Иновацијама желе да промијене свијет

 Оно чиме се свака земља поноси су нови проналасци. Иноватори и њихови патенти у свијету знања и иновација моћно су средство у јачању иновативних и технолошких идеја, као и могућности цијелог једног друштва. Патентом обезбјеђујете искључиво право на сопствену идеју и стварате себи шансу за могући пословни и финансијски успјех.

Да Српска обилује иноваторима који својим патентима желе да промијене свијет, говоре подаци да има велики број оних који су одушевили наше, али и свјетско тржиште.

Награђени иноватори  

Један од награђених иноватора из Српске је Бањалучанин Зоран Дујаковић, који се са престижног московског сајма иновација лани вратио окићен сребрном медаљом.

Његова иновација "завој имобилизатор" представљена је у облику модела, онаквог какав ће бити и фабрички производ.

Дујаковић, који се иноваторством бави већ дуги низ година, до сада је пријавио седам радова Институту за интелектуално власништво БиХ и два рада Интернационалном патентном заводу.

- За своје радове добио сам више од 30 медаља на сајмовима иновација, а прошле године освојио сам чак 19 интернационалних медаља на највећим свјетским сајмовима иновација и патената - рекао је Дујаковић.

За иновацију "универзални ортопедски ултралаки имобилизатор", Дујаковић је до сада награђен са четири гранд прија, осам златних, пет сребрних, четири бронзане медаље и три специјалне награде.

- Ријеч је о револуционарном рјешењу и дизајну нове врсте имобилизатора која у потпуности мијења гипс који је до сада био у употреби код имобилизација повреда и ломова. Погодност је и у томе што је материјал тако направљен да на себи има рупице и на тај начин омогућава прозрачивање, туширање и хигијену повријеђеног дијела тијела - рекао је Дујаковић.

Он је додао да са њим већ контактирали из Свјетске здравствене организације из Женеве, као и неки свјетски продавци медицинских препарата, али и да је добио подршку од стране многих домаћих институција.

И Бањалучанка Вукица Божић на московском салону иновација лани је окићена сребрном медаљом добијеном за иновацију болесничке каде која се поставља на кревет.

- Ова када болесницима и болничарима требало би да олакша одржавање хигијене тешко болесних, непомичних особа. С обзиром на то да радим као медицинска сестра, мобилна када за његу непокретних лица настала је као одговор на проблем који је присутан у свакодневној пракси - казала је Божићева.

Она је нагласила да се ради о томе да досадашњи поступци као што је пребрисавање марамицама нису могли у потпуности да замијене купање тешких болесника. Преношење таквих лица до санитарних просторија је за саме пацијенте мучно и болно, а с друге стране, за особе које његују болеснике то је физички тежак посао.

- Мобилна када рјешава наведене проблеме тако што омогућава купање на постељи са довољном количином воде. Производ се једноставно поставља и користи - истакла је Божићева и додала да постоји више различитих модела које намјерава да понуди тржишту.

Божићева је члан Aсоцијације иноватора БиХ од 2007. године, а посљедње три године, колико се бави иноваторством, има двије пријављене иновације у Институту за интелектуално власништво БиХ.

Њен проналазак под званичним називом "иновација за заштиту фотоосјетљивих инфузионих и трансфузионих раствора" више је него вриједан пажње.

- Имамо велику подршку Aсоцијације иноватора, а у посљедње вријеме и неке државне институције излазе нам у сусрет. С друге стране, привредници се тешко упуштају у ризик који нова идеја носи са собом - истакла је Божићева.

Додала је да у Српској има велики број младих људи који имају идеје да створе велике патенте, те да се у нашем друштву треба више поклањати пажње њиховом раду.

Својом иновацијом у свијету се истакла и которварошка компанија "Турбина ИПД", која је на церемонији избора Глобалне енергетске награде у Њујорку добила "Aњард оф Еџелленце", признање за допринос енергетској одрживости планете Земље.

Фирма из Котор Вароша признање је добила за иновацију под називом "нечујна вјетрењача са вертикалном осом".

- Ова вјетротурбина је јединствена, јер вјетар прима из свих праваца и не ствара буку - рекао је директор "Турбине ИПД" Мирослав Тешић и додао да ће стручњаци у сљедећем периоду наставити пројектовање и димензионисање турбина, генератора и опреме за напајање ЊиМаџ базних станица.

Шта значи патент?

Патент је, по дефиницији, право којим се штити проналазак из било којег подручја технике, који је нов и који има инвентивни ниво и може да се индустријски примијени.

У БиХ се тренутно у парламентарној процедури налази Приједлог закона о патенту, који би детаљно и у складу са савременим свјетским стандардима регулисао различита подручја индустријског власништва, међу њима и област патента. Усвајање овог закона један је од предуслова и за улазак у Европску унију.

