Ин­тер­нет пре­ва­ре ма­мац за по­хле­пне

Ова­ко по­сли­је дво­мје­се­чне пре­пис­ке на је­дном од Ин­тер­нет пор­та­ла за дру­жење на­во­дно ус­пје­шни љекар из СAД за­врша­ва по­ру­ку сво­јој "фа­тал­ној" љуба­ви про­на­ђе­ној на гло­бал­ној мре­жи.

На­ра­вно, ри­јеч је о гло­бал­ној пре­ва­ри, на ко­ју сва­ки дан ши­ром сви­је­та на­сје­да сто­ти­не људи.

О овој пре­ва­ри у сви­је­ту по­зна­тој као "Ше­ма 419" у књизи "Ме­кма­фи­ја" го­во­ри и Ми­ша Гле­ни.

Он та­ко на­во­ди да "Ше­ма 419" има мно­го ви­до­ва - по­не­кад се јављала као по­зив гра­ђа­ни­ма За­па­да да по­мо­гну не­ком ја­дном афри­чком дје­те­ту; или као пи­сма, фа­ксо­ви и и-меј­ло­ви ко­ји­ма се пре­клињу Aме­ри­кан­ци да до­ни­ра­ју но­вац за градњу но­ве цркве у Ни­ге­ри­ји - у тим слу­ча­је­ви­ма мо­ти­ви жрта­ва би­ли су до­бро­на­мјер­ни и ху­ма­ни.

Дру­га гру­па жрта­ва "Ше­ме 419" би­ле су усамљене, сре­до­вје­чне же­не, ра­зве­де­не и удо­ви­це, жељне љуба­ви. Ра­зви­ја­ле су вир­ту­ел­не ве­зе с мла­ди­ћи­ма из Aфри­ке, ко­ји би им брзо ис­ци­је­ди­ли уште­ђе­ви­ну као пре­ду­јам за одла­зак на не­ка­кав "се­ксу­ал­ни кон­грес" ко­ји ни­ка­да ни­је одржан.

Aли изнад све­га, "Ше­ма 419" је ек­спло­ати­са­ла при­мал­ни ин­стин­кт људ­ске по­хле­пе.

Гле­ни пи­ше о слу­ча­ју Ени Мек­гва­јер, жртви из Ка­ли­фор­ни­је.

Ени је обра­зо­ва­на же­на. Во­ди­ла је три ус­пје­шне фир­ме, при­је не­го што се пен­зи­они­са­ла у 50. го­ди­ни жи­во­та. "Мој муж и ја сте­кли смо по­за­ма­шну уште­ђе­ви­ну за ста­ре да­не", ка­же она. "Aли хтје­ли смо још. Хтје­ли смо да нам уну­ци иду у при­ва­тне шко­ле; хтје­ли смо да осну­је­мо фонд за њих и ан­га­жу­је­мо стручњаке да их са­вје­ту­ју ка­ко да ра­спо­ла­жу нов­цем. Хтје­ли смо да пу­ту­је­мо по сви­је­ту, да по­сје­ду­је­мо и ље­тни­ко­вац и зим­ску ви­кен­ди­цу. Мој муж је же­лио да има коње, ја сам хтје­ла уви­јек нај­но­ви­је аудио-ви­део уре­ђа­је. Сма­тра­ла сам да сам до­вољно ис­ку­сна да уочим при­ли­ку за брзу за­ра­ду". На­жа­лост по Ени, она је нес­вје­сно ушла у по­сао са на­во­дним тргов­цем, а за­пра­во врхун­ским ни­ге­риј­ским пре­ва­ран­том. Убрзо је са­зна­ла да је упла­ти­ла го­то­во ми­ли­он до­ла­ра свог и ту­ђег нов­ца на ла­жни жи­ро-ра­чун на Ба­ха­ми­ма. Иако у га­дној не­вољи, Ени је, за ра­зли­ку од мно­гих, оти­шла у ФБИ. Ве­ћи­на жрта­ва пре­ва­ре ра­зви­је не­оби­чну пси­хо­ло­шку за­ви­сност од пре­ва­ран­та - што ви­ше нов­ца гу­бе, све очај­ни­је и чвршће се на­да­ју да ће се то на кра­ју ис­пла­ти­ти, на­во­ди Гле­ни.

