Истина о (не)ефикасности правосуђа

Са оштрим писмом Европске комисије поклопило се и формирање, односно почетак рада Привремене истражне комисије Представничког дома Парламента БиХ за утврђивање стања у правосудним институцијама. У саопштењу објављеном послије конститутивне сједнице ове комисије, за чијег предсједника је изабран независни посланик Дамир Арнаут, а за његовог замјеника посланик СДС-а и бивши министар безбједности БиХ Драган Мектић, наведено је да је циљ комисије да “истражи стање у правосудним институцијама с посебним освртом на способност ВСТС БиХ да учествује у процесима неопходним на путу БиХ ка Европској унији”. Предсједник ВСТС Милан Тегелтија оцијенио је да мандат парламентарне комисије сматра непримјереним покушајем притиска на рад правосуђа.

- Представнички дом БиХ нема никаквих ингеренција над радом правосуђа, осим доношења закона. Чланови те комисије су и лица против којих се води кривични поступак, што додатно говори о њеној апсурдности. ВСТС и правосудни систем ни на који начин неће учествовати у таквом апсурду и нарушавању основних демократских начела подјеле власти. При томе ничим не оспоравамо надлежност парламента да доноси законе какве год сматра да треба - закључио је Тегелтија.

Политички мандат

Да поменута комисија има политички мандат тврде и посланици владајућих странака из Републике Српске у Парламенту БиХ, као и представници Министарства правде РС који као посебну димензију истичу чињеницу да се приликом говора о стању у правосуђу у БиХ упорно избјегава баратање егзактним подацима.

Помоћник министра правде РС Слободан Зец каже да се стално говори да је правосуђе у БиХ неефикасно, при чему се избјегава поређење стања у правосуђу у Српској у односу на ФБиХ.

- Ја одговорно тврдим да је правосуђе у РС ефикасно. То потврђују подаци о укупном броју неријешених предмета, а посебно подаци о броју неријешених комуналних предмета пред судовима у Српској и ФБиХ. Ми смо у РС 2015. године имали укупно 413.000 неријешених предмета и уз просјечан годишњи прилив од око 200.000 нових предмета на крају 2019. године смо имали 270.000 неријешених предмета. То значи да је у протеклих пет година у Српској рјешавано око 30.000 заосталих предмета - каже Зец.

У прилог његовим тврдњама иду и званични подаци ВСТС БиХ о броју неријешених предмета пред свим судовима у БиХ. На крају 2018. године, што се наводи у званичном годишњем извјештају ВСТС-а, пред свим судовима у БиХ било је 302.986 неријешених предмета, не рачунајући тзв. комуналне, односно предмете мале вриједности. Од укупног броја, пред основним, окружним и окружним привредним судовима, Вишим привредним судом у Бањалуци и Врховним судом Републике Српске било је 78.239 неријешених предмета, док је пред општинским и кантоналним судовима и Врховним судом ФБиХ било 217.763 предмета. Пред основним и апелационим судом Брчко дистрикта налазило се 4.330 предмета, а пред Судом БиХ 2.654 предмета.

Ситуација је још неповољнија по судове у ФБиХ када се ради о комуналним предметима, јер је на крају прошле године пред општинским судовима у “већем бх. ентитету” било неријешено чак 1.478.614 комуналних предмета. У исто вријеме, пред основним судовима у РС налазило се 309.551 комунални предмет, односно предмет наплате потраживања за комуналне услуге и РТВ таксе.

Далеко најоптерећенији је Општински суд у Сарајеву пред којим се налази 1.050.106 неријешених предмета, што је троструко више него пред свим судовима у Српској. Истовремено се пред највећих судом у Српској - Основним судом у Бањалуци налази неријешено свега 27.131 комунални предмет. На питање како је могуће да пред судом у Сарајеву има 40 пута више неријешених предмета него пред судом у Бањалуци, сви из правосудне заједнице слијежу раменима.

