Истраживање: Ропство и у 21. вијеку

Танјуг
Истраживање: Ропство и у 21. вијеку

Париз - Ропство - иако, званично укинуто готово у свим земљама свијета, није коначно нестало, а феномен ропства је чак сложенији него раније, наводи портал Атлантико.

Француски партал преноси резултате истраживања које је о ропству у свијету објавила агенција Ројтерс. Француски медији пишу да се у Индији, гдје средња класа чини 30 одсто популације од 1,2 милијарде становника, кућна послуга претвара у робове.

Све је чешћа злоупотреба имиграната из Африке, Средњег истока и других дјелова Јужне Азије, наводе француски медији истичући да трговци и послодавци и даље могу да пролазе некажњено с обзиром да на то “да не постоје прописи, ни агенције које би посредовале приликом запошљавања кућне послуге”.

У Индији, “кућна послуга” броји око 90 милиона људи, наводи француски портал Атлантико, а иако, нема поузданих података о броју људи који су жртве трговине радном снагом, Влада Индије је објавила да је 126.321 дијете спашено ропства у 2011. и 2012. години, што је повећање од 27 одсто у односу на претходну годину.

Стејт департмент је, у најновијем извјештају, проценио да у свету има 27 милиона робова. Према подацима Међународне организације рада, 21 милион особа су жртве принудног рада, а међу њима је 5,5 милиона дјеце.

Развијене привреде броје мање од 1,5 милиона робова, а ропство је, према изворима Организације уједињених нација, трећа најуноснија трговина у свијету.

Процењује се да савремено ропство доноси 25 до 30 милијарди евра профита годишње, али осим мафијашке мреже, јако је тешко утврдити остале кориснике ове добити.

Исти извор наводи да су форме савременог ропства слиједеће - сексуално ропство које представља највидљију форму, и чије су жртве жене и дјеца, затим принудни рад који се тиче особа непрекидно изложених насиљу, које под претњом и без финансијске надокнаде раде тешке послове у условима опасним по живот. Дјеца просјаци такође спадају у ову категорију.

У актуелни вид ропства спада и ропствомкоје се организује посредством агенција које регрутују слуге, на Филипинима, Шри Ланци, Индији, или Источној Африци, за земље Блиског или Средњег Истока, као и директно, на пример, у Западној или Сјеверној Африци гдје се дјевојчице претварају у робиње.

У савремене форме ропства спадају и дјеца војници, затим жртве трговине органима, као и бракови у којима врло младе дјевојке постају кућне робиње.

И на крају, ту је и традиционално ропство које још постоји у земљама као што је Мауританија, која је само дјелимично укинула ропство 1981.

Објашњење за овај феномен, како наводи портал, лежи у чињеници да је због економске кризе све већи број људи спремно да повјерује у обећања послодаваца како би изашли из материјалне биједе, и тако постају лаке мете трговине људима, а мјере заштите у земљама порекла су недовољне и неадекватне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана