Иван М. Лалић: Постали смо негативци из видео-игара

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" драмски писац Иван М. Лалић, умјетнички директор Фестивала "Cinema City" и директор "Миксер фестивала", који је својим текстовима, али залагањем у култури дао снажан печат српској културној сцени.

* ГЛAС: Како Вама, успјешном драмском писцу, изгледа српска животна драма?

ЛAЛИЋ: Трудим се да увек будем позитиван и да увек идем напред како ме прошлост, а она заиста није била лака, ни наша колективна, а ни моја приватна, не би вукла назад. Подсетићу да је 20. век, заправо био век у коме је, у три велика, историјска наврата, изгинуло око три милиона Срба. За овако мали, европски народ какав је наш, то је стравична чињеница. Од победничког, веома угледног народа с почетка 20. века, крајем 20. века постали смо негативци из видео-игара. Страшне су грешке прављене у националној политици. Aко Вам кажем да је период титоизма заправо био једини период благостања и мира за српски народ у 20. веку, онда цео проблем постаје још комплекснији. Верујем да је 21. век, век благостања у коме ће наша деца избећи онај стандардни усуд сваког Србина - а то је да у свом животу мора да закачи макар један рат.

* ГЛAС: Ко су људи који чине данашњу друштвену елиту?

ЛAЛИЋ: Сваки рат неминовно изазива велике друштвене потресе, па и прекомпоновање друштвене елите. Aко говоримо о политичкој елити, можда најбољи одговор даје управо представа Николе Пејаковића "Народни посланик". Уколико говоримо о културној елити, она је и даље заробљена у седамдесетима у времену српског либерализма, раних Битефа, Београда, као културног тампона између истока и запада. Контекстуално, та енергија је била значајна, али је данас потпуно превазиђена и контрапродуктивна, јер је ова елита увек зависила искључиво од дворског новца кога данас има све мање и све га је теже добити дискреционим одлукама политичара. A пошто је та генерација склона комесарском начину одлучивања о дистрибуцији јавног новца и пошто је још увек веома близу власти, онда ситуација није нимало ружичаста за људе који мисле и делају другачије, попут моје маленкости.

* ГЛAС: Каква је Ваша слика српског духовног простора?

ЛAЛИЋ: Морам да Вам кажем да припадам корпусу људи који префикс "српски" не доживљава као суштинску детерминанту свог интелектуалног и креативног деловања. С друге стране, веома сам инволвиран у промоцију српске креативе - ево сада на Мултидисциплинарном фестивалу "Миксер" у Београду који претходи Фестивалу "Cinema City", трудим се да представимо најбоље од српског дизајна, музике, визуелних комуникација. Преведено, велики сам промотор и амбасадор српске памети, креативности и иновативности што сматрам врхунским патриотизмом, без било каквог политичког предзнака. Два филма која сам уврстио у националну селекцију, а која долазе из Бање Луке, а који имају суфинансијере из Србије, нису увршћена у селекцију из некаквих "српских" дневно-политичких разлога, већ зато што верујем да ће такав потез с једне стране освежити фестивал, а с друге стране дати легитимитет једној сјајној енергији која се појављује у Републици Српској и којој свакако треба одати признање, поспешити је и даље развијати.

Чујем и да је најновији Зечевићев филм, који је сниман у Републици Српској, сјајан, штета што није могао да стигне на наш фестивал. То су све лепе ствари, а мешање енергија, талената и креативе је нешто што ме веома инспирише и чини заиста срећним ствараоцем и креатором културних догађаја.

* ГЛAС: Како оцјењујете овогодишњу домаћу филмску продукцију?

ЛAЛИЋ: Имам утисак да се тренд од прошле године наставља, а то је потпуно одсуство стилског, естетског и жанровског заједничког именитеља филмова који су у међувремену завршени. Мене тај податак радује, мислим да је филм, као и свака уметност, потпуно индивидуално поље деловања. Све око нас се унифицира, глобализује, сакупља, укрупњава, није лоше имати овакве мале "борбене филмске оазе" које нису у корелацији једна са другом, без обзира на разлог, а он није весео - ми наиме и даље немамо филмску сцену какву бисмо волели, немамо функционални филмски центар Србије, ми смо и даље један филмски провизоријум који функционише на сналажењу и енергији појединаца.

* ГЛAС: Које су новине овогодишњег Фестивала "Cinema City" и измјене у програмском концепту?

ЛAЛИЋ: Тешка је ова година била за све, па и за "Cinema City", тако да у програмском концепту, није било неких радикалних резова, осим наравно редукције броја филмова. Ја дубоко верујем да "Cinema City" мора да остане и поспеши свој концепт потпуне отворености и доступности према млађим ауторима, према low budget филмовима, те и мене веома занима шта је наш селектор селекције "up to 10.000 bucks" Владимир Перишић изабрао. Преведено, "Cinema City" мора да поврати наду да за добар филм и добру идућу филмску шансу није неопходно имати велики буџет, државну подршку или партијску књижицу.

* ГЛAС: На овогодишњем фестивалу биће приказана и два филма из Републике Српске "Мотел Нана" и "32. децембар". Какво је Ваше мишљење о тим остварењима и уопште о раду филмских стваралаца из Републике Српске?

ЛAЛИЋ: Па, можда је овај податак управо права новина Фестивала "Cinema City" 2010. и сјајно освежење које нам долази из Републике Српске. Наиме, копродукције се дефинитивно представљају као добитни, регионални модел за снимање филмова, ја верујем да ће ускоро бити - и једини могући с обзиром на то да сви знамо колико је филм - скупа играчка. Консеквентно, верујем да ће мале националне кинематографије у региону неминовно морати да уђу у перманентна партнерства са колегама из региона. У том смислу биће јако тешко одредити шта је национални филм, а шта није. Зато верујем да су и Велиновићев и Хајдуковићев филм заправо ледоломци који у будућности могу одредити и карактер селекције "национална класа" Фестивала "Cinema City".

* ГЛAС: С обзиром на то да сте писали о медијима и медијској свијести народа, како коментаришете чињеницу да у медијима све мање има вијести из културе?

ЛAЛИЋ: Ово је право питање, мислим да су медији најнеспремније дочекали транзицију и да је смрт културних редакција свих медија једна опака чињеница која у доброј мери може утицати на креирање културног обрасца нације. Ових дана сам у великим припремама пред "Миксер фестивал" и морам да кажем да се осећам јако добро, јер сам убедио наш највећи национални медиј да прати и извештава са нашег фестивала, чак и у другом Дневнику. Морамо се борити и морамо убедити "надлежне" да је култура најважнија! Чак и ако то није истина, ми то морамо чинити! Верујем да без етичке транзиције нема ни економске транзиције. Култура је свакако та која промовише апсолутне вредности да бисмо ишли даље. У срећнији, мирнији, просперитетнији 21. век!

Посланик

* ГЛAС: Како оцјењујете рад позоришних стваралаца из Републике Српске?

ЛAЛИЋ: Прошле године сам као директор Стеријиног позорја са великим задовољством угостио представу "Народни посланик" Николе Пејаковића, чији сам велики фан. И представе Николе Пејаковића, али и младе бањолучке глумице Николине Ђорђевић, која има све предиспозиције да постане наша будућа Мира Ступица, Светлана Бојковић, Мирјана Карановић или Весна Тривалић. Дакле, класа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.