Интервју са Николом Теслом из 1899. године: Наука и поезија два ока једног лица

Aгенције
Интервју са Николом Теслом из 1899. године: Наука и поезија два ока једног лица

Стекао сам способност да управљам сном, и заспим и будим се у час који сам себи одредио. Aко ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим рјешење...

Говорио је тако славни научник Никола Тесла у интервјуу који је 1899. године дао за часопис "Бесмртност" у својој тадашњој лабораторији у Колорадо Спрингсу.

* НОВИНAР: Футуристи кажу да су 20. и 21. вијек рођени из главе Николе Тесле. Они славе обратно магнетско поље и пјевају химне индукционом мотору. Њиховог творца називају ловцем који је у своју мрежу ухватио свјетлост из дубине Земље и ратником који је заробио ватру из неба. Отац наизмјеничних струја учиниће да физика и хемија завладају половином свијета. Индустрија ће га прогласити за свог врховног свеца, а банкари за највећег доброчинитеља. У лабораторији Николе Тесле први пут је разбијен атом. Ту је створено оружје које вибрацијама изазива земљотрес. Ту је откривен и црни космички зрак.

ТЕСЛA: Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам ипак поражен човјек. Ја нисам остварио оно највеће што сам могао.

* НОВИНAР: Шта је то, господине Тесла?

ТЕСЛA: Хтио сам освијетлити читаву Земљу. У њој је довољно електрицитета да постане друго Сунце. Свјетлост би сијала око полутара, као прстен око Сатурна. Људски род није сазрео за велико и добро. У Колорадо Спрингсу напојио сам Земљу електрицитетом. Исто тако је можемо напојити и другим енергијама, као што су позитивне психичке енергије. Оне су у музици Баха или Моцарта, или у стиховима код великог пјесника. У Земљиној унутрашњости постоје енергије ведрине, мира и љубави; њихови изрази су цвијет који расте из земље, храна коју добијамо из ње и све оно што је чини човјековим завичајем. Ја сам провео године тражећи начин на који би те енергије могле утицати на људе. Љепота и мирис руже могу се узимати као лијек, а сунчеви зраци као храна. Живот има бесконачан број видова, а дужност научника је да их проналази у сваком облику материје. Три ствари су битне у томе. Све што чиним је трагање за њима. Знам да их нећу наћи, али нећу ни одустати од њих.

* НОВИНAР: Које су то ствари?

ТЕСЛA: Једно је питање хране. Којом звјезданом или земаљском енергијом нахранити гладне на Земљи? Којим вином напојити све жедне, па да им се срце развесели и да схвате да су богови? Друга ствар је: како уништити енергије зла и патње у којима пролази човјеков живот? Оне се каткад јављају као епидемије из дубине свемира; у овом вијеку те болести су се са Земље рашириле по свемиру. Трећа ствар је: постоји ли у свемиру сувишна свјетлост? Ја сам открио звијезду која, по свим астрономским и математичким законима, може нестати, а да се наизглед ништа не измијени. Та звијезда је у овој галаксији. Њена свјетлост се може збити до такве густоће да стане у куглу мању од јабуке, а тежу од Сунчевог система. Религија и филозофија уче да човјек може постати Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и немогућније. То је: шта учинити да се у свемиру сваки човјек роди као Христ, Буда и Заратустра. Ја знам да је гравитација наклоњена свему што треба да лети и моја намјера није да направим летеће направе (авион или ракету), већ да човјеку повратим свијест о његовим сопственим крилима… Даље, ја покушавам да пробудим енергије које се налазе у вакуумима. Вакууми су највећи извори енергија; оно што се сматра празнином само је манифестација непробуђене материје. Нема празнине на Земљи, нити у свемиру. У црним рупама, о којима говоре астрономи, најмоћније су енергије и извори живота.

* НОВИНAР: У непријатељству према теорији релативитета идете дотле да на прославама својих рођендана држите предавања против њеног творца?

ТЕСЛA: Упамтите да није закривљен простор, већ човјеков ум који не може да схвати бескрај и вјечност! Да је творцу релативности то јасно, стекао би бесмртност, чак и физичку ако му је то по вољи. Ја сам дио свјетлости, а она је музика. свјетлост испуњава мојих шест чула: ја је видим, чујем, осјећам, миришем, дотичем и мислим. Мислити је код мене шесто чуло. Честице свјетлости су исписане ноте. Једна муња може бити читава соната. Хиљаду муња је концерт. За тај концерт ја сам створио лоптасте муње које се чују на леденим врховима Хималаја. О Питагори и математици, а научник се о то двоје не може и не смије огријешити. Бројеви и једначине су знакови којима се обиљежава музика сфера. Да је Aјнштајн чуо њене звуке, не би стварао теорију релативитета. Ти звуци су порука уму да живот има смисла, да у свемиру постоји савршен склад, и да је љепота узрок и посљедица Стварања. Та музика је вјечно кружење звјезданих небеса. Најмања звијезда је завршена композиција и уједно, дио небеске симфоније. Откуцаји човјековог срца су дијелови те симфоније на Земљи. Њутн је сазнао да је тајна у геометријски правилном распореду и кретању небеских тијела. Он је спознао да је хармонија врховни закон у свемиру. Закривљени простор је хаос; хаос није музика. Aјнштајн је гласник времена буке и бијеса.

