Италијани заводници, Французи кукавице, а Британци снобови

Историјско памћење је веома јака ствар. Оно може опстајати не само деценијама него и вијековима, а при томе се калеме и савремени догађаји. Све је то довело до стварања стереотипа и предрасуда о одређеним народима, који су понекад забавни и духовити, али најчешће веома опасни јер се неки народи спомињу у веома негативном контексту.

Тако су на "географској карти" стереоптипа Шкоти шкрци, Италијани заводници, Црногорци љенчине, Арапи терористи, Колумбијци мафијаши... На предрасуде, у сваком случају, није имун ниједан народ на свијету.

Стереотипи о Европљанима

Типичан стереотип о Британцима гласи да су они "полуголи пијани хулигани" и уштогљени снобови. Ипак, остаје нејасно како истовремено могу бити обоје.

Французи су, кажу њихови сусједи, "арогантне кукавице и шовинистички еротомани", али и веома шармантни, док су Нијемци наводно суперефикасни, марљиви и дисциплиновани.

За Италијане се прича да воле избјегавати плаћање пореза, али и да су страствени љубавници. Ипак, важе и за "мамине мазе" неспособне за чин храбрости. Италијани опет сами за себе тврде како им је једина мана самодопадност.

За Пољаке се може чути да су "пијани фанатични католици" са дашком антисемитизма и да су посебно надарени за водоинсталатерство.

За Шпанце кажу да су мачо мушкарци и ватрене жене, те да су склони забавама и сијестама, па ништа друго ни не раде.

Земље бивше Југославије

Још у вријеме Југославије сви "наши народи и народности" имали су своје негативне "карактеристике" - од љености до глупости.

Највећи дио њих задржао се до данас или су незнатно модификовани. Тако су Црногорци, осим што су остали лијени, постали и шверцери дувана, они који живе у БиХ су остали симбол за бауштелце, Срби и Хрвати су и даље "најдражи непријатељи", а Словенија нам је "скуп пут до Граца" или "земља која се може проћи аутомобилом са горивом на резерви".

Познати ликови у вицевима су Хусо, Хасо, Суљо, Мујо и његова жена Фата. Ова имена ликова су стереотипна виђења Босанаца у бившој Југославији. Стереотипи у вицевима су везани за глупост, љеност и дивљаштво. Вицеви су црнохуморни и садрже много ироније. Могу се упоредити са вицевима о полицајцима или плавушама.

На овом се простору често стварају и стереотипи према мјесту живљења, па су тако Пироћанци и Бодули шкртице, Лале наивни, док су Гламочани сељаци којима је главни циљ да дођу у већи град и заузму добра радна мјеста. И о њима због тих стереоптипа постоје бројни вицеви.

Према стереотипима, Роми су лопови и преваранти.

Мапе стереотипа

Бугарски дизајнер, фотограф и илустратор Јанко Цветков направио је седам мапа на којима су земље Европе представљене са аспекта националних стереотипа који владају у друштву. Његов пројекат је на интернету постао права сензација.

На мапи "Европа очима САД" Русија, Украјина и Бјелорусија су обојене у црвено и њихове становнике Американци називају "комуњаре". Њемачку Американци асоцирају на "прљави порно", а Француску на "смрдљиве људе". Велика Британија је за Американце означена као "мамица", док су Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка, као и Балтичке земље, назване "тампон зоном". Скандинавија је "Социјалистички савез", Швајцарска – "Бабло", Ирска – "Свети Патрик", Италија – "кумови", Исланд – "Викиликс", Грчка – "демократија", Холандија - "Содома", Белгија – "Гомора", Шпанија – "Мексико", Португалија – "Бразил", Аустрија – "Афелрухен", Средоземно море – "базен", Румунија, Молдавија и Бугарска – "Дракула", бивша Југославија – "грађанин Зло", а Турска – "јело на Дан захвалности" (Turkey на енглеском значи ћурка). 

Европа у очима Велике Британије изгледа много другачије. Руси су у очима Британаца названи "великим расипницима", Украјину су Енглези крстили као "нека тамо неразумљива земља", за Молдавију кажу "О, Боже!", а Бјелорусија да је "Неодређена територија". У очима Француза Русија је означена као "машта Наполеона".

Њемачка, према мишљењу Цветкова, доживљава Русију као "Гасни подрум", а и Италија је ставља у контекст рада "Гаспрома". Пољска је за Италијане "отаџбина папе римског", Украјина - "Земља жена свијетле косе", Француска је "империја Карле Бруни", Чешка - "Земља пива", Швајцарска – "волволенд", Норвешка – "хипербореја" а Њемачка "земља лудачке прецизности". Бугарска, сјећајући се по свој прилици социјалистичке прошлости, види у Русији "великог брата". Украјини је приписан епитет "крадљивци гаса".