Адвокат из Бањалуке Александар Јокић за “Глас Српске” каже да му није јасно како је могуће да у ладицама Општинског суда у Сарајеву лежи милион неријешених комуналних предмета.

- Био сам у неколико наврата у том суду и тамо просто врви од народа и странака, тако да су невјероватни подаци о броју неријешених предмета. Незахвално је да говорим зашто је то тако, али ако је тачно да је износ новчаних потраживања у тим предметима већи од 150 милиона марака, онда не треба искључити могућност да се ти предмети свјесно држе у ладицама како се грађанима не би завлачила рука у џепове и на тај начин одржава социјални мир - оцјењује Јокић.

Ипак, они који су најодговорнији за стање у правосуђу БиХ и који од 2002. године учествују у његовој реформи, а то су представници међународне заједнице на врло лицемјеран начин одговорност за неповјерење које грађани гаје према правосудним институцијама дистрибуирају на ВСТС БиХ, вјешто избјегавајући било какав разговор о броју неријешених предмета, јер би тиме морали признати да је правосуђе у РС вишеструко ефикасније од федералног и правосуђа на нивоу БиХ. Напротив, само пар дана прије оштрог писма Европске комисије упућеног првом човјеку ВСТС-а, Савјет за имплементацију мира (ПИК) у свом коминикеу од 3. јуна оцијенио је да је проблем у начину функционисања ВСТВ-а. 

- Управни одбор ПИК-а примио је к знању потребу да се изврши реформа ВСТС-а, како би се рјешавала питања сукоба интереса и друга питања везана за интегритет, ојачала независност, дисциплинска и професионална одговорност и омогућили правни лијекови против одлука ВСТС-а, позивајући све органе власти да што прије осигурају доношење измјена и допуна Закона о ВСТС-у - наводи се у коминикеу.

Структурално велико ништа

Посебно интересантно је што је на засједање ПИК-а позван и Дамир Арнаут, као предсједавајући поменуте Привремене истражне комисије за утврђивање стања у правосудним институцијама.

- Ту је врло јасно изражен став неколико европских земаља да БиХ не може ни један корак направити ка Европској унији док не почне озбиљно адресирати проблеме у правосуђу - рекао је Арнаут послије сједнице ПИК-а.

Поред лицемјерног коминикеа ПИК-а у прилог тврдњи да реформа правосуђа у рукама највиших међународних званичника није успјела, служи и један заборављени процес који је започет у мају 2011. године након посјете тадашње високе представнице ЕУ за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон Бањалуци.

Ријеч је о фамозном структуралном дијалогу који је помпезно најављиван, уз тврдње највиших међународних званичника да ће допринијети реформи правосуђа у БиХ. А какав је његов резултат најбоље показује писмо Европске комисије са почетка овог текста у којем упозоравају да би могли обуставити даље финансирање те “реформе”.

Донатори

У извјештају за 2018. годину ВСТС наводи да је од 2004. до краја 2018. године осигурао 97 милиона марака за реализацију пројектних активности у правосудним институцијама на свим нивоима власти.

- У овај износ укључени су пројекти које је ВСТС директно реализовао, као и пројекти које је реализовала Делегација Европске уније у БиХ. Највећи донатор је Европска унија са 48,6 милиона КМ. Слиједе Норвешка са донацијама од 14,2 милиона те Шведска са 9,2 милиона КМ - наводи се у извјештају.

Оптерећеност судија

У мишљењу Министарства правде РС о извјештају ВСТС-а за 2018. годину наводи се да је сваки судија у Републици Српској у просјеку био задужен са око 1.476 предмета, док су судије Суда БиХ у просјеку били задужени са око 192 предмета у току 2018. године.

- Такође, потребно је нагласити да се за рад Суда и Тужилаштва БиХ издвајају несразмјерно већа финансијска средства у односу на судове и јавна тужилаштва у Републици Српској, узимајући у обзир број судија и тужилаца, као и број предмета. Имајући све то у виду, може се закључити да су правосудне институције у РС ефикасније и економичније у раду у односу на правосудне институције БиХ - наводи се у мишљењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.