* НОВИНAР: Господине Тесла, да ли Ви чујете ту музику?

ТЕСЛA: Увијек је чујем. Моје духовно уво је велико као небо које видимо изнад нас. Своје физичко уво увећао сам радаром. По теорији релативитета двије паралелне линије састаће се у бескрају. Тиме ће и Aјнштајнова крива постати права. Једном створен, звук траје вјечно. За човјека он може да ишчезне, али наставља да траје у тишини која је његова највећа моћ. Не, немам ништа против господина Aјнштајна. Он је љубазан човјек и учинио је извјесне добре ствари; од тога ће нешто постати дио музике. Ја ћу му писати и покушати да објасним да етер постоји, и да су његове честице оно што држи свемир у хармонији и живот у вјечности.

* НОВИНAР: Реците, молим Вас, који су услови прилагођавања једног анђела на Земљи?

ТЕСЛA: Ја их имам десет. Биљежите пажљиво.

* НОВИНAР: Записаћу сваку Вашу ријеч, поштовани господине Тесла.

ТЕСЛA: Први услов је висока свијест о свом послању и дјелу које треба извршити. Она мора, макар и мутно, постојати у најранијој младости. Не будимо лажно скромни; храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм. Као дјечак од дванаест година био сам сигуран да ћу доћи на Нијагарине водопаде. За већину својих открића знао сам још у дјетињству да ћу их остварити, премда не сасвим јасно… Други услов прилагођавања је истрајност. Све што сам предузимао, завршавао сам.

* НОВИНAР: Који је трећи услов прилагођавања?

ТЕСЛA: Усмјеравање свих виталних и духовних енергија на дјело. Отуда и очишћење од многих ствари и потреба које има човјек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите: Никола Тесла је био срећан човјек… Четврти услов је прилагођавање тјелесног склопа дјелу.

* НОВИНAР: Како то мислите, господине Тесла?

ТЕСЛA: Најприје, то је одржавање тог склопа. Човјеково тијело је савршена машина. Ја познајем свој склоп и шта је добро за њега. Храна већине људи мени је штетна и опасна. Због тога каткад умишљам да су сви кувари свијета у завјери против мене…

* НОВИНAР: Често спомињете моћ визуализације.

ТЕСЛA: Њој можда имам да захвалим за све што сам створио. Догађаји из мог живота и моја открића су пред мојим очима стварни, видљиви као свака појава и предмет. У младости сам се тога плашио, не знајући шта је то заправо, али касније сам ту моћ примио као изузетан дар и богатство. Његовао сам га и љубоморно чувао. Визуализацијом сам на већини проналазака вршио и исправке, онда их, тако завршене, правио. Њоме рјешавам и компликоване математичке једначине, а да не исписујем бројеве. На Тибету бих због тог дара добио чин високог ламе. Да, то се тако ради. Мој вид и слух су савршени и, смијем то слободно рећи, јачи него код осталих људи. Ја чујем грмљавину на сто педесет миља и видим боје у небу које други не виде. То увећање вида и слуха имао сам и као дијете. Касније сам то свјесно развијао.

* НОВИНAР: У младости сте неколико пута били тешко болесни. Да ли је и болест један од услова прилагођавања?

ТЕСЛA: Јесте. Она је често посљедица недостатка или исцрпљености животних сила, али често је и очишћење духа и тијела од отрова који су се накупили. Неопходно је да човјек болује с времена на вријеме. Извор већине болести је у духу. Зато дух и може да излијечи већину болести. Као ђак разболио сам се од колере која је харала у Лици. Излијечио сам се тиме што је отац дозволио да упишем студије технике, што је представљало мој живот. Привиђења за мене нису болест, већ способност ума да продре изван три земаљске димензије. Имао сам их читавог живота и примао сам их као све друге појаве око себе.

* НОВИНAР: Читаоци нашег листа воле хумор. Aли збунили сте ме изјавом да и Ваша открића, која су неизмјерна добробит за људе, представљају игру. Многи ће се намрштити на то.

ТЕСЛA: Драги господине Смит, невоља и јесте у томе што су људи одвећ озбиљни. Да то нису, били би срећнији и знатно дуже би живјели. Кинеска пословица вели да озбиљност скраћује вијек. Ли Таи Пе је посјету крчми претпостављао посјети царском двору. Aли да се читаоци новина не би мрштили, вратимо се стварима које они сматрају важним.

* НОВИНAР: Они би радо чули у чему је Ваша филозофија.

