Источна Европа се не плаши нуклеарки

Мађарска, Румунија, Пољска, Чешка и Турска не виде разлог за промјену својих планова што се тиче изградње нових или проширења постојећих нуклеарних електрана. Напротив, пољски премијер Доналд Туск истиче да због догађаја у Јапану не треба изазивати општу хистерију, будући да узроци тамошње катастрофе нису неправилности у раду електране, него земљотрес и цунами.

То мишљење дијели и његов турски колега Реџеп Тајип Ердоган, који чак у својим размишљањима иде и корак даље па каже:

- У потресу могу да буду оштећене и друге ствари, рецимо мостови. Треба ли због тога да одустанемо и од градње мостова?

Дакле, владе Турске и Пољске желе изградњу нуклеарки на својим територијима. Aли, за разлику од Пољске, Турска лежи на трусном подручју, односно на подручју на којем постоји повећана опасност од земљотреса.

Двије земље разликују се и што се тиче мишљења својих грађана. Док се 60 одсто турских грађана изјашњава против планиране градње двије електране, у Пољској чак 65 одсто испитаника подржава коришћење нуклеарне енергије.

И Румунија, без обзира на катастрофу у "Фукушими", наставља да спроводи своје планове. Нуклеарна електрана "Чернавода", која је од главног града Букурешта удаљена 165 километара, требало би да добије два нова реактора. То је одлучено прије догађаја у Јапану.

У тој електрани до сада нису забиљежени никакви инциденти, али и Румунија се сматра трусним подручјем. Зато је неколико дана послије катастрофе у "Фукушими" Европска комисија од Букурешта затражила да нови реактори морају да задовољавају више безбједносне стандарде.

Предсједник Румунске агенције за атомску енергију Луцијан Биро сматра да нема разлога за забринутост, те истиче да је "Чернавода" међу 50 најбезбједнијих нуклеарки на свијету.

И чешки реактори у Темелину су наводно потпуно безбједни. Тако бар тврде чешке власти. Напротив, премијер Петр Нечас иронично примјећује да би било неодговорно узнемиравати становништво због неких имагинарних опасности, будући да Чешка, као што је познато, није угрожена цунамијем.

Чешка, исто као и сусједна Словачка, планира проширење постојећих нуклеарки.

Планови бугарске владе за градњу нуклеарне електране у мјесту Белене на Дунаву, које се налази на трусном подручју, у посљедње вријеме су застали. Влада је недавно објавила да су од руског произвођача затражена додатне гаранције за наручене реакторе.

Бугарски премијер Бојко Борисов најавио је тромјесечни мораторијум у пројекту "Белене". Еколошки активисти критикују пројекат "Белене", али већина грађана и послије несреће у "Фукушими" подржава нуклеарну енергију.

Јединој нуклеарки у Словенији, оној у Кршком, која је у сувласништву Хрватске електропривреде, радна дозвола истиче 2023. године, а влада премијера Борута Пахора залаже се за продужење њеног рада за још двадесет година и за градњу другог блока нуклеарке у Кршком, јер се ради о енергији коју Словенија за сада не може да намири у свом енергетском билансу.

Према једној од анкета 58,6 одсто грађана Словеније изјаснило се против инвестиција у нуклеарну енергију.

У Хрватској до сада нису спровођена истраживања о расположењу грађана према нуклеарним електранама послије трагедије у Јапану. Aли, забиљежено је јачање антинуклеарног покрета. Влада опет сматра да је веома ризично искључити нуклеарну опцију из будуће енергетске структуре државе, а тврди и да су, независно од тога да ли ће на крају Хрватска градити нуклеарну електрану, ризици од искоришћавања те врсте енергије знатно мањи него раније.

Многи политичари опет сматрају да нуклеарке за Хрватску нису права алтернатива. СДП-ов посланик у Сабору Славко Линић истиче:

- Цијела Европа је у посљедњих десет година радила на енергетици и на осамостаљењу држава у енергетској зависности, што, нажалост, Хрватска није радила.

Према Енергетској стратегији Хрватска до 2020. године планира да уложи око 15 милијарди евра у развој енергетског сектора али, како упозоравају стручњаци, даље од стратегије није се ништа учинило.

Мађарска

И мађарска влада сматра да је нуклеарна енергија - енергија будућности. Зато не само да не планира затварање нуклеарке "Пакс", него размишља и о њеном проширењу. Будимпешта такође истиче да је "Пакс" током деведесетих модернизован, баш зато што се у Мађарској често биљеже лакши потреси.

приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.