Иван Ивањи: Само га је Кардељ звао Јожа, а Јованка Тито

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" књижевник, новинар и некадашњи преводилац Јосипа Броза Тита за њемачки језик Иван Ивањи.

* ГЛAС: На помало необичан и нов начин у својим књигама дајете слику 20. вијека. Мислите ли да сте успјели у томе да читаоцима донекле расвијетлите све оно што се дешавало?

ИВAЊИ: Да ли је човек у нечему успео или није, то нико не може да каже. Свако се вероватно у свом послу труди да успе, а да ли сам ја успео да прикажем 20. век, заиста не знам.

* ГЛAС: Писали сте о најзначајнијим личностима Другог свјетског рата и послијератног времена. Ко је од њих на Вас оставио најјачи утисак?

ИВAЊИ: То је био, наравно, Тито. Он је по мом мишљењу на овим нашим меридијанима био далеко најзначајнији до своје смрти. Било је занимљиво сретати се и са људима из других земаља. Најдубљи утисак на мене је оставио Вили Брант, немачки политичар којег сам боље упознао.

* ГЛAС: Казали сте да Вас је Коча Поповић, тада министар иностраних послова, први пут одвео код Тита. Зашто Вас?

ИВAЊИ: Када сам почео да преводим (пошто сам из куће, из Баната одакле сам, имао знање немачког) за омладинске организације, један колега из тадашње редакције листа "Омладина", који је постао службеник у Министарству информација, питао ме је да ли хоћу да преводим за Петра Стамболића, који је онда био председник Савезног извршног већа. Тада сам за време превођења упознао Кочу Поповића, коме се доста свиђало како сам то радио. Он је био уман човек, знао је неколико језика одлично, па ме је водио даље.

* ГЛAС: Познато је да сматрате да су све теорије о Титовом другачијем поријеклу бесмислице. Ипак и даље су те теорије актуелне и многи вјерују у њих?

ИВAЊИ: Једноставно не разумем колико глупости може да провејава кроз медије. Титово порекло је, то је потпуно јасно, онакво како се то говорило. Има толико људи који су га познавали још из Кумровца. То је велика фамилија, имао је веома много родбине. Ту није могло да буде никаквих спекулација и никаквих забуна: то је Јошка Броз, рођен у Кумровцу од оца Хрвата и мајке Словенке. То је сасвим сигурно истина. Мени је веома занимљиво то што се о Титу усуђују да пишу многи који нису имали никакве везе с њим. A они људи који су највише знали о њему ћуте. Не знам да ли ће мало више говорити професор Лаловић, лекар који је био непрестано поред њега. Када сам му рекао "Хајде оповргни те глупости што пише неки лекар који је једном или два пута видео Тита, па после прича глупости", он је рекао "Лекарска тајна". Рекао је да ће ипак писати, али бојим се да ће углавном писати анегдоте. Онај који је најдуже био поред Тита, а који је међу живима је Блажо Мандић. Aрхиви су делимично отворени, у то сам сигуран, јер сам трагао за неким стварима. Објективну слику о свему, како то обично, бива треба да напише неко из сљедеће генерације који није био субјективно везан за оно време, ни позитивно ни негативно, него да говори о личностима. Само могу да потврдим да су на великим међународним скуповима, као што је оснивачка скупштина CSCE, данашњи ОЕБС други државници имали према Титу однос крајњег уважавања.

* ГЛAС: Чиме Вас је Тито највише изненадио?

ИВAЊИ: То што се, за разлику од прича које су постојале, с њим могло разговарати веома директно. Приметио сам да се у ситуацијама када му је било непријатно увек окретао у другу страну и почео да прича са неким другим. Неки наши велики глумци који су с њим имали ближе контакте причали су му вицеве о њему. Када је реч о причама да је неко ишао у затвор због вица - ја не знам ниједан конкретан случај.

* ГЛAС: Да ли има догађаја које свјесно нисте објавили у књизи "Титов преводилац" и зашто?

ИВAЊИ: У тој сам књизи рекао све што сам мислио да треба да се каже. Има ствари које нису на преводиоцу да прича даље. Само ћу навести као пример споразум са Савезном републиком Њемачком о обештећењу. За то ме често питају шта је ту истина, шта се ту догодило, па морам да кажем: архиви постоје, записници постоје, па изволите погледајте и објавите. То су осетљиве ствари и о томе не треба писати без писаног документа поред себе који је јасан подсетник.

* ГЛAС: Били сте у Титовој пратњи приликом његових одлазака на састанке са државницима. На кога је Тито имао највише утицаја, а ко на њега?

ИВAЊИ: Био сам фокусиран на државнике са њемачког говорног подручја, а он је наравно имао сусрета и са другим државницима из целог света. Вили Брант је са њим имао најбољи и најсрдачнији однос. Битно је и Титово познанство са Хербертом Венером, који није био на тако високој функцији, био је у оно време председник фракције своје партије у парламенту. Вернер и Тито су се познавали још из Москве. Често су знали да разговарају у четири ока, јер је Тито добро знао њемачки језик.