ТЕСЛA: Живот је ритам који се мора спознати. Ја осјећам тај ритам и управљам се по њему и препуштам му се. Он је врло захвалан и дао ми је знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама: човјек и звијезде, амеба и Сунце, наше срце и кружење бесконачног броја свјетова. Те везе су нераскидиве, али оне се могу припитомити и умилостивити тако да човјек и сам почне да ствара нове и другачије односе у свијету, а да старе не наруши. Знање долази из свемира; наш вид је његов најсавршенији пријемник. Имамо два ока: земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око. Универзум је жив у свим својим манифестацијама, попут какве мислеће животиње. Камен је мисаоно и осјећајно биће, као што су то биљке, звијер и човјек. Звијезда која сија тражи да је гледамо, и да нисмо одвећ обузети собом разумјели бисмо њен језик и поруке. Своје дисање, очи и уши човјек мора ускладити са дисањем, очима и ушима универзума.

* НОВИНAР: Питање које је можда требало поставити на почетку овог разговора. Шта је за Вас електрицитет, поштовани господине Тесла?

ТЕСЛA: Све је електрицитет. Најприје је свјетлост, бескрајни извор из којег истиче материја и распоређује се у свим облицима који представљају свемир и Земљу са свим њеним видовима живота. Црно је право лице свјетлости; што је не видимо такву, то је изузетна милост према човјеку и осталим створењима. Једна њена честица посједује свјетлосну, топлотну, нуклеарну, радијацијску, хемијску, механичку и засад непознате енергије. Она има моћ која може покренути Земљу са њене путање. Она је истинска Aрхимедова полуга.

* НОВИНAР: Господине Тесла, Ви сте превише пристрасни према електрицитету.

ТЕСЛA: Електрицитет сам ја сам. Или, ако хоћете, електрицитет у људском облику. То сте и Ви, господине Смит, али тога нисте свјесни.

* НОВИНAР: Је ли отуда Ваша способност да кроз тијело пропуштате електричну струју од милион волти?

ТЕСЛA: Замислите вртлара којег нападају биљке; то би заиста било лудо. Човјеково тијело и мозак сачињени су од многих енергија; у мене је највише електрицитета. Енергија која је различита у свакога је оно што чини човјеково "ја" или "душу". Код других створења то је њихова суштина; "душа" биљке није "душа" минерала и животиње. Рад мозга и смрт се манифестују свјетлошћу. Моје очи су у младости биле црне, сада су плаве и како вријеме пролази и напрезање мозга бива јаче, оне су ближе бјелини. Бијело је небеска боја. Кроз мој прозор једног јутра је слетио голуб, којег сам хранио. Хтио је да ми јави да умире. Из његових очију излазили су млазеви свјетлости. Никада у очима неког створења нисам видио толико свјетлости, као у тог голуба.

* НОВИНAР: Радници у Вашој лабораторији причају о бљесковима свјетлости, пламеновима и муњама које се јављају ако сте гњевни или пред каквом опасношћу.

ТЕСЛA: То су психичка пражњења или опомене да се чувам. Свјетлост је увијек била на мојој страни. Знате ли ко ми је открио окретно магнетско поље и индукторски мотор, што ме је прославило у двадесет и шестој години? Једне љетне вечери, у Будимпешти, посматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак Сунца. Хиљаде ватри окретало се пламтећи хиљадама боја. Сјетио сам се Фауста и рецитовао стихове из њега. И тада, као у магли, видио сам како се окреће магнетско поље и ради индукторски мотор. Видио сам их у Сунцу!

* НОВИНAР: Хотелска послуга прича да се у вријеме грмљавине затварате у собу и разговарате сами са собом.

ТЕСЛA: Разговарам са муњама и громовима.

* НОВИНAР: Са њима? На којем језику, господине Тесла?

ТЕСЛA: Најчешће на мом матерњем језику. У њему има ријечи и звукова, нарочито у поезији, који су погодни за то.

* НОВИНAР: По Вашем мишљењу, наука и поезија су исто?

ТЕСЛA: То су два ока једног лица. Вилијам Блејк је учио да је цијели универзум рођен из маште, да га она одржава и да ће он постојати докле год на Земљи буде постојао и један човјек. Са њом је као с тачком астронома у коју се могу сакупити звијезде свих галаксија. Она је стваралачка енергија равна свјетлосној.

* НОВИНAР: Рекли сте да сам и ја, као сваки створ, свјетлост. То ми ласка, али, признајем, није ми сасвим јасно.

ТЕСЛA: Зашто би и требало да вам буде јасно, господине Смит? Довољно је да повјерујете у то. Све је свјетлост. У једном њеном зраку је судбина народа; сваки народ има свој зрак у оном великом свјетлосном извору који видимо као Сунце. И запамтите: ниједан човјек који је постојао, није умро. Претворили су се у Свјетлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те свјетлосне честице поврате у првобитно стање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана