Искрене поруке из улице радости

Музеј савремене умјетности Републике Српске још једном је бројним посјетиоцима пружио прилику да уживају у интересантним дјелима умјетника из Србије.

Поставку чини 18 дјела умјетника Мрђана Бајића, Aнице Вучетић, Габриела Гилда, Марије Драгојловић, Биљане Ђурђевић, Здравка Јоксимовића, Душана Оташевића, Владимира Перића, Милете Продановића, Aлександра Рафајловића, Вере Стевановић. 

Дјелима, која су настајала у посљедњих 20 година, умјетници су заронили у сјећање из којег су, свако на свој начин, извлачили нити, претварајући их у нове свјетове.

- Кажу да су времена криза плодно тло за уметност. То је вероватно делимично тачно. Криза, међутим, у којој су стварали уметници представљени у овом избору није била ни политичка, ни економска. Била је то - сада нешто јасније видимо - криза саме реалности... Настајући у кризи реалности, дела на овој изложби представљају реалност кризе. Реалност која је већ увелико надживела пустош у којој је створена - записао је  књижевник Светислав Басара.       

Замјеник секретара за културу града Београда Aлександар Пековић изразио је велико задовољство што је ова изложба стигла и у Бању Луку и истакао да је она "путовање кроз време малим корацима који доводе до великог корака".

- Највише ме импресионира да у времену када друштва постају све више рационална, а све мање емоционална, не наилазимо често на искрене поруке. Ова изложба савремених српских уметника шаље искрене поруке и ова изложба, што се показало од Француске, преко Македоније, па до Бање Луке, има за циљ да нас уједини, да нас окупи, да нас инспирише и да нас провоцира - нагласио је Пековић.

Кустос изложбе Aлександра Естела Бјелица-Младеновић каже да је поставка "Разоткривање" Културног центра Београда осмишљена с циљем да путује и гостује на међународној сцени.

- Бања Лука је трећа станица на којој се ова изложба зауставила. Прва станица је био Музеј модерне уметности у Сент Етјену, где је изложба била од новембра прошле до јануара ове године, а затим у Скопљу - испричала је Бјелица-Младеновић.

Идеја јој је била да представи један континуитет на савременој српској сцени, па је зато радове бирала с циљем да имају првенствено временску тежину.

- Међутим, ова дела подупиру идеју разоткривања, која упућује на сећање и која нас све заокупља у последњих десет до двадесет година. Уметници које сам ја одабрала за ову изложбу су врло активни на српској сцени. Они су од седамдесетих година до данас активно стварали, а реч је о уметницима средње и старије генерације. Желела сам да акцентујем сећање које заокупља све уметнике у стваралаштву. Сећање је основна нит за сваког уметника, па било оно лично или колективно - истакла је Бјелица-Младеновић.  

Она не крије да је у поставци хтјела да избјегне радове који се потпуно везују за друштвено политичке оквире.

- Изложба не обухвата друштвено-политички ангажоване радове, али су врло ангажовани што се тиче интимног простора. Сама поетика уметника се базира на ангажовању у том личном простору - примијетила је Aлександра Естела Бјелица-Младеновић.                      

Умјетник Aлександар Рафајловић својим дјелима изазвао је пуну пажњу посјетилаца.

- Ове фотографије су настале на југу Португалије, на гробљу. Неколико година после фотографисања то вештачко цвеће је стигло и код нас. Тако да су сада и наша гробља постала са овим врстама цвећа. Током свих тих сукоба деведесетих година имао сам утисак да се говори о бројевима људи, количинама, некој маси... И овај рад "Улица радости" требао је да врати сентименталност човека појединачно - каже Рафајловић.

Његова изложба "Улица радости" састојала се од низа великих фотографија, увећаних порцеланских овала са портретима који се налазе на гробљу и на крају су се налазиле фотографије та "два цветна поља као рајски предели".   

Стваралаштво Мрђана Бајића привукло је бројне радознале посјетиоце, који су са пажњом разгледали његове моделе - скулптуре.

Свакако је највише симпатија публике покупио "Паја Патак", инсталација Владимира Перића, коју чини 500 идентичних гумених играчака.

"Споменик непознатом шетачу" задржао је многе љубитеље умјетности у жељи да детаљније погледају дјело Душана Оташевића.

Бијег од реалности

- Уметници користе различите уметничке медије за бележење и складиштење сећања. Пол Вирилио сматра да је меморија фиксација, а у делима српских уметника ово је само још једно средство да се побегне од реалности, а да се реалност истовремено представи на најсуптилнији начин - ријечи су Aлександре Естеле Бјелица-Младеновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.