У Савезу иноватора РС рекли су да подржавају доношење овог закона, као и свих правних норматива који имају за циљ заштиту патената и промоцију иноватора.

- Савез иноватора један је од корисника овог закона и свакако је у нашем интересу да се донесу позитивни правни прописи који ће иноваторима и њиховим проналасцима обезбиједити већу сигурност и заштиту - истичу у овом савезу.

Институту за интелектуално власништво БиХ лани је поднесено 4.014 пријава патената. Посматрајући кретања у посљедњих неколико година, у 2006. години запримљено је 2.710 пријава патената, док је у 2007. години тај број износио 5.086. У 2008. број пријава је износио 5.382.

Будућност иновација у Српској

Наставник математике и физике у бањалучкој ОШ "Георги Стојков Раковски" Бранко Ступар лани је побиједио на "Мајкрософт" такмичењу за иновативне наставнике у БиХ.

- На конкурс сам се пријавио са радом из математике "Занимљива Талесова теорема", а жири је мој рад прогласио најбољи у индивидуалној категорији - рекао је Ступар.

Он наглашава да теорема говори о важним стварима које могу помоћи дјеци у животу.

- У наставној реализацији ову презентацију назвао сам "Како је Талес побиједио пирамиду", гдје се приказује позната прича о античком мислиоцу који је под утицајем опкладе с пријатељима отишао у Египат да измјери висину пирамиде и успио у том подухвату. Талесова теорема се уз помоћ компјутера развија на једноставан начин, тако да је дјеца брзо усвајају - рекао је Ступар.

Нагласио је да често у настави употребљава овај начин рада, јер је математика проблематична и ствара код дјеце одбојност, која од малих ногу почиње.

- Видим велику будућност иновација у Српској, само је потребно васпитавати и мотивисати младе људе у том смјеру. Математика као предмет често зна да буде тешка и монотона. Употребом информатике постаје занимљивија и приступачнија ученицима. Кад год наставно градиво то омогућава, користим разна помоћна средства у настави, да бих дјеци привукао пажњу - истиче Ступар.

Додаје да су школе и наставни планови у иностранству много узнапредовали када је употреба савремених информатичких средстава у питању.

Таксе на идеју

Патент траје 20 година, рачунајући од датума подношења пријаве на њега, под условом да су на вријеме плаћене прописане таксе за одржавање.

- Постојеће таксе прихватљиве су за велике фирме које имају новац за истраживања, но оне су више него скупе за поједине иноваторе који нису ни сигурни да ли ће њихов производ пронаћи пут до купца - кажу у Савезу иноватора РС и додају да ако желите да заштите своју идеју, то ће вас задовољство коштати неколико хиљада марака.

За пријаву патента издвојићете 100 КМ, за захтјев за потпуно испитивање пријаве патента 1.200 КМ, за додјелу патента на десет година 300 КМ, а за додјелу патента на двадесет година 400 марака. Прва година одржавања патента износи 50, друга 60, трећа 70, четврта 80, пета 90, шеста 110, седма 135, осма 160 КМ, девета 200, десета и свака сљедећа 300 КМ.

Међу осталим трошковима, ту су и они за упис у регистар преноса права или лиценце који кошта 40 КМ, упис осталих промјена у регистре износи 25 КМ, а за захтјев за престанак патента у случају некоришћења потребно је издвојити 150 КМ, те 200 КМ за приједлог за оглашавање ништавим рјешења о признању патента.

Патентирати или не, питање је сад

Свјетска организација за интелектуално власништво "WIPO" говорећи о предностима патентирања наводи да патент свом носиоцу даје искључиво право да спријечи или заустави све друге да комерцијално употребљавају признати патент, што смањује неизвјесност, ризик и конкуренцију фалсификатора и имитатора.

Према подацима ове организације постоји неколико примјера колико се исплати вриједне проналаске заштити патентом, а то су патент Торбена Фланбаума за "уређај за истовремено сипање течности из посуде и мијешање ваздуха у течности", који је лиценциран данској фирми "Menu A/S" из категорије малих и средњих предузећа, послије чега је постао најпродаванији производ те фирме.

Глава бушилице за прављење рупа у стаклу и керамици, коју је патентирао научник Хосе Видал Мартин из Перуа, омогућила му је директну комерцијализацију производа, као и зараду од лиценцних накнада.

Патент за антибиотик азитромицин хрватске фирме "Плива" донио је тој фирми милионе долара зараде. Патент је био основа за успјешан уговор о лиценци с једном великом иностраном фармацеутском фирмом.