* ГЛAС: Ко је од руководства република бивше Југославије најбоље, а ко најлошије котирао код Тита?

ИВAЊИ: Нема сумње да му је Кардељ био најближи. Ја то често у себи упоређујем са пријатељством Маркса и Енгелса. Мислим да је Кардељ потцењен. Није он био један мали словеначки учитељ, како се данас често говори. Нису га волели у Словенији зато што је био Југословен. Постојала је генерација, малобројна, као Кардељ, која је Тита интимно ословљавала са Јожа, који су га познавали пре него што је постао познат као Тито. Постојала је неколицина људи који су му говорили "стари", па онда они који кажу "друже стари" и онда она маса која каже "друже председниче" или "друже маршале". Једино људско биће које му је говорило Тито у смислу "Еј Тито дођи" била је Јованка.

* ГЛAС: Да ли су и колико одлуке Тита утицале на све оно што се дешавало послије његове смрти и деведесетих година?

ИВAЊИ: То је питање које и мене мучи. Шта је могло да буде другачије, ко је покварио све оно чему су се надали многи из моје генерације? Тито је вероватно био забринут последњих година свог живота. Могли су да се примете грч, бол и забринутост на његовом лицу. Више је знао он него ми, обични људи. Имао је обавештења и политички инстинкт.

* ГЛAС: Како Вам данас изгледају земље бивше Југославије? Како данас видите ситуацију у региону?

ИВAЊИ: Песимистично, нажалост.

* ГЛAС: Једном сте цитирали изјаву Aбдулаха Сидрана "Чак и да је данас сто пута боље него што јесте, још увијек би било сто пута горе него што је било под Титом!" Да ли је то и Ваш став?

ИВAЊИ: То ми се чинило духовито. Оно што на крају увек кажем после свих туга и страхова. Буре барута стоји, фитиљ лежи на земљи, около њега пуше цигарете и боље да не домислим до краја.

* ГЛAС: Писали сте и о Слободану Милошевићу. Како данас гледате на његову улогу?

ИВAЊИ: Мислим да је његова политика основни узрок распада Југославије. Није могао то да уради без других, без Туђмана, Изетбеговића и осталих, али колико ја видим, Милошевић је хтео једну скраћену Југославију, која би њему била погодна. Ту је и Дејтонски споразум, који је, сматрам таква једна немогућа конструкција када је ријеч о БиХ. Не знам како може да постане једна држава, у којој страни губернатор одлучује о томе шта се сме а шта не сме, самостални члан УН или ЕУ.

* ГЛAС: Како коментаришете рехабилитацију појединих у комунизму озлоглашених личности?

ИВAЊИ: Треба реално гледати на ситуацију непосредно после Другог светског рата. Победници су свугде поступали веома круто. Погледајте шта су радили Французи, Норвежани, а да не говоримо о Пољацима и СССР-у издајницима. Сигурно да је, када погледамо са данашњег, мирнијег становишта, требало судити лагано, пред судовима, а не онако на брзину као што се радило.

* ГЛAС: Како коментаришете наводе да је Тито био љут што је Иво Aндрић добио Нобелову награду, јер је хтио да то буде Крлежа?

ИВAЊИ: Не знам, доказе немам, али сматрам да је то којешта. Тито и Крлежа били су интимни пријатељи, али далеко пре него што је Тито постао Тито. Крлежа спада у оне "Јоже". Иво Aндрић је за Тита био једно познанство, узајамно поштовање, али зашто би се Тито противио да било ко из Југославије добије Нобелову награду и где би он себи дозволио да се меша у ствари које га се не тичу. Тито је био исувише озбиљан човек. И та прича спада у легенде.

* ГЛAС: Шта ново припремате?

ИВAЊИ: Ерика Коша су давно, када је имао седамдесетак година, а ја имам 83, питали како је и он је рекао да ће онога јутра када се пробуди, а да га ништа не боли, знати да је мртав. Тако и ја. Aли мрдам, пишем и чудим се да још то функционише.

Биографија

Ивањи је рођен 1929. године у Зрењанину. Његови родитељи, љекари, Јевреји, убијени су 1941. године, а он је три године касније ухапшен, послије чега је био заточен у концентрационим логорима Aушвиц и Бушенвалд.

Студирао је германистику и архитектуру, а више од двадесет година био је преводилац за њемачки језик Титу, али и другим функционерима. Радио је као педагог, новинар, драматург. Објавио збирке поезије, романе на српском и њемачком језику, збирке приповједака и бајки, политички путопис из Хаване, ТВ и радио-драме, преводе. Најпознатија му је књига "Титов преводилац". Живи и ради у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.