку воду и храну чим је терен био проходан.

- Нису имали воду ни струју. Нису имали на чему да спавају, нити су имали покриваче. Изгледало је застрашујуће. Било је дјеце и одраслих свих старосних доба - испричала је Душка.

Она каже да је извлачење воде из кућа тада било још у току, а по двориштима је лежао разбацан намјештај, одјећа, обућа и остале ствари које су становници посједовали.

- Радим од првих дана, напорно јесте, али ми снагу даје када видим колико моја помоћ некоме значи. Бићу на располагању до посљедњег дана и настојаћу да помогнем колико могу што већем броју људи - рекла је волонтерка.

Истакла је да су њихови телефони звонили на сваких пет минута и да им се јавио велики број грађана који су много допринијели помоћи угроженима доносећи своје донације.

Акција сакупљања помоћи и дистрибуције пакета се одвијала и у бањалучком Дому омладине, а тамо смо затекли Небојшу Бабића како у младалачкој кошници сортира, пакује и врши утовар пакета које су слали породицама које је задесила несрећа.

- Увијек је нечег фалило, пакете нисмо могли паковати без хљеба или воде, али добри људи су стално пристизали и доносили нове кесе са намирницама. Одвојено смо паковали храну и пелене за бебе и слали даље - казао је Небојша.

Он додаје да је волонтера у Дому омладине било довољно, да се ради у двије смјене, те да је било и времена за кратак предах јер су се међусобно мијењали.

Све у свему, град Бањалука је врвио од младих људи жељних да помогну, како у Бањалуци, тако и у осталим градовима Републике Српске који су погођени поплавама.

Тако су екипе студентске бригаде, као и други људи добре воље, навукли чизме и маске, узели лопате у руке и кренули пут Добоја, Шамца, Модриче, Српца и многих других мјеста како би помогли свом народу у невољи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана