Из фотеље до европске дипломе

Тако ће од ове школске године и српски бруцоши моћи да упишу економију на Универзитету "Доба" из Марибора, који је већ одшколовао пет генерација електронских дипломаца у "дежели". Упис се обавља у седишту огранка у новобеоградском Центру "Сава",  а  све остало се завршава из омиљене кућне фотеље и уз помоћ компјутера који је уместо за "четовање", овога пута средство за долазак до високошколске дипломе.

Словеначки "он лине" факултет који шири универзитетску мрежу на просторе Србије под слоганом "Интернетом до ЕУ дипломе", нуди седам семестара по Болоњској декларацији и тако отвара врата српским кадровима за рад у компанијама Старог континента.

Руководство високе пословне школе из Марибора, директорка Јасна Доминко-Балов и декан др Борис Цизељ за "Глас Српске" објашњавају да је ово "школовање на даљину" идеално за све који су већ у радном односу и немају времена да се посвете редовном студирању. Како кажу "студирај, иако радиш" и стићи ћеш до дипломе која те кандидује за ЕУ. Добро је и за спортисте који су претрпани тренинзима и путовањима и све који не воле да проводе време у учионицама на свакодневним предавањима и вежбама.

На Мариборском факултету, студира се на српском језику, а осим рачунара и приступа Интернету, потребан је још само  радни елан.

За стицање знања задужени су словеначки професори с међународним угледом и домаћи ментори, који од тренутка када решите да станете у ред за будуће "академце" постају ваша сенка, читаве седмице, 24 сата дневно.

Факултетску литературу студенти добијају одласком у виртуелни амфитеатар, али то не треба да вас брине, јер је диплома стварна.

Студенти имају такозване "пројектне дане" у Словенији, односно низ сусрета и разговора са колегама који су дипломирали на исти начин, па менаyерима и признатим професорима економских наука.

Др Борис Цизељ, декан и први амбасадор Словеније у ЕУ каже да на Високој пословној школи "Доба" која је водећа за "студирање на даљину" у Словенији и сарађује са најбољима у Европи, нико од студената није "број", већ партнер у развоју свог стручног профила.

Он открива да ће "Доба", полазницима у Србији, између осталог, понудити и знање у лобирању, једном од послова новог миленијума, који је још увек непознаница за нас, док седиште ЕУ у Бриселу, врви од лобиста.

- Лобирање је некада представљало утицај на доносиоце одлука у области законодавства, а ширењем и растом утицаја на друге сфере данас је постало нова академска дисциплина - објашњава он за "Глас Српске".

Данас је толико моћно, да се може рећи да без лобирања, нема успеха.

- Без лобиста ван граница земље не треба ништа започињати. То су схватиле не само најразличитије организације, консултантске фирме, регионалне и државне канцеларије, већ и синдикална и струковна удружења и сви отварају своја седишта у главном граду Белгије.

- Брисел је светска престоница лобизма, има 3000 канцеларија за ову намену и 16.000 лобиста. Некада је њихово деловање било реторика, а данас је ударно оружје - аргумент.

У осврту на државе настале из бивше Југославије, како истиче, показује се да је Хрватска најозбиљније схватила важност појединаца и група лобиста.

- Загреб има пет канцеларија у Бриселу, Србија три, Словенија једну мање од Србије, а БиХ, колико знам, има канцеларију Сарајевског кантона - објашњава овај стручњак.

У административном седишту ЕУ, се према његовим речима, одлучује на три нивоа, па није ни чудно што је Брисел у фокусу бројних лобиста.

Мислите на себе и, како каже директорка факултета Јасна Доминко-Балов, инвестирајте у сопствену будућност, студирајући на практичан и привлачан начин.

- Ово студирање, искуство је показало, не одузима време планирано за породицу, дружење с пријатељима и друга интересовања - наводи.

У разговору за "Глас Српске" открива да сви који се одлуче да узму индекс ове високошколске установе, улазе у велику светску породицу од 18 милиона он-лине студената - истиче и објашњава да запослени у Словенији који су прошли виртуелно учење у Словенији, популарно га зову "викенд студирање".

Професори акценат стављају на развијање креативности, па је  много мање теорије, а више семинарских радова. Испити су сваког месеца, а ако се овом Интернет доласку до дипломе било шта може замерити, онда је то обавезни долазак на полагање испита.

У Словенији су е-студирању првенствено наклоњене жене између 25 и 35 година старости. Оне имају кућне обавезе, децу, а неке и раде.

У Србији су за сада заинтересовани више мушкарци, а одељењу мариборског факултета у Београду су се јављали интересенти из Републике Српске, Црне Горе, па чак и Македоније.  

У Словенији је 40 одсто компанија опредељено за овај вид студија и мастер усавршавања својих кадрова, пошто се показало као добро, а он-лине студенти, успешни као и редовни. Тако се, између осталих, школују кадрови Пошта Словеније и мобилне телефоније, "Меркатора", "Горења"...

Београдски огранак факултета је поверен Полони Балох. Она нам објашњава да се на нет-факултет могу уписати и они са дипломом више економске школе који аутоматски крећу у трећу годину.

Од 2009. године, у Београду ће бити уведене и мастер студије.

Стручњаци овог факултета имају план ширења факултетске мреже, а он, према речима Балох, зависи од ширења компјутерске мреже међу грађанством, пошто је важно да бар три четвртине студената има приступ Интернету.

Дозвољено и одустајање    

Бруцоше чека уводни сусрет на којем се упознају са начином студирања, наставницима, менторима и колегама, а тада добијају приступну лозинку и распоред часова. Свако се после уводне недеље може исписати, ако му овај начин школовања не одговара. Учи се и полаже по један предмет, а време припреме је зависно од његове тежине четири до седам недеља. Датуми испита су унапред утврђени за сваку годину.

Дипломци  

Полона Балох која води београдско одељење објашњава да упис траје до 10. октобра, а у Београду ће ове године бити примљено 80 бруцоша.

- Људе који се јављају највише занима цена и мисле да смо много скупљи, јер наши дипломци добијају дипломе признате у ЕУ. Мислим да смо са ценом од 1.700 евра, гледајући београдске приватне факултете, негде у средини - објашњава она и као охрабрујући податак наводи статистичке податке из Словеније који говоре да је по завршетку електронског  факултета, 61 одсто дипломаца напредовало у послу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.