Интересне групе под лупом закона

Та активност, позната као лобирање, понекад је на удару критика, због наводног промовисања - такозваних специјалних интереса на штету јавног добра.

Постоје, међутим, закони и етички принципи који треба да спријече да лобирање прерасте у отворено подмићивање.

Представнички дом и Сенат креирају законе, односно мјере и прописе које треба примијенити. У том процесу присутно је лобирање, активност чији је циљ да утиче на садржај законске мјере и на одлуке које доноси извршна власт.

Постоје, међутим, закони који регулишу лобирање, као и етички принципи за законодавце и администрацију.

Професор на универзитету Џорџтаун Марк Ром говори о ограничењима у оквиру те активности:

- Увијек покушавамо да утврдимо гдје су та ограничења, односно правила. Ово је важна разлика - нелегално је плаћати да бисте нешто завршили. Разговарати са неким у том погледу је легално. Постоје, међутим, бројни начини на које новац постаје дио политичког процеса, тако да је тешко дефинисати границу између легалног и нелегалног. И она увијек може да буде предмет расправе - каже он.

Медији и невладине организације такође, надзиру процес лобирања. За то је задужен и Кен Вогел, из вашингтонског листа "Политико".

- Лобирање је углавном строго регулисано. Лобисти морају да пријаве колико су тачно новца потрошили на различите врсте лобирања: рекламе и донације политичким кампањама. То пажљиво надзиремо и ми у медијима и независне организације овдје у Вашингтону, које одмах реагују уколико виде да се нешто сумњиво догађа, односно да личи на продају закона или утицаја. И то може да нашкоди било ком државном службенику, који је умијешан у цијели случај - каже Вогел.

Поједини чланови Конгреса завршили су и у затвору. Конгресмен Ренди "Дјук" Канингем из Сан Дијега, у Калифорнији, осуђен је на више од осам година затвора, због примања мита и других оптужби. Канингем је добијао поклоне од једне приватне компаније, међу којима је и јахта у Вашингтону.

Конгресмену Бобу Неју из Охаја изречена је затворска казна од 30 мјесеци, због корупционашког скандала повезаног са лобистом Џеком Ејбремофом. У замјену за различите услуге, Ејбремоф је водио Неја на луксузна путовања у Шкотску и помагао у финансирању његове кампање.

Према новом истраживању дневног листа "Вашингтон пост", сваки други лобиста за нафтну и индустрију гаса некада је радио за владу - многи чак на високим положајима. Лобиста Николас Aлард, из компаније "Патон Бигс", говори о замјени положаја владиних званичника и лобиста:

-         Важно питање, када неко напусти положај у влади, јесте: Да ли постоји конфликт интереса и да ли сада имају користи од владине службе? С друге стране, када неко напусти приватни сектор - рецимо лобиста - због државног посла, поставља се питање мотивације, односно да ли је ријеч о личној користи. Када су нашег партнера, бившег сенатора Џона Броа, критиковали што је напустио Сенат и постао лобиста, и то веома успјешан, он је рекао: Био сам у влади цијелог живота. Шта очекујете од мене - да постанем аутомеханичар?

Обама

Предсједник Обама је у овогодишњем обраћању нацији казао да лобисти не заузимају радна мјеста у влади, федералним одборима и комисијама. Упркос томе, поједини раде у администрацији, захваљујући одређеним изузецима у односу на предсједникову извршну одлуку.

ПРИРЕДИО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.