Инсталација Давида Черне

У јануару прошле године инсталација чешког умјетника Давида Черне замало да се заврши великим скандалом. Скулптуре које је он направио исмијавале су специфичности, карактеристичне за ову или ону европску земљу. 

Тако је, на примјер, Литванију представљало пет фигура људи који су задњицу окренули у страну Русије. Мјесто Естоније било је означено српом и чекићем, а на мапи Пољске приказани су Ксенџи, који постављају заставу хомосексуалаца, док је Данска приказана у виду града од лего коцки, који прави лик пророка Мухамеда. Словачка је приказана у виду кобасице, пресвучене заставом Мађарске, а Румунија у виду дворца грофа Дракуле. Холандију је сасвим покривала вода из које су вирили минарети џамија. А Њемачка је у замисли чешког умјетника приказана као раскрсница аутопутева који подсјећају на свастику. 

Хумор чешког скулптора многима се није допао, а са највећим критикама на њега се окомила Бугарска, која је приказана као WC шоља. Умјетник је зато био принуђен да дио изложбе покрије црним платном. 

Негативни стереотипи о Србима

Од почетка деведесетих година прошлог вијека у свијету постоје стереотипи о Србима као злим и дивљацима. Као такви су представљени у бројним холивудским филмовима и серијама.

Књижевник из Београда Владимир Кецмановић каже да је за лоше представљање српског народа крива Си-Ен-Еновска слика која је формирана деведесетих година.

- Сви који у томе касније учествују и снимају филмове у којима су Срби представљени искључиво како лоши момци не морају нужно бити актери стварања те слике већ напросто то раде по инерцији. Лоша слика о Србима формирана је деведесетих година и она и даље траје. Због чега се ништа не чини да се та слика промијени у оним центрима који су је створили разлог је вјрероватно у даљим политичким притисцима који се формирају - каже он.

Лингвиста Миланка Бабић каже да је актуелан стереотип који подразумијева националне антагонизме у БиХ, а у коме се Срби приказују као негативци.

- Многи стереотипи су формирани у сврху комерцијале и политике, односно стварана је црно-бијела слика о народима у БиХ, да су једни добри и племенити, други јако лоши, а трећи лукави. Гледајући очима Запада, Срби су на крају испали "лоши момци", а ми који смо провели рат знамо ко је утицао на формирање тог мишљења - додала је Бабићева.

Откуд стереотипи

Социолог Иван Шијаковић је истакао да су стереотипи као начин комуникације били одувијек познати јер је увијек постојало нешто што се користило као општа карактеристика етничке групе, заједнице или културе и као такво преносило се са једне генерацију на другу.

- Бројна средства модерне комуникације у виду виртуелне мреже или сајбер простора подстичу развој нарочито културних и етничких стереотипа. То су углавном негативни симболи којима се описује припадник другог народа, пола, раси, вјери, идеологији и слично - појаснио је Шијаковић додавши да се стереотипима заправо жели показати супериорност над другима.

Историчар Арађанел Смиљанић је нагласио да су стереотипи постојали још у доба античке Грчке када су оне који нису причали грчким језиком називали "варварима" а такав њихов модус понашања радо су преузели и Римљани.

- Још од тог времена развија се негативно посматрање других народа и истицање њихових негативних особина док се властите презентују као пожељне и позитивне. С обзиром на то да живимо у времену брзих информација и високих технологија, тако се и стереотипи подједнако брзо развијају - казао је Смиљанић.

Дефиниција

У друштвеним наукама појам стереотип се користи за шематски, поједностављен и тешко промјенљив однос према некоме или нечему, као и круто и постојано понашање према нечему, без обзира на околности. Израз је настао у периоду јављања и развоја расних, етничких, вјерских и социјалних нетрпељивости. У основи стереотипа налази се погрешно и неоправдано широко уопштавање и конвенционално и поједностављено мишљење, концепција или вјеровање. Зато се сваки колективни стереотип који садржи изразито емоционално негативно оцјењивање неке етничке, националне, вјерске, социјалне или друге групе тумачи као предрасуда.

Како знаш да си поријеклом из Србије?

Многи се због стереоптипа и предрасуда често шале на свој рачун, па се тако на интернет порталима у Србији може пронаћи листа под називом "Како знаш да си поријеклом из Србије?" Ово су неке од ставки са те листе:

- На свом сопственом вјенчању познајеш само трећину гостију.
- Имаш бар једног рођака с којим твоја породица не разговара.
- Мама те још као малог научила да "промаја убија".
- Код вас у кући ракија се користи за лијечење свих болести, за прославе у свим приликама и као лосион за масажу.
- Код бабе мораш да ручаш супу, сарму, хљеб, месо, гибаницу, печену паприку, кромпириће, ћуфте, кифлице, пихтије и ванилице и наљутиће се ако не поједеш све !

- Говорили су ти да ће да ти порасте реп ако пијеш кафу кад си мали.

- Мама трчи за тобом да обучеш поткошуљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.