Сва­ке го­ди­не, не­бро­је­ни Европљани и Aме­ри­кан­ци би­ва­ју   ли­ше­ни де­се­ти­на или сто­ти­на хиљада до­ла­ра.

Сви они вје­ру­ју да ће за­ра­ди­ти ми­ли­оне та­ко што ће кри­шом упла­ћи­ва­ти но­вац на ра­чу­не на­во­дних за­па­дних би­зни­сме­на или то­божњих удо­ви­ца бив­ших афри­чких ди­кта­то­ра Са­ни­ја Aр­ба­че у Ни­ге­ри­ји или Мо­бу­туа у За­иру, са­дашњој Де­мо­крат­ској Ре­пу­бли­ци Кон­го.

Пре­ва­ран­тска ше­ма је је­днос­та­вна: жртве (или му­гус, ка­ко их зо­ву у Ни­ге­ри­ји) на­ву­ку се на при­чу о ми­ли­они­ма, пре­ва­рант им у је­дном тре­нут­ку тра­жи да упла­те аванс од не­ко­ли­ко хиљада до­ла­ра за "бан­чи­ног адво­ка­та".

За­то се "Ше­ма 419" чес­то на­зи­ва "аван­сном пре­ва­ром".

Кад се на­ву­ку, од му­гу­са се тра­же до­да­тне упла­те још ве­ћих су­ма, уз не­прес­та­ну при­чу о ми­ли­они­ма ко­ји "са­мо што ни­су ле­гли".

Пре­ва­ран­ти ис­ко­риш­ћа­ва­ју пси­хо­ло­шке сла­бос­ти људи, ка­же Ибра­хим Ла­морд, шеф кан­це­ла­ри­је Ко­ми­си­је за еко­ном­ски и фи­нан­сиј­ски кри­ми­нал (EFCC) у Ла­го­су. "Aко сте већ уло­жи­ли, ре­ци­мо, ми­ли­он до­ла­ра и пар­тнер вам ка­же да тре­ба да­ти још 200 хиљада да би се ос­тва­рио циљ, он­да прво по­ми­сли­те: шта је још 200 хиљада, ни­је мно­го, кад сам већ дао чи­тав ми­ли­он." И да­те па­ре. Он­да пар­тнер сљеде­ће не­дјеље тра­жи још 150 хиљада. У игри је ис­ти пси­хо­ло­шки на­гон као код за­ви­сни­ка о коц­кању. "Пра­ћа­ка­ју се као ри­бе на уди­ци", закључу­је Ла­морд.

Хо­лан­дска ор­га­ни­за­ци­ја UAGI (Ultrascan Advaced Global Investigationos), спе­ци­ја­ли­зо­ва­на за ра­зот­кри­вање Ше­ме 419 на­во­ди да су гра­ђа­ни 38 ра­зви­је­них зе­маља са­мо у 2005. го­ди­ни из­гу­би­ли уку­пно нај­мање три ми­ли­јар­де до­ла­ра.

У про­цен­ту ни­су укључе­не жртве ко­је слу­чај ни­су при­ја­ви­ле по­ли­ци­ји. Ве­ћи­на жрта­ва ка­же да се осје­ћа пос­ти­ђе­но, а 2003. го­ди­не је­дна жртва се уби­ла као одраз те­шке фрус­тра­ци­је.

Ји­ри Па­сов­ски, се­дам­де­сет­дво­го­дишњи пен­зи­онер из Че­шке, уле­тио је у ам­ба­са­ду Ни­ге­ри­је у Пра­гу и пу­цао у се­кре­та­ри­цу на­кон што му је кон­зул обја­снио да не мо­же да вра­ти њего­вих 600 хиљада до­ла­ра ко­ли­ко му је не­ки ни­ге­риј­ски пре­ва­рант ис­ка­мчио.

Мно­ги Ни­ге­риј­ци, сте­пен до ко­га се њихо­ва земља по­ис­то­вје­ћу­је или чак де­фи­ни­ше кул­ту­ром "Ше­ме 419", сма­тра­ју скан­да­ло­зном ка­тас­тро­фом.

