Инспирација сакривена испод крошњи

Јединствено и прелијепо мјесто, у подножју планине Лисине, на надморској висини од 850 метара, својим чарима, причом, имиџом и могућностима мами посјетиоце из цијелог свијета, а годишње га посјети више од 50.000 људи из Српске, земаља у региону и иностранства.

Природа је овдје била издашна, подарила је љепоту од које се "леди" поглед, коју је својом визијом и умјетничком "жицом" оплеменио и човјеку приближио сликар, поета и умјетничка душа Борислав Боро Јанковић.

У љето 1985. године Боро одлази у "одметнике" и започиње живот у малој очевој воденици, коју претвара у Галерију занимљивог назива "Зашто није отишао Боро?!".

Од тада до данас Борина галерија је мјесто, гдје су долазили и долазе познати сликари, пјесници, књижевници, глумци, али и љубитељи природе, туристи и гости из свих крајева свијета.

Част да отвори Галерију "Зашто није отишао Боро?!" припала је прије 22 године једном од најпознатијих српских пјесника Душку Трифуновићу.

- Он је на Зеленковац дошао по препоруци књижевнице Даре Секулић, која је код нас била у љето 1985. године. Душко је дошао, видио и заљубио се у Зеленковац, у чисту рјечицу, њене мале водопаде, старе воденице… Пресавио је табак и своје надахнуће претварао у стихове и дружење са посјетиоцима Зеленковца - сјећа се Борислав Јанковић.

Прича о Зеленковцу, његовим љепотама и инспирацији за стваралаштво испод крошњи стољетних стабала јеле и смрча прочула се преко општинских, републичких и државних атара до Беча, Париза, Рима…

- Било је то вријеме када су сви жељели да дођу и стварају на Зеленковцу. У нашој галерији и на Ликовној колонији "Зеленковац" у протеклих 25 година са платном и кистом дружило се више стотина сликара из земље и иностранства. Посебан печат колонији дали су сликари Милић од Мачве, Рајко Петковић, Весо Совиљ, Миленко Михајловић… Наша галерија има фундус од око 300 слика, које су насликане у Зеленковцу и поклоњене галерији. Наравно, већину својих радова насталих у Зеленковцу умјетници су насликали за своје потребе или продају - прича Јанковић.

Он најављује да ће и овог љета бити одржана Ликовна колонија "Зеленковац".

Међутим, сликари из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Црне Горе и осталих земаља на Зеленковац долазе током цијеле године да сликају и стварају.

И док се сунчеве зраке провлаче кроз крошње стољетних стабала јела и смрча "купајући" Зеленковац, у овом прекрасном амбијенту природе ужива група посјетилаца из Мркоњић Града.

Дошли су, кажу, да искористе лијепо вријеме и да се одморе.

Менаџер у Еколошко-туристичком центру "Зеленковац" Љиљана Цветковић прича да је новина да су сви објекти за посјетиоце били отворени током цијеле зиме.

- Ове године зима је овдје била сибирска, а трајала је готово пет мјесеци. И поред тога, гостију је било. Долазили су нам планинари из Мркоњић Града, Челинца, Српца, Бање Луке. Организовали смо зимску џипијаду, а у плану је одржавање џипијаде и на љето, као и традиционалних, али и нових културно-забавних и спортских манифестација - истакла је Цветковићева.

Она је додала да је у плану да се на Зеленковцу опреми још пет бунгалова за смјештај гостију.

- У тим објектима могло би да се смјести од 50 до 60 гостију. То је веома битно, јер желимо да туристи долазе, али и да се дуже задржавају на Зеленковцу. Наше жеље су да Зеленковац постане истински туристички центар, уз све своје природне особености - нагласила је Цветковићева.

Тренутно се на Зеленковцу, уз мирис прољећа, врше припреме и праве планови за идућу сезону.

Умјетници

Борислав Боро Јанковић наглашава да је поента Зеленковца да се ту окупљају и бораве умјетници.

- Треба бити искрен и признати да је Зеленковац настао и опстао захваљујући умјетницима. Они су ти који су уложили дио себе да Зеленковац живи и опстаје. Ја сам овдје дошао сам, али да није било пријатеља, умјетника, књижевника, новинара… питање је да ли би Зеленковац био ово што је сада - каже Јанковић.

"Aјдучки састанак"

Једна од најатрактивнијих и најзначајнијих манифестација која се одржава на Зеленковцу је "Aјдучки састанак". Ово дружење традиционално се одржава почетком маја, око Ђурђевдана. Тако ће бити и ове године, а припреме за састанак урбаних "ајдука" су у току.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.