Српски проналазак "шиша" све редом

Један од славних српских проналазача био је и Никола Бизумић, у Енглеској познатији као Џон Смит, који је направио машину за шишање, популарне "нуларице". Овај берберин из Руме није наишао на разумијевање Сремаца када је требало да прикупи 100 форинти и патентира генијални проналазак.

Већ као средовјечан човјек, напустио је Срем без динара у џепу 1855. године, а само деценију касније постао је славан, јер се његова "нуларица" уселила у све европске бербернице. Никло је неколико фабрика за производњу ове машине у Лондону, а домаћи проналазач због успјеха у послу промијенио је име у типично британско Џон Смит и добио титулу лорда. Стекао је огромно богатство које је остало у Енглеској. Енглези и дан-данас оспоравају Бизумићев тестамент, по којем би више од 22 милиона фунти требало подијелити с његовим насљедницима из Војводине.

Проналасци који нису промијенили свијет

Ко зна, да није било њих, можда би велики проналасци који су промијенили свијет дошли касније. Шашави патенти нису промијенили свијет, али су га бар - засмијали. Сакупио их је и презентовао Воја Aнтонић, стручњак за дигиталну технику, показујући тиме да је човјекова потреба да нешто створи јача и од њега самог.

Подијелио их је у групе, по намјени и дао им коментаре. У козметичку групу ставио је уређај за прављење рупице на бради. Патентиран је 1896. године. Употреба је једноставна. Узмете шестар, подесите полупречник, поставите врх у средину браде и вртите најбрже што можете. Проналазач сматра да би послије неког времена требало да се појави рупица на бради. Aко одустанете прије него што се појави рупица, сами сте криви што нисте били упорни. A уколико се појави крв, или још горе, вилична кост, то је знак да сте претјерали. Ко вам је рекао да вртите толико брзо?

У Aнтонићевој књизи налази се и један проналазач из 1989. године који је смислио да на привјеске за кључеве ставите привјесак истог дезена као што је кишобран. Прије него што оставите кишобран у ресторану, на кључеве обавезно поставите привјесак за кишобран, а када стигнете кући, наравно, без кишобрана, откључаћете кућу и одмах се сјетити да сте негдје оставили кишобран.

Још један од шашавих проналазака, који је насмијао многе организације у свијету је ослонац за главу.

Према Aнтонићу, овај проналазак спада у групу за олакшавање живота. Могао би да буде постављен у поште или банке да придржава главу да не паднете у несвијест од превеликих рачуна. Употреба није заживјела, што је велика штета, јер има толико људи који не умију да држе главу усправно, истиче Aнтонић у својој књизи.

Иако велики број проналазака није заживио или је можда претрпио неуспјехе, па је због тога брзо заборављен у свијету, бројне организације охрабрују младе људе да не одустају од својих идеја, јер су оне покретач цијелог друштва и начин да се иде у корак са временом.

Тесла

Никола Тесла је измислио или барем теоретски замислио скоро све техничке справе које данас користимо. Сваки пут кад упалите рачунар сјетите се највећег научника у историји, јер се измјенична струја производи у Теслином трофазном генератору, преноси се Теслином високонапонском мрежом, Теслина завојница даје напон за слику на монитору, а бежични миш ради путем радиоталаса које је први произвео Тесла. И то је само мали дио оставштине овог великог инжењера, који је имао више од хиљаду патената.

Откриће измјеничне струје Николе Тесле темељ је производње, преноса и употребе електричне енергије и цјелокупне данашње индустрије. Никола Тесла измислио је и патентирао начело окретног магнетског поља, цјеловити систем производње, преноса и искориштавања вишефазне измјеничне струје, телефонско појачало, индукцијски мотор, генератор струје високе фреквенције (Теслине струје), Теслину завојницу, бежичне комуникације, радио, флуоресцентно свјетло (тзв. Теслин лук) и око 1.000 других проналазака без којих свијет данас не би био нимало сличан.

Шљем против несанице

Један енглески научник 1992. године нашао је лијек за несаницу. То је шљем. Ставите га на главу, притисните дугме и све док не заспите или током цијеле ноћи, чешкаће вас по глави четкице. Срећна је околност што апарат може да ради и на батерије, које могу да се истроше, што спавачу даје наду да ће јутро дочекати са читавом главом.

Проналазак петогодишњака

Петогодишњи Британац Сем Хохтон пронашао је двоструку метлу. Идеју је Сем добио још са три године, док је гледао свог оца како мете лишће, а инспирисали су га анимирани ликови из серије "Волис".

Гледајући популарну серију, Сем је одлучио да споји двије метле гуменом траком и тако начинити своју, коју је назвао, "побољшана метла", а коју је убрзо послије тога патентирао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.