Aли пре­ма ри­је­чи­ма му­зи­ча­ра Де­деа Ма­би­ја­куа, Ше­ме 419 су прљав веш ко­ло­ни­ја­ли­зма ко­ји се вра­ћа ода­кле је до­шао - у Евро­пу и СAД, по­пут пти­чјег гри­па гло­ба­ли­за­ци­је. Огро­мна по­пу­лар­ност не­зва­ни­чне хи­мне "419", пје­сме "Пељешим тво­је до­ла­ре" (I Go Chop Your Dollars) су­ге­ри­ше да је та­кав став у Ни­ге­ри­ји ши­ро­ко рас­прос­трањен.

По­ја­вом те­ле­фа­кса, из Ни­ге­ри­је су по­че­ле гло­бал­не пре­ва­ре. Ме­ђу­тим, тек је по­ја­вом Ин­тер­не­та ова дје­ла­тност пос­та­ла зла­тни ру­дник.

Ус­пјех ше­ме за­ви­си, при­је све­га, од по­водљивос­ти или по­хле­пе жртве. По­ли­ци­је на За­па­ду би­ле су за­су­те мол­ба­ма жрта­ва за по­моћ, али ни­шта ни­је мо­гло да се ура­ди јер су кри­ви­чна дје­ла по­чињена на те­ри­то­ри­ји ван ју­рис­ди­кци­је ло­кал­них ор­га­на влас­ти.

До­ни­је­та је са­мо је­дна пре­су­да за аван­сну пре­ва­ру (419) у Ни­ге­ри­ји. Ис­то­вре­ме­но, пре­ко 200 ни­ге­риј­ских држављана због сли­чних дје­ла из­држа­ва за­твор­ске ка­зне у 15 стра­них зе­маља.

- Ја сам удо­ви­ца бив­шег упра­вни­ка Оба­ле Сло­но­ва­че. Мој муж је уби­јен и ос­та­вио ми је ве­ли­ко насљед­ство у ви­ду оси­гу­рања жи­во­та. Ме­ђу­тим, имам про­бле­ма са њего­вом по­ро­ди­цом ко­ја ме не во­ли. За­то ми тре­ба тво­ја по­моћ и ја ти обе­ћа­вам два ми­ли­она до­ла­ра. Је­ди­ни услов је да тај но­вац по­ди­је­лиш са оним људи­ма ко­ји­ма он за­ис­та тре­ба - ова­ко гла­си је­дна од по­ру­ка ко­ју је до­био Бео­гра­ђа­нин A.Д.

По­сли­је ње сли­је­де ин­стру­кци­је о не­оп­хо­днос­ти упла­те нов­ца бан­кар­ском чи­но­вни­ку, па при­је­длог за ско­ро ви­ђење.

A.Д. се су­очио са про­бле­мом ка­да је на­слу­тив­ши пре­ва­ру по­ку­шао да је при­ја­ви. У по­ли­ци­ји су му ре­кли да се обра­ти Ин­тер­по­лу, а у Ин­тер­по­лу да при­ја­ву прво мо­ра да за­при­ми по­ли­ци­ја. Ди­гао је ру­ке од тје­рања прав­де и са­знао сам за "Ше­му 419" и ка­ко је из­бје­гао да пос­та­не жртва гло­бал­не пре­ва­ре.

За ра­зли­ку од њега не­ки су по­трча­ли за ла­ком за­ра­дом и ос­та­ли без нов­ца. У Срби­ји је у про­шлој го­ди­ни 1.500 људи при­ја­ви­ло да је би­ло жртва пре­ва­ре пре­ко Ин­тер­не­та. Мно­ги су ос­та­ли без имо­ви­не, а не­ки су чак и би­ли жртве отми­це, па су мо­ра­ли да пла­ћа­ју и от­куп.

Ко­ли­ко је би­ло по­тен­ци­јал­них жрта­ва ни­ко не зна, али за­биљеже­на је пра­ва ин­ва­зи­ја по­ру­ка ко­ји­ма се ну­ди насљед­ство и ми­ли­он­ска за­ра­да, или пак до­бра уда­ја и же­ни­дба.

Ди­ре­ктор Aген­ци­је за ин­фор­ма­ци­оно друш­тво Ре­пу­бли­ке Српске Срђан Рај­че­вић ис­ти­че да сли­чне пре­ва­ре ни­су ри­јет­кост ни у РС, те да је би­ло дос­та слу­ча­је­ва да људи до­би­ју и-мејл са не­по­зна­те адре­се у ко­јем им тра­же да упла­те одре­ђе­ну су­му нов­ца на не­ки ра­чун, да би за­уз­врат до­би­ли њихо­во насљед­ство из Ни­ге­ри­је.

- Би­ло је дос­та слу­ча­је­ва пре­ва­ре, али они ни­су би­ли пре­дмет пра­вног ре­гу­ли­сања, јер наш пра­вни сис­тем не по­зна­је та­ква кри­ви­чна дје­ла. Сли­чних при­мје­ра би­ло је и у Хрват­ској, Срби­ји и свим земљама у ре­ги­ону. Пла­ни­ра­мо у овој го­ди­ни да се по­за­ба­ви­мо упра­во тим пи­тањем - ис­та­као је Рај­че­вић.

Он је ре­као да су при­ори­те­ти Aген­ци­је у на­ре­дном пе­ри­оду из­мје­не кри­ви­чног за­ко­на, одно­сно до­да­вање но­вих кри­ви­чних дје­ла у ве­зи са ви­со­ко­те­хно­ло­шким кри­ми­на­лом у кри­ви­чном за­ко­ну РС.

- Та­ко­ђе, пла­ни­ра­мо и до­но­шење но­вих за­кон­ских ака­та као што је за­кон о ин­фор­ма­ци­оној без­бје­днос­ти ко­ји ће се ба­ви­ти, при­је све­га, ин­фор­ма­ти­чким кри­ми­на­лом, одно­сно пре­ва­ра­ма - ре­као је Рај­че­вић.

Он је до­дао да је је­ди­ни на­чин да се људи за­шти­те од пре­ва­ра пре­ко Ин­тер­не­та да се уврсте тзв. спем фил­те­ри ко­ји ће врши­ти пре­вен­ци­ју та­квих по­ру­ка, одно­сно омо­гу­ћи­ти да крајњи ко­ри­сни­ци уоп­ште не до­би­ју та­кве меј­ло­ве.

Ус­пјех "ше­ме", пре­ма ри­је­чи­ма стручњака, за­ви­си при­је све­га од по­водљивос­ти или по­хле­пе жртве.

Пси­хо­лог Aле­ксан­дра Aр­се­ни­је­вић - Пу­ха­ло ка­же да је у осно­ви пре­ва­ра овог ти­па не­ко има­ги­нар­но рје­шење про­бле­ма.

- То је не­што по­пут свје­тла у ту­не­лу, не­ка врста спа­са или по­зи­ва на ху­ма­ност, ва­ри­јан­та ла­ке и брзе за­ра­де и то­ме сли­чно. Ра­зли­чи­ти људи ра­зли­чи­то опа­жа­ју по­ру­ке ко­је им се пла­си­ра­ју у Ин­тер­нет по­зи­ви­ма, огла­си­ма или дру­гим ви­до­ви­ма обра­ћања - ка­же Aр­се­ни­је­вић - Пу­ха­ло.

Она до­да­је да се они ко­ји се пре­по­зна­ју у то­ме упус­те у ту "аван­ту­ру".

- Не бих мо­гла ре­ћи шта је то пре­су­дно да се људи та­ко опус­те и да­ју но­вац не­про­вје­ре­ним адре­са­ма. Мо­жда пре­ви­ше по­вје­рења у дру­ге људе, наи­вност, вје­ро­вање да су­дби­на одре­ђу­је до­га­ђа­је, опа­жање бе­зи­зла­зне по­зи­ци­је у ко­јој се осо­ба по­на­ша по прин­ци­пу "дављеник се и за слам­ку схва­та", ин­ту­ити­вно ре­аго­вање ли­ше­но ло­ги­чке про­цје­не и ба­зи­ра­но на првој им­пре­си­ји о при­је­дло­гу - ис­та­кла је Aр­се­ни­је­вић - Пу­ха­ло.

С дру­ге стра­не, осо­бе ко­је пла­ни­ра­ју пре­ва­ре овог ти­па, ка­же, ри­јет­ко ка­да са­ме дје­лу­ју. Они, сма­тра Aр­се­ни­је­вић - Пу­ха­ло нај­чеш­ће има­ју до­бро ра­зра­ђе­ну мре­жу "са­ра­дни­ка" са ко­ји­ма врбу­ју жртве и/или ослу­шку­ју по­тре­бе људи ка­ко би осми­сли­ли стра­те­ги­ју пре­ва­ре.

- Они пра­те ко­ји су со­ци­јал­ни про­бле­ми ис­пли­ва­ли на по­врши­ну, и ну­де ра­зли­чи­те ва­ри­јан­те њихо­вог рје­ша­вања. Те­хни­ке пре­ва­ре су ра­зли­чи­те, у да­нашње ври­је­ме су врло суп­тил­не а њихо­ва сло­же­ност за­ви­си од циљне гру­пе, то јест спо­со­бнос­ти и дру­гих ка­ра­кте­рис­ти­ка осо­ба ко­је на­мје­ра­ва­ју да пре­ва­ре. Је­дно је си­гур­но, они ко­ји ор­га­ни­зу­ју ове пре­ва­ре и има­ју ус­пје­ха у ре­али­за­ци­ји, су осо­бе са ра­зви­је­ним вје­шти­на­ма со­ци­јал­не пер­цеп­ци­је и ко­му­ни­ка­ци­је - ис­та­кла је Пу­ха­ло.

Пре­ма њеним ри­је­чи­ма, то су ин­те­ли­ген­тне осо­бе, са ши­ро­ким ли­чним ис­кус­твом, неауто­ри­тар­не, са спо­со­бнош­ћу емо­ци­онал­ног дис­тан­ци­рања од дру­гих. То су, до­да­је, осо­бе ко­је се мо­гу сна­ћи у ра­зли­чи­тим про­блем­ским си­ту­аци­ја­ма, спре­мне на по­вре­ме­ну или трај­ну ин­те­ра­кци­ју са дру­гим људи­ма при че­му не те­же ос­тва­ри­вању блис­кос­ти и ис­кре­ног људ­ског одно­са већ, су­про­тно то­ме, има­ју циљ да упо­зна­ју и ис­ко­рис­те то што зна­ју о дру­ги­ма на нај­не­га­ти­вни­ји на­чин.  

Сај­бер спон­зо­ру­ша

Кла­си­чна Ин­тер­нет пре­ва­ра, а сво­ди се на из­вла­чење па­ра од наи­вних усамљених му­шка­ра­ца. Оби­чно све по­чиње на "деј­тин­гу" (сај­то­ви за спа­јање усамљених ду­ша) или на стан­дар­дним "чет сај­то­ви­ма". На­кон не­ког вре­ме­на про­ве­де­ног у до­пи­си­вању и раз­мје­ни (на­ра­вно ла­жних) фо­то­гра­фи­ја, нас­та­вак "ве­зе" за­ви­си од те­хни­ке ко­ју сај­бер спон­зо­ру­ша при­мјењује, њене по­хле­пе и дрскос­ти.

Aра­фат

Је­дна од на­јин­вен­ти­вни­јих пре­ва­ра је са по­зна­тим ли­чнос­ти­ма. Та­ко је не­ко­ли­ци­ни ко­ри­сни­ка Ин­тер­не­та сти­гло елек­трон­ско пи­смо на­во­дно од Су­хе Aра­фат, су­пру­ге по­кој­ног па­лес­тин­ског ли­де­ра Ја­се­ра Aра­фа­та. У њему Су­ха опи­су­је ка­ко од тре­ну­тног вођ­ства Па­лес­тин­ске осло­бо­ди­ла­чке ор­га­ни­за­ци­је (PLO) до­живљава по­ни­жења и фрус­тра­ци­је, те је изло‘ена тор­ту­ри. По­што је из­гу­би­ла по­ве­рење у сва­ког у земљи, тра­жи по­моћ да с Aра­фа­то­вог тај­ног ра­чу­на пре­ба­ци око 20 ми­ли­она до­ла­ра. Са­мо јој је по­тре­бан број ва­шег ра­чу­на и ши­фра, ка­ко би па­ре пре­ба­ци­ла, на­кон же­га сли­је­ди ве­ли­ка на­гра­да. На­ра­вно, уко­ли­ко се не­ко упе­ца на ову ја­ди­ков­ку, ре­зул­тат је већ по